Stevan Šarčević's Blog, page 66

Objavljen zbornik „Preobražaji“

Objavljen je zbornik regionalnog karaktera „Preobražaji“, sačinjen od najuspelijih priča i eseja pristiglih na konkurs 


„Preobražaj“, koji je udruženje Oksimoron raspisalo povodom 99 godina od objavljivanja istoimene pripovetke Franca Kafke. 

Zbornik će biti predstavljen javnosti do kraja ove godine, a o terminu i mestu ćemo vas blagovremeno obavestiti.




Izdavač je udruženje Oksimoron iz Beograda, a urednik Dejan Simonović.


Pored autora iz Srbije, u zborniku su zatupljeni i autori iz regiona koji pišu na bliskim jezicima, razumljivim bez prevoda.


Vezujući se za evropski i svetski značajno stvaralaštvo Franca Kafke, zbornik „Preobražaji“ se uključuje u suštinska preispitivanja i samopreispitivanja, sagledavanja i ponovna sagledavanja, što je suštinska odlika evropskog duha i jedna od temeljnih vrednosti na kojima počiva evropska civilizacija.
Smi­sao ovog po­zi­va ni­je bio da do­bi­je­mo kaf­ki­jan­ske ra­do­ve, pi­sa­ti kaf­ki­jan­ski je i za­lud­no i ne­iz­vo­di­vo. Na­me­ra nam je bi­la da pod­stak­ne­mo auto­re da te­mu pre­o­bra­ža­ja sa­gle­da­ju iz vla­sti­tog ugla, uob­li­če na sop­stven na­čin.


Od­ziv ni­je iz­o­stao. Pri­sti­gao je ve­li­ki broj za­ni­mlji­vih pri­lo­ga, iza­bra­ni su naj­kva­li­te­ni­ji.


Šta je da­nas pre­o­bra­žaj, po­sle či­ta­vog ve­ka pro­te­klog od ob­ja­vlji­va­nja Kaf­ki­ne pri­po­vet­ke? Po­sle tog bur­nog ve­ka ko­ji je naš svet i na­šu ci­vi­li­za­ci­ju iz­me­nio do ne­pre­po­zna­tlji­vo­sti i do­neo vr­to­gla­vo, sve si­lo­vi­ti­je ubr­za­nje?
U zborniku „Preobražaji“ su zastupljeni sledeći prilozi:

Jovanka Živanović „Metanoja jedne ćurke“
Ljiljana Đokić „Biografija preobražaja“
Tanja Milutinović „Buđenje“
Aleksandar Petrović „Preobražaj“
Nevenka Pupek „Plavi ekran“
Tanja Đurđević „Ženevska konvencija“
Ružica Gašperov „Ja sam Irena“
Svetlana Živanović „Senke“
Katarina Fiamengo „Kad ima mačke“
Dušan Pirković „Opstanak“
Vojislav Bubanja „Neboder“
Maša Pevac „Pukotine“
Marija Pavlović „Romance Sonámbulo“
Spasa Vidljinović „Preobražaj“
Miloš Jaraković „Novo doba“
Stevan Šarčević „Viva la revolución“
Lazar Vulić „Potraga za poljupcem“
Danijel Jović „Genesis“
Zoran Doderović „Duplikat“

Još jedna lepa promocija

Na promociji "Tri musketara" okupio se popriličan broj gostiju i prijatelja, a atmosfera je bila zaista opuštena i srdačna.
Milica Joksimović, osim što je vodila program, pročitala je i moju priču "Kosovka devojka"












Veljko Lađevac je čitao odlomke iz svog romana u stihovima "Gluvarenje sa Disom", Spasoje Komnenić Zis recitovao je pesme iz svoje zbirke poezije "Ja ulični pas", a Tihomir Jovanović  -Tika je najavio regionalnu zbirku fantastičnih priča, koja će se u izdanju "SCI FI Udruženja" pojaviti posle sajma knjiga, a u kojoj sam i ja zastupljen jednom noveletom.




















Ja sam lukavo izbegao mnogo govorancije prozvavši Milicu Joksimović i Radmila Anđelkovića da me odmene u nastupu.


Radmilo Anđelković je manje govorio o mojim pričama, a više o (sad već bivšoj) Sagitinoj Književnoj Radionici.

Slikar Ivan Radović je uradio portrete nekih prisutnih. 


Za sjajnu atmosferu na promociji neprocenjiv doprinos dao je "Srđan Radivojević trio".
Za sve ove fotografije zaslužan je Branislav Filipović - Fili, čuveni Ruski Fotograf.


Sve u svemu, jedno divno veče.


Što se da zaključiti po izrazima lica nekih od protagonista....

Još jedan prikaz "Kaurinove kletve"

Radnja romana “Kaurinova kletva” odvija se u budućnosti, obuhvatajući nama poznati region. Centralno mesto zauzima Grad koji predstavlja pandan savremene Sodome i Gomore. Grad u kome su eskalirala sva zla savremenog društva, kao rezultat „kada ljudi sebi dozvole neobuzdane slobode“: vladavina političke i farmaceutske mafije, policija u službi očuvanja vladajuće manjine, vojska u službi same sebe, širenje veštački proizvedenih virusa i gušenje sloboda, maloletničke bande zadojene revolucionarnim idejama, ruševine, pustoš, zagađenje, razorne sintetičke droge, ljudi kao mašine, seksualna izopačenost, marginalizovano hrišćanstvo.


Nasuprot marginalizovanog hriščanstva, glavna uloga u romanu poverena je Sestrinstvu, čiji su sledbenici žene i na čijem čelu se nalazi Aginica. Grupacija čija je delatnost donekle satanizovana - posebni obredi, ubistva, bavljenje travarstvom, seksualne orgije, preobražaj ličnosti ljudi i njihovo pretvaranje u konje za vuču...

Kaurinova kletva, ili pre legenda, razvija priču u formi trilera koja ide ka ostvarenju predskazanih događanja. Dinamična priča sa oštrim, ponekad nedorečenim rezovima u samom toku priče i na momente preteranim forsiranjem opisa sado-mazo scena, vodi nas kroz borbu za nosioca prstena i novu Aginicu, propast Sestrinstva i prevrat u društvu.

Veoma interesantno izgrađeni glavni likovi, posebno Azre, nezaobilazna ljubav kao pokretački lajt motiv, prožimanje tehničko-tehnoloških dostignuća budućnosti sa legendama iz prošlosti, diskutabilne vrednosti poklonika hrišćanstva, samo su neki od odlika Šarčevićevog SF ljubavnog trilera.
Roman završava borbom za uništenje Sestrinstva, koja je ujedno iskorišćena i za rotiranje pozicija u krugu moći između glavnih drajvera društvenih promena: politike, crkve, vojske, monarha. Nastupilo je „vreme ovaca“ , obilja svega a siromaštva duše. Sestrinstvo? Posejano seme nastavlja da niče iza manastirskih zidina ....



Danijela Milosavljević

HAARP i druge priče o teorijama zavere

OTVORENO PISMO SRPSKOM NARODU OD ILJIČA RAMIREZA SANČEZA, Goran GocićONI, Jelica GreganovićATENTAT KOJI SE NIJE DOGODIO, Filip DavidKARANTIN, Darko TuševljakovićGDO JE VUBIL KNDJA, Ilija BakićHAARP U DRUGOM SVETU, Ivan VukadinovićKIKIMORA SPAVA U MOM DŽEPU, Branka Selaković MiloševićOČI BOJE MUDROSTI I NADE, Ivan LutzBEZ OBZORJA, Miljan MarkovićSVET KAO VOLJA I ZAVERA, Vasa PavkovićNAJLEPŠA, KRAJ PRIČE?, Mirjana Marinšek NikolićNEKRONOMIKON, TREĆE DOPUNJENO IZDANJE, Dejan OgnjanovićBALAMSKA AVET, Đorđe BajićPOSLEDNJA ŽELJA, Zoran Pešić SigmaPROGRAM, Nataša MilićPLITKI GRBOVI, Sebastian Adanko1138, Mladen MilosavljevićOTMICA, Miloš PetrikMESO, Pavle TeofilovićMIJAZMA, Radoslav SlavnićDANAS PADAŠ U ROPSTVO, Relja AntonićSUMRAK BOGOVA, SVITANJE VAMPIRA, Željko ObrenovićTROPIKANA, Stevan ŠarčevićSEMENIŠTE, Tamara LujakZNALAC ČISTIH DANA, Vladimir KolarićZAŠTO SE NISMO ZAUSTAVILI DA KUPIMO CIGARETE, Ivan NešićFABULATOR, Oto OltvanjiVIŠE OD IGRE, Goran Skrobonja
HAARP I DRUGE PRIČE, Jovan Ristić


PREDGOVOR

Naravno da smo svi mi u nekom trenutku bili suočeni sa nedoumicom i pitanjem: ma je li moguće na nam to rade? Teorije zavere su prisutne u književnosti na našim prostorima, najpre kao prevedena izdanja (u neku ruku su to i Denikenove knjige, Sveta krv, sveti gral i drugi, redovno visokotiražni pseudonaučni ogledi o provokativnim temama uz obavezno proturanje krajnje neverovatnog ili opštim saznanjima dijametralno suprotnog objašnjenja), a sada već duži niz godina i kao dela domaćih perjanica ovog sve artikulisanijeg književnog žanra.
Ali, na stranu Ajk, Lučić i ini čuvari tajnih istina, teorija zavere kao fenomen izašla je iz domena književnosti (pa i filma) i usadila se čvrsto u svakodnevne misli ljudi – ne samo kod nas! – preobrazivši se u svojevrsni životni stav, ponekad i opasno preovlađujući način razmišljanja građanina bespomoćnog pred nerazumljivim pojavama u društvu. Ne znam koliko je ovo rezervisano za pripadnike onoga što obično nazivamo „zapadnom civilizacijom“ u periodu kada dotična, ako uopšte i postoji, prolazi kroz velika previranja i bolne potrese, ali sigurno je da pribegavanje odgovorima koje teorije zavere nude ume da ponudi makar kratkotrajni izlaz iz osećaja stalne neizvesnosti, objašnjenje uzroka i „krivaca“ za sve što nam se dešava. Dobro došli u tranziciju: dobro došli u zagrljaj teorija zavere.
Mislim da nikad neću zaboraviti svoj prvi susret sa sada već svima dobro poznatim i popularnim Njuz netom. Moj prijatelj Oto Oltvanji skrenuo mi je pažnju krajem 2010. na tekst sa naslovom „Ceo svet priznao zaveru protiv Srba“ i preporučio mi da ga potražim na Njuzovom portalu. Posle izvesnih poteškoća (uporno sam na internetu tražio news.net umesto njuz.net, dok nisam shvatio u čemu grešim), pronašao sam pomenuti članak, i ostalo je istorija, makar što se tiče moje zaljubljenosti u ovaj portal i duhovitost njegovih tvoraca, ravnu duhovitosti tvoraca njihovog američkog uzora, satiričnog portala The Onion. Konkretan povod za nastanak tog teksta bila je afera s Vikiliksom, i „njuzovci“ su maestralno poentirali povezavši tu tada aktuelnu temu sa našim starim ubeđenjem da smo večite žrtve belosvetskih zavera. Između ostalog, tamo piše:
...U saopštenju se navodi da bi se putem Vikiliksa saznalo da gotovo da ne postoji javna ili tajna organizacija koja nije umešana u zaveru protiv Srba. Od gej lobija, Amerike i Jehovinih svedoka, preko Vatikana i slobodnih zidara, pa sve do anti-pušačkog lobija, NATO pakta i subotara, sve ove organizacije su udruženim i zasebnim aktivnostima već vekovima pokušavale, i donekle uspevale, da sputaju slobodu i posebnost srpskog bića... Aktivnosti ovih organizacija i neformalnih udruženja su prvenstveno bile usmerene na to da se građanima Srbije još od njenog osnivanja u osmom veku p.n.e, život učini što težim. Jedina razlika se sastojala u tome da su neki pojedinci i udruženja, poput šest jevrejskih porodica koje vladaju svetom, delovala protiv Srba iz lične koristi, a druga iz pakosti, poput Osame bin Ladena. Postoji čak i nekoliko udruženja, poput na primer Templara i Iluminata, koji su bili umešani u zaveru „jer im se to činilo kao baš dobra zabava“... Kako nezvanično saznajemo, tajne depeše će pokazati kako se za prikrivanje zavere ceo svet koristio raznim sredstvima, najčešće fingiranjem događaja koji su na duže ili kraće vreme odvraćali sumnju srpskih teoretičara zavere da zavera uopšte postoji. Tako su na primer, u cilju skretanja pažnje sa antisrpske zavere započeti Prvi i Drugi Svetski rat, ubijen je Kenedi, zatrpani čileanski rudari, fingirana kineska privredna revolucija, stvoreni epovi o Ramajani i Mahabharati i osnovana muzička grupa Bitlsi...*
Da nije bilo ovog teksta, najverovatnije ne bi bilo ni ove knjige. Kako god bilo, posle njegovog čitanja zatražio sam od pisaca voljnih da se time pozabave njihovo viđenje teorija zavere, bez obzira na to jesu li one globalne, lokalne ili intimne, kućne, porodične. Rezultat njihovog rada držite u rukama. I neke od ovih priča zaista kao da su bukvalno bile nadahnute Njuzovim tekstom.
Zbornik otvara priča Gorana Gocića koja zamisao o, kako bih to nazvao, integrisanim ili koncentrisanim zaverama, razrađuje na krajnje ozbiljan i zreo način; Jelica Greganović se bavi zaverom u korenu nacizma sagledanom iz današnje perspektive; Filip David se latio zavere koja je svakako definisala prošli vek – onom da se izvrši atentat na austrougarskog prestolonaslednika. Darko Tuševljaković u jezovito uverljivoj priči govori o krajnje neobičnoj zaveri koja se vrti oko beogradskog aerodroma u Surčinu, dok Ilija Bakić poletno i ne zazirući od eksperimenta u srce zavere nad zaverama – one sa Kenedijevim ubistvom – smešta slavnog bravara iz Kumrovca koji ne ume dobro da govori naš jezik.
Ivan Vukadinović se u svojoj priči dohvatio famoznog HAARP-a koristeći pustolovno-fantastični prosede, a Branka Selaković Milošević u svojoj još jednom skreće pažnju na osobeni senzibilitet i razigrani stil. Ovogodišnji gost iz susedstva, Ivan Lutz iz Slavonskog Broda poznat po svojim naučnofantastičnim pričama i romanima, ostaje veran sebi u pripovesti iz egzotične Amazonije, dok Miljan Marković u ubedljivo dočaranom antiutopijskom miljeu kombinuje genocid i zaveru društvenog inženjeringa. Vasa Pavković, opet, efektno koristi zaveru dovedenu do apsurda kao jasnu alegoriju za globalnu civilizaciju koja nas po svemu sudeći, nažalost čeka.
Mirjana Marinšek Nikolić nas vraća u ne tako davnu prošlost kada su vladali neki drugi estetski ideali i kada je Merilin Monro žrtvovana kultu ženske lepote – ili možda nije? Dejan Ognjanović u priči koju bi neki teoretičar književnosti pod dejstvom dobre kapljice možda nazvao „post-postmodernizmom“ pripoveda o sebi samom i o još jednom poznatom akteru domaće književne scene usred zavere sa ciljem ostvarenja onoga o čemu je svojevremeno pisao H.F. Lavkraft. Đorđe Bajić nas upoznaje sa zaverom manjih razmera – zavericom, reklo bi se – u avanturi likova koji su bili glavni protagonisti njegovog prvog romana, Ostrvo prokletih. Opet, zavera o kojoj piše Zoran Pešić Sigma oslanja se na našu narodnu tradiciju i biblijske motive i likove, a Nataša Milić zastrašujuće ubedljivo svoju heroinu dovodi u srce birokratske zavere sa globalnim posledicama.
Priča Sebastiana Adanka veoma zabavno i umešno povezuje sve one tajne i manje tajne organizacije koje je Njuz toliko precizno pobrojao u svom ogledu o velikoj zaveri protiv svih nas; Mladen Milosavljević o zaveri govori upečatljivim jezikom urbane mračne fantastike, dok se Miloš Petrik u svojoj priči poigrava ekstremnim posledicama prepuštanja teorijama zavere kao pogledu na svet. U podžanrove antiutopijske fantastike mogu se svrstati, svaka na svoj način, priče Pavla Teofilovića, Radoslava Slavnića i Relje Antonića, dok se pripovetka Željka Obrenovića na veoma zanimljiv način bavi slovenskim bogovima i – vampirima. Stevan Šarčević nam je podario zaveru u oblandi urbane pustolovine, dok nas Tamara Lujak i Vladimir Kolarić u svojim pričama vraćaju lokalnim, intimnim zaverama iz davno prošlih dana.
Ivan Nešić je precizno i nemilosrdno opisao bespomoćnost koju svako od nas oseća suočen sa bolešću, mogućnošću smrti i – zaverama farmaceutske mafije. Oto Oltvanji se u sjajnoj noveleti vratio žanru koji najviše voli – mračnoj fantastici, dok je priča dolepotpisanog nastala zahvaljujući staroj teoriji zavere o tome da je naša bivša država razbijena iz krajnje prozaičnih, sportsko-finansijskih razloga. I konačno, naslovna novela Jovana Ristića donosi krajnje lucidnu sintezu najčešćih aktuelnih teorija zavere kojima se danas bavimo, uz beskrajnu duhovitost i samoironiju kakve se ni „njuzovci“ ne bi postideli.
Zahvaljujući ovim pričama i njihovim autorima, ne moramo da čekamo da nam – kako to stoji u gore citiranom tekstu – Tom Kruz, slavni scijentolog, na sednici Generalne skupštine UN, pročita spisak svih onih organizacija koje su se zaverile kako bi nam smrsile konce. Odavno sve znamo i sami. A mislim da je ova knjiga najbolji dokaz da smo prozreli sve koji nam to rade... i šta nam mogu!
G.S.

Beograd, oktobar 2014.

LAUREN CHRISTY - THE COLOR OF THE NIGHT

Ti i ja lutamo po tamibliskih tela, duša razdvojenihsenke se smeše, a tajne množevoleo bih da znam šta osećaš.

Sve što jesam i što mogu bitipružio sam tebi nesebično,samo nisi znala da pružiš ruku.



Zid nećemo preskočiti,ali ostaje jedna želja;da te bar jednom ugledam na svetlu.

Ali ti se kriješ iza boje noći.

Rezultati konkursa "Black sheep": Oktobar, mesec horora

Uspešno je završen konkurs ,,Oktobar, mesec horora”. Na konkurs je pristiglo 77 priča autora iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Većina priča zadovoljavala je propozicije konkursa, ali su se neke odmah izdvojile kvalitetom. Redakcija je odlučila da pored pobedničkih priča, tokom oktobra na sajtu objavi još njih 25.


Odlučeno je da se ovog puta ravnopravno pobedničkim proglase tri priče, koje će dobiti i simboličnu nagradu u vidu knjiga horor tematike. 

Pobedničke priče su:
,,Obora: Poslednja generacija” Radoslava Slavnića iz Rume,,Početak (bez) kraja”, Harisa Čustovića iz Sarajeva,,Ogledalo”, Antonije Petrovski iz Beograda
Sledećih pet priča su do kraja bile u najužem izboru za pobedu i time su ušle i u uži izbor za drugi zbornik ,,Crna ovca” koji je planiran za sledeću godinu.
,,Pesma sa Saturna”, Emilije Vrančić iz Beograda,,Haos”, Miloša Živanovića iz Beograda,,Povratak iz mrtvih”, Vedrana Volarića iz Zagreba,,Ekatarina Kuznecov” Sanje Petrović iz Beograda,,Konstantin”, Vladana Šipovca iz Zvornika
Uredništvo je odlučilo da zbog visokog kvaliteta na sajtu tokom oktobra objavi i sledeće priče:
Marina Prohaska ,,Iza okuke je uvek nešto”Stevan Šarčević ,,Zidovi”Tamara Lulić Dinić ,,Van sveta”Predrag Šneler ,,Balerina”Nebojša Petković ,,Drekavac”Boris Mišić ,,Exit”Nataša Elenkov ,,Epilog”Katarina Sarić ,,Crno stado”Miloš Lazarević ,,Stranci”Čedomir Janičić ,,Penal”Aleksandar Trailović ,,Čudovišta”Nenad Popović ,,Krv nije voda”Milena Stojanović ,,Hromi vuk”Aleksandra Mladenović ,,Magla”Predrag Popović ,,Poslednja veza”Radoslav Slavnić ,,Zdravko”Andrija Jocić ,,Soba”Orhan Čustović ,,Preludij dekadencije”Nikolina Zgodić ,,Putnici”Miloš Živanović ,,Progone vas misli”

NERA I TRI MUSKETARA

Glavnokomandujući izdavačke kuće " Nera ", Milica Joksimović odlučila je da cenjenoj publici 11. oktobra predstavi svoje autore u u klubu " Nea Pangea ", Crnogorska 8 (Zeleni Venac, Beograd) sa početkom u 19 časova.
U programu koji vodi sama Milica Joksimović , učestvovaće:

Spasoje Komnenić Zis, legenda Savskih splavova i boemskih večeri, koji će predstaviti svoju zbirku poezije "Ja ulični pas"

Stevan Šarčević, fantastičar iz ravnice, sa svojom zbirkom priča "Dolazak tame"

Veljko Lađevac, pesnik koji je diplomirao filozofiju da bi radio u farbari i gluvario sa Disom, predstaviće svoj roman u stihovima "Gluvarenje sa Disom"




Da se publika opusti posle navedenih musketara pobrinuće se muzički sastav "Srđan Radivojević trio"
DOBRODOŠLI!!!

Do zuba u vremenu - BLIC

[image error]

Mala galerija br.47.

Zbornik radova „Ljubav i Smisao“

Književni klub „Bogoljub“, pri crkvi Svetog Prokopija, Jasika i republičko Društvo srpsko-ruskog prijateljstva „Pravoslavlje“, Kruševac, prošle 2013. godine raspisali su međunarodni književni konkurs sa zadatom temom „Ljubav i Smisao“. Zbornik je nedavno izašao iz štampe, ima 241. stranicu, formata B-5, i tvrdih je korica.
Nagrađeni – Punoletni građani: LADISLAV VARGA, Novi Sad, SREMAC I RUSKI CAR, prvonagrađeni BILjANA POPOVIĆ, Beograd, POGAČA, drugonagrađena ANA BERBAKOV ANE, Kruševac, SLANI KIKIRIKI, trećenagrađena Nagrađeni – Učenici osnovnih i srednjih škola: JOVANA PANTIĆ, Srnje, LjUBAV I SMISAO, prvonagrađenaDUŠAN MIRČIĆ, Zaječar, KAD CVET LjUBI NEBO, drugonagrađeniKRISTINA TOPIĆ, Teslić, RS, SNAGA MAJČINE LjUBAVI, trećenagrađena Iz užeg izbora u Zbornik su uvršteni: SENKA STIJOVIĆ, Beograd, TEBI, MAJKO VREMENA TANjA SLAVEVA, Veles, Makedonija, TREPERENjE MILAN MITIĆ, Lipovac kod Kruševca, EPITAF LjILjANA VUKOJEVIĆ, Staro Selo, "LjUBI BLIŽNjEG SVOG..." ŽIVKO PRODANOVIĆ, Zagreb, LjUBAV I SMISAO MIRJANA ZARIĆ, Jakovo, Sa strahom i verom pristupišeVOJISLAV VUKOMANOVIĆ, Kragujevac, LjUBAVALEKSANDAR BANjAC, Čelarevo, KAD REŠIM DA ODEM MILOŠ MIHAILOVIĆ, Sombor, POSLE BOJA IVANA RAKOVIĆ, Prijedor BiH/RS, LjUBAV I SMISAO LjUBICA MINIĆ, Priboj na Limu, RAZUMEVANjE VETRA LjILjANA BRALOVIĆ, Pranjani, KUĆA BRAĆE KOJA SE NE DELE DRAGICA GRBIĆ DRAGA, Subotica, D O M A Ć I N ALEKSANDAR OBRADOVIĆ, Bijelo Polje, Crna Gora, LEGENDA O POLjU BIJELIH RADASANjIN ĆIKOVIĆ, Rijeka, Hrvatska, LjUBAVI MOJA RADOJKA UŠUREL, Vršac, ZA MOJU DUŠU VALENTINA ZLATANOVIĆ – MARKOVIĆ, Užice, PRIVID JELENA ČOBIĆ, Požarevac, ONIMA KOJI SE RAZUMEJU MISLIMA I REČIMA, A MOŽDA SE NIKADA NE SRETNU ZORAN ŠKILjEVIĆ, Beograd, ŠUGAVO PSETO LjILjANA GLIGORIJEVIĆ, Žitkovac, LjUBAV, SMISAO ŽIVOTA LjILjANA PANTELIĆ – NOVAKOVIĆ, Beograd, BEZ GRANICA VESELIN GAJDAŠEVIĆ ŠLjARKOV, Feketić, VREME OSEĆAJNOSTISLAVICA ZELjKOVIĆ, Futog, SVOD NEBESKI TANjA ĐURĐEVIĆ, Veliko Gradište, DIANA BEZ ,,J“ MIA SEKULIĆ, Sombor, SMISAO ZORAN MASLAKOVIĆ, Niš, LjUBAV JE SMISAO ŽIVOTA MARIJA DRAGNIĆ, Nikšić, Crna Gora, KUĆA MARIJANA RAJIĆ, Beograd, "SAN" RADOJICA PERIŠIĆ, Nova Varoš, LjUBAV ANA STEVANOVIĆ, Barajevo, Beograd, JEDNE SREDE BRANKO JEČMENICA, Ub, VERUJEM DA POSTOJE HRANIMIR HRANE MILOJKOVIĆ, Sokobanja, BELA PERUNIKA I ANĐELIZVJEZDANA (KARMELA) HERCEGOVAC, Zagreb, Hrvatska, DJECI SINjIH MORA SABAH AL-ZUBEIDI, Beograd, ZAISTA SAM TE ZAVOLEO STEVAN ŠARČEVIĆ, Subotica, MALENA VELjKO BOSNIĆ, Svilajnac, ŠIRINA KOJA BOLI JADRANKA VARGA, Zagreb, Hrvatska, NEKA ME NEMA JOVICA STANIMIROVIĆ, Niš, PESMA ŽENI ZORAN MASLAKOVIĆ, Niš, ZBOG LjUBAVI MILOŠ STOJANOVIĆ, Zemun, PUT NELA STANIMIROVIĆ, Niš, U PROLEĆE TATJANA DEBELjACKI, Užice, PEČAT ŽIVAN MARINKOVIĆ, Inđija, MOJE JE SRCE SAMO TEBE HTELO ANA BABIĆ, Kruševac, PESMA O LjUBAVI DRAGANA ĐURKOVIĆ – TOĐIĆ, Trnava, Čačak, PROPOVED NA NEDELjNOJ LITURGIJI IGOR REMS, Bar i Keln, LjUBAV U PEPELU IVANA ALISA ĐORĐEVIĆ, Niš, DEVOJKA OD MESECA JADRANKA ĆULUM, Vršac, ISPOVEST SLAVICA DAVEVSKA KIROVSKA, Tetovo, R. Makedonija, DUŠA KOJA GREJE SLAVKA KLIKOVAC, Mojanovići, Podgorica, CG, BOL ZORE SMILjA ARSIĆ, Novi Sad, MOĆ LjUBAVI VALENTINA NIKOLOVA, Širok dol, LjUBAV I SMISAO DRAGICA GRBIĆ DRAGA, Subotica, D O M A Ć I N LjILjANA MILOSAVLjEVIĆ, Smederevska Palanka, O TREŠLjAMA I LjUBAVI LjILjANA FIJAT, Novi Sad, KARNEVAL MARIJA PANTIĆ, Niš, PESNIKOV IZBOR ANĐELA GOJKOVIĆ, Beograd, LjUBAV MILOŠ MOSKOVLjEVIĆ, Beograd, LjUBAV I SMISAO SLOBODAN JOVANOVIĆ STUBIČKI, Ćuprija, DEVOJAČKI KAMEN STEVAN MILOŠEVIĆ, Vranje, DRAGI OČE TIJANA NEDELjKOVIĆ, Kruševac, SPOZNAJA DUŠE ZLATKO VASIĆ, Apatin, ČEKANjE ANA VASILEVA STAJKOVA – IVANOVA, Plovdiv, Bugarska, ČEŽNjA UZVIŠENAANA JOVIĆ, Leskovac, LjUBAV I SMISAO DANIJELA VASILjEVIĆ, Smederevska Palanka, GOVORNA MANA DARKO STEVIĆ, Beograd, ZAVET DEJAN ĐURIČIĆ, Bratunac, Republika Srpska / BiH O LjUBAVI I SMISLU DEJAN NIKOLIĆ, Šabac, RASKRŠĆE DEJAN RISTIĆ, Kruševac, SAN DRAGAN NEDIMOVIĆ, Beograd, CRKVA KATARINA DESPOTOVIĆ, Loznica, MOGLA BIH KRISTINA VASIĆ, Kruševac, LjUBAV I SMISAO LAZAR BIORAC, Gornji Milanovac, Pranjani, LjUBAV I SMISAO LjUBA JEROTIĆ, Sombor, LjUBAV I SMISAO LjUBOMIR O. VUJOVIĆ, Beograd, LjUBAV MARINA DAMNjANOVIĆ, Negotin, SRCE MARKO MIHALjEVIĆ, Kragujevac, ŽIVOTMILICA MIMA DMITROVIĆ, Čačak, NjIH DVOJE MIROSLAV MIŠEL BOLTRES, Smederevo, LjUBAVNI ODJEK RADOVAN SINĐELIĆ, Bogatić, 29. maj, 1453. godine SLAVICA JOVANOVIĆ, Prnjavor Mačvanski, SAMONIKLA MOLITVA SONjA VISLAVSKI, Ruski Krstur, LjUBAV I SMISAO SRBA MATIĆ, Aleksinac, ZANOS SVETLANA BIORAC MATIĆ, Aleksinac, ČUVARKUĆA VESNA JOVANOVIĆ, Niš, (Bez naslova) ŽELjKA AVRIĆ, Sremska Mitrovica, OPSADA ĆIRILICE ŽIVADINKA VESELINOVIĆ, Šabac, LjUBAV I SMISAO ZORAN ŠKILjEVIĆ, Beograd, O B E Ć A Nj E ZORICA IVANOVIĆ, Paraćin, DUHOVNOST SRPSKOG NARODA BRANILA SE UVEK PEROM I MAČEM ZORKA ČORDAŠEVIĆ, Frankfurt:M, Deutschland, CARU KONSTANTINU- VELIKOM DRAGICA BEKA SAVIĆ, Bačka Palanka, KIĆENA NEVESTA AZELMA HALVADžIĆ, Tešanj (BiH), KASNO MARIJA MARKOVIĆ, Kragujevac, POZORIŠNA SLIKARKA TIJANA MELOVIĆ, Beograd, LjUBAV IVONA JANjIĆ, Niš, LjUBAV I SMISAO ZORICA MIHAJLOVIĆ RANITOVIĆ, Kragujevac, LjUBAV I SMISAO ALEKSANDAR BANjAC, Čelarevo, NEMA TU IRENA RISTIĆ, Sremska Mitrovica, OSETI TRENUTAK DANIJELA BELI, Apatin, SAMO ZA TEBE MIRJANA RANKOVIĆ MATOVIĆ, Mojsinje, Mrčajevci, ČOVEK I ČOVEKOLIKI MILANA DAVIDOVIĆ, Bogatić, TVOJE MESTO MARIJA OBRENOVIĆ, Kragujevac, LjUBAV I SMISAO BRANKA VOJINOVIĆ JEGDIĆ, Podgorica, CG, ČEKANjE GORJANA ANA DABIĆ, Beograd, IZABRALO JE VREME MARIJANA RAJIĆ, Beograd, “SAN” VLADIMIR BAJIĆ, Vrčin, KORAK U TAMI BOJANA TUFEGDžIĆ, Makrešane, Kruševac, LjUBAV I SMISAO SARA SAVČIĆ, Arilje, LjUBAV I SMISAO ANA KRSTIĆ, Niš, LjUBAV I SMISAO NATALIJA STOJMENOVIĆ, Vranje, LjUBAV I SMISAO IVICA TRAJKOVIĆ, s. Oslare, Bujanovac, BESMISLENO GAŠENjE SMISAONOG OGNjA LjUBAVI ANETA ALEKSANDROV, Vranje, ŽEĐ ZA KIŠOM IVAN M. PETROVIĆ, selo Klanica, Divci kod Valjeva, M O L I T V A MARIJA VUJOVIĆ, Bečej, OTIŠAO DAN SPASOJE JOKSIMOVIĆ, Majdanpek, LjUBAV I SMISAO DUŠAN ŽIVKOVIĆ, Beograd, SAMOĆA ANĐELIJA MARKOVIĆ, Lajkovac, ČEZNEM DA MU KAŽEM DRAGANA TODOROVIĆ, Mrkonjić Grad, RS, BiH, LjUBAV I SMISAO ANA JANKOVIĆ, Podgorica, Crna Gora, PAR RIJEČI O ŽIVOTU DALIBOR DREKIĆ, Borča, IN VINO VERITAS DARKO STEVIĆ, Beograd, PRADEDOVSKA TIJANA BANOVIĆ, Kruševac, IZGUBLjENI SNOVI U PRAŠINI SOKAKA JELENA VESKOVIĆ, Kragujevac, LjUBAV I SMISAO LjUBA JEROTIĆ, Sombor, LjUBAV I SMISAO SREĆKO ALEKSIĆ, Beograd, REKAO SAM TI VEĆ SEDINA BRKIĆ, Gradačac, BiH, ZAŠTO MOJA DRAGA PLAČE DARIJA MARKOVIĆ, Banja Luka, RS/BiH, LjUBAV I SMISAO PERA PAVLICA-DRAGIŠIĆ, Bar, Crna Gora, LjUBAV I SMISAO MARIOLA PANTELIĆ, Zemun, JA TEBE VOLIM! MILICA ĐUROVIĆ, Kuršumlija, MESTA U SRCU NEVENA PETROVIĆ, Smederevo, LjUBAV I SMISAO RADMILA KRUNIĆ, Beograd, LICE LjUBAVI RADOVAN III JOVIČIĆ, Užice, OLOVKA SANjA ĐORĐEVIĆ, Niš, PUTNIK MARKO ŽIVKOVIĆ, Kruševac, DEFINITIVNO STEVAN MILOŠEVIĆ, Vranje, DRAGI OČE JASMINA MALEŠEVIĆ, Beograd, NE LOMITE CVEĆE VETROVI KATARINA SARIĆ, Budva, Crna Gora, HERMININE ZLATNE SANDALE BORISAV BLAGOJEVIĆ - Ban Moravski, Ćuprija, LjUBAV I SMISAO
ALEKSANDAR M. DRNDAREVIĆ – SINGER, Ćuprija, MORAVLjE