Stevan Šarčević's Blog, page 65

Dolazak tame na Helly Cherry

Kako je na stranici Helly Cherry osvanuo ničim izazvani prikaz moje zbirke priča, osećam obavezu da ga ovde prenesem:

Pozicija urednika oduvek je donosila izvesne prednosti, kao i mane, uostalom, baš kao i svaki drugi posao, naravno. Mane se uglavnom tiču činjenice da ste prinuđeni da jedan tekst čitate i po nekoliko puta, ma koliko dosadan i nezanimljiv bio, ili da ga uređujete, kad su jezik, stil, gramatika, kompozicija, smisao... u pitanju.S druge strane, upravo vam taj višestruki ili višeslojni, kako god hoćete, uvid u tekst pruža mogućnost da na nekoliko različitih nivoa u njemu uživate. Prvo kao lektor/korektor, potom kao urednik i najzad kao čitalac. Dok dođete do ovog poslednjeg – naradite se pošteno. Ponekad toliko da vam nije do nanovnog čitanja, ali ponekad... Ponekad vam je pravi gušt i uživanje da uzmete knjigu u ruke, raskrilite je i uronite u svet u čijem ste nastajanju i kreiranju učestvovali. Upravo je takva zbirka priča „Dolazak tame“ Stevana Šarčevića. Kao dugogodišnji urednik elektronskog časopisa (fanzina, tačnije) Helly Cherry imala sam prilike i retko zadovoljstvo da radim na Šarčevićevim pričama, od prve do poslednje ruke.Zadovoljstvo koje sam osetila ljušteći nepotrebne slojeve u autorovim pričama, jeza koju sam osećala dok sam ih čitala i o kvalitetu i uspešnosti samih priča sudila, nije se uzgubila dok sam ih čitala kao „običan“ konzument proze. Izraz „običan“ stavljam pod navodnike, zato što niti jedan čitalac nije običan, još manje je naivan, naprotiv, čitaoci su zahtevna publika, možda čak zahtevnija od urednika. Kad neka priča uspe da zadovolji na svim poljima – i lektora i urednika i čitaoca – onda se takva priča može nazvati vrhunskom – a takvih u ovoj zbirci ima i više nego dovoljno: „Čuvar“, „Vučja nevesta“, „Obale dunavske“, „Kosovka devojka“, „Osvajači“, „Kad gradova nestane“, „Ponoćna zvona“...Ima i onih slabijih, da se razumemo, poput „Poslednje Lunove avanture“, koja je maestralno napisana detektivska priča, ali ne ostaje u vama, da bruji i krčka se, i izaziva vas da je ponovo pročitate. Usput, u ovoj je priči prikazana izuzetna maštovitost kad je kovanje novih psovki u pitanju – svaka čast!


Ostaje mi samo da Stevanu Šarčeviću poželim još mnogo ovakvih i još boljih zbirki i priča, a vama da pronađete „Dolazak tame“ i u njoj otkrijete neku svoju, omiljenu priču.


Tamara Lujak


Ps. - Hvala Tamari i Hellijevcima!!!

MARSONIC 6

Izabrane su priče za Marsonic 6 čije će se promocija održati 12.12. 2014. u Slavonskom Brodu u Caffe baru Mojster. Ovo je rekordan odaziv na natječaj - preko 50 priča - a time je i zadatak žirija bio teži. Izabrali su najbolje od najboljih, iako se mogla napraviti još jedna zbirka koliko je dobrih priča bilo. No, ipak su neke bolje od ostalih, a autori koji će zasjati u šestom broju Marsonica su:




Breme - Ana JevtićDan XIII - Adnadin JašarevićDuh ratnika - Krešimir MišakHeroj - Marija PilićLovac na maglu - Vladimira BecićMars, on i ja - Danijel BogdanovićPilot pod ledom - Marko LubarPosljednji dio - Teo KosSretan čovjek - Lea LunaZemlja je plava - Jurica RanjKuhar - Ratko Martinović Zidovi - Stevan Šarčević Ilija - Toni JuričićKrvavo uzimanje - Jelena CrnjakovićPravovjernik - Saša ŠebelićSiguran dobitak - Tomislav TomaševićVelebitska ljepotica - Branka HorvatPromenada - Josip ErgovićNovela: Hokus Lokvud i utvara iz Donjeg Sada - Nenad Pavlović

REZULTATI KONKURSA „CIGANSKI KREVET„

PESME POSVEĆENE MOMI DIMIĆU

NAGRAĐENE PESME

Prva nagrada Živeo život Dragan Nedomović BeogradPrva nagrada Moma Dimić Zoran Jovanović LeskovacPrva nagrada Poslednja rapsodija Branislav M.Vuković BeraneDruga nagrada Putnik Oliver Janković BeogradTreća Momi Dimiću Smilja Arsić Novi Sad

POHVALE

Mala ptica nebom plovi Jovan Bundalo Beograd250 sunčevih zalazaka Danijel Kuzman BeogradUmesto pesme… Negoslava Stanojević NišPovratak u Neme(ni)kuće Kaja Nikolić RažanjMomi pesniku Jovanka Jelić Beograd

ODABRANE PESME

Kometi srpskog svoda Sanja Savić ZemunOdmotavanje klupka Dušan Mijajlović Adski NišUtehe nema Ljubica Eić TopolaŽiveo je život Ivan M.Petrović DivciO gde si, gde si…Ljiljana Pantelić Novaković BeogradŠuma Milan Drašković BeogradSvetlotrag kosmičkog pera Veselin Gajdašević FeketićPesnik sa ljiljanom u reči Goran Gatalica ZagrebVečni putevi Nenad Glišić KragujevacHaiku za Momu Dušan Ružić ParaćinRekao si Olga Mančić-Ružić ParaćinVi što odlazite Vojislav Trumpić Jagodina

POEZIJA

NAGRAĐENE PESME

Prva nagrada Međe Kaja Nikolić-Stojanović RažanjDruga nagrada Retuširanje Todora Škoro BeogradTreća nagrada Ženidba Gordana Vlajić PančevoTreća nagrada Senke u pejzažu Veselin Gajdašević Feketić

POHVALjENE PESME

Sublimacija prekoks Snežana Popović BeogradUzavreli mesec Jovanka Jelić BeogradŠiroka poljana, nebesa vedra Životije Popović Pop SkoricaVečnosti Ratka Marković Marjanović BeogradRekvijem Smilja Arsić Novi SadSjaj na dnu ispitka Todora Škoro Beograd

ODABRANE PESME

S vradžbinama u džepovima Gordana Vlajić PančevoSimbioza Oliver Janković BeogradPišem pesme Ivan M.Petrović DivciOdjek Jovanka Jelić BeogradCiganski intermeco Branislav M.Vuković BeranePriča o danu Snežana Popović BeogradTri šešira Ljiljana Pantelić-Novaković BeogradStrele ebole Goran Gatalica ZagrebNesavršeni modeli Todora Škoro BeogradOdrastanje Vesna Andrejić TrstenikNisi samo moja Jovan Bundalo BeogradPokaži put ptici Slavica Dabevska Kirovska Tetovo

PESNIČKA NADAHNUĆA

Opsesija Radojka Ušurel VršacKad dete zaplače Jasmina Brakračlić-Jovanović BeogradVečna vraćanja Slobodan Blažov Đurović ZemunIzgaranje srca Jovan Bajc AranđelovacDozvoli mi Biserka Jurišić ObrenovacPlavi safir Božica Mihalj VršacBol Dragana Jovanović BorčaOdluka Snežana Baščarević Zubin potokMolitva Sv.Jovanu Jadranka Bjedov ZaječarSanjam Petrica Veselinov BeogradSamo kada umrem Petar Knežević Beograd

LEPOTA PRIPOVEDANjA

NAGRAĐENI

Prva nagrada Nasleđe Todora Škoro BeogradDruga nagrada Seča Jovanka Jelić BeogradTreća nagrada Ovo nije pegla Jadranka Čavić Prag, Češka

POHVALjENI

Prerijski bluz Milan Drašković BeogradSrebrne kašičice Vera Pavlović BeogradKoga to uopšte zanima Slađana Obradović NišSami Jovanka Jelić Beograd

ODABRANE

Šansona Jadranka Čavić Prag,ČeškaSirotica Todora Škoro BeogradBajka Božidar Pešev BeogradPosmatrač Lidija Vuksanović JagodinaPitam se Jelena Subotić BatajnicaSimetrija Jovan Bajc ArandjelovacMuzikrava Mirjana Ranković-Matović MrčajevciZilot Dušan Ružić Paraćin

HAIKU

NAGRADE

Prva nagrada Božidar Pešev BeogradDruga nagrada Jovanka Jelić BeogradTreća nagrada Zorica Novaković Beograd

POHVALE

Bosiljka Mijatović BeogradAnkica Nikolić AleksinacMilan Drašković BeogradAna Stajkova-Ivanova Plovdiv, Bugarska

ODABRANI

Mirjana Ranković-Matović MrčajevciŽeljko Marković ČačakIvan Gaćina ZadarMidhat Hrnčić Sanski most BIHAleksandar M.Arsenijević BeogradGoran Gatalica Zagreb Stevan Šarčević Subotica Milan Cimbaljević Berane

ŠKOLA ČAROBNjAKA

OSNOVNA ŠKOLA 1-4 POEZIJA

NAGRAĐENI

Prva nagrada Zašto su gliste besne Mihajlo Anđelić KragujevacDruga nagrada Jednostavno ljubav Katarina Vulić Kragujevac Treća nagrada Ciganski krevet Dunja Jelenković Knjaževac

POHVALJENI

Ciganski krevet Anđela Milanović KnjaževacCiganski krevet Nada Radosavljević KnjaževacHajde da se dogovorimo Una Bugarčić KragujevacCiganski krevet Nikolija Mihajlović KnjaževacCiganski krevet Mina Milenković KnjaževacPrvi đački ustanak Sara Perkov KragujevacKornjača i zec Milica Aleksić KragujevacŠta je najljuće Bogdan Žilović KragujevacPlaneta bez duvanskog dima Aleksa Nikolić KragujevacStiglo je proleće a ona…Jovan Stanković Kragujevac



OSNOVNA ŠKOLA 5-8

POEZIJA

NAGRAĐENI

Prva nagrada Odlazak Luka Barović BeogradDruga nagrada Prva ljubav Sonja Galović KragujevacSpecijalna nagrada za lepotu poezije U ime cvrčka i njegove dece Luka Barović

LEPOTA PRIPOVEDANjA 1-4 Nagrade

Prva nagrada „Udruženje smešnog hoda„Una Bugarčić KragujevacDruga nagrada „Topla i hladna slavina„ Jovan Stanković KragujevacTreća nagrada „Priča jednog lista„ Nikola Pavlović Kragujevac

POHVALE

„Neću da spavam„Milica Aleksić Kragujevac„Jesenji festival„Aleksa Nikolić Kragujevac„Čarobni magnet„ Katarina Vulić Kragujevac

LEPOTA PRIPOVEDANjA 5-8 Nagrade

Prva nagrada „Škola čarobnjaka„ Nemanja Savić BeogradDruga nagrada „Čarobna ribica „Marko Jovanović BeogradDruga nagrada „Savršen dan„Luka Barović BeogradTreća nagrada „Čovek pretvoren u miša„ Luka Maksimović NišSpecijalna nagrada za lepotu pripovedanja„Kako prijatelj vidi u mraku„Milijana Tončić Smederevska Palanka„Na obali„Miloš Ćetković Beograd

POHVALE

„Plavo„Miloš Ćetković Beograd„Kad je bio mrak„Marko Jovanović Beograd„Kada razum nestane„Milijana Tončić Smederevska Palanka„Dečak i tužna vrba„Luka Maksimović Niš„Ciganski duh„ Milutin Kojić Beograd

SREDNjA ŠKOLA/POEZIJA/NAGRADE

Prva nagrada „Moć reči„Sanja Savić Zemun

POHVALA
 „Igra senki„ Sanja Savić Zemun

SREDNjA ŠKOLA//PROZA//NAGRADE

Prva nagrada„Nedeljni ručak„Ivana Pešić Smederevo

POHVALA

„Stanica„ Ivana Pešić Smederevo

SREDNjA ŠKOLA/HAIKU/NAGRADE

Prva nagrada Uroš Mikić Beograd

REDOSLED IZJAVA (ILI) Kako zavist napravi budalu od čoveka

Skalope da prostiš, ko objavi onog Lomija, a i Kimuru (o Stipanu ne bih dalje razglabao), kod mene je pribeležio zaobilaženje svega pre i posle toga. Debelo lučno zaobilaženje. Ne bih da ulazim u vašu pedagogiju, kazao kao što mislio.Ne zaboraviti da sam upoznat ko koliko može (a da se prikazao na radionicama). Nema laži nema trange frange, Bobanov sistem prvog pasusa se da primeniti i mnogo šire.  (Pokojni Steva)
Eto na primer, čitam kako si poderao usta od hvalidbe da će ti se objaviti priča u UBIQ 15. Ako je to istina, onda ja ovde i sad, pred Bogom i narodom, povlačim svoju priču za isto izdanje. Jednostavno, za mene je stav svetinja - tvoja i moja priča, da opet žuljaju ramena u istom izdanju, to neće da može. Pre bih sebi polomio prste neg' da čitaju naše priče u istoj knjižici. Za ono Skrobonjino izdanje sam slično rekao, a golub prevrtač nisam.Sve će to biti nebitno, samo ako ODJEBEŠ sa Sagite. Ima dečurlije koja bi da nauče kako se piše, znaš. Samopoštovanje, znaš. Znaš... (Pokojni Steva)
Istina, ali narod će naći način da ga već strpa tamo gde mu je i mesto, dakle - u vodoinstalatere, a dobre priče će da pamti... (Miljan Marković)
dakle, sve mogu da shvatim, pa čak i to da jednu od boljih priča u HAARPU potpisuje loony, ali to da je jednu od najboljih napisao STIPAN, to je čak i meni potpuno neverovatno!ipak, tako stoje stvari, sviđalo se to nekome ili ne. (Ghoul)
Rekoh ja da je Prc Milojko (Stipan) najobjavljivaniji ove godine. (Scallop)
Dobro bre Gule, kako sada iko može tvoj sud da uzme kao relevantan? Za pojedine kažeš da su "anonimni amateri", i svi znamo da to nije istina, ali oćutimo, tabajte se, borba je fer i mi nećemo da se mešamo, a onda izvališ ovakvu stvar - i onda ne možemo a da se ne umešamo.Kao neko ko je cenio tvoje mišljenje i kao neko ko ima jasnu sliku o dometima gorepomenutog, ne mogu a da se ne zapitam, o čemu se radi? Odaj nam tajnu, jel rakija dobra, šta je posredi? (Miljan Marković)
Nisam do sada Stipanov rad susretao u ozbiljnim publikacijama, niti mi je njegov nastup na forumu ukazivao na potencijalno dobrog pisca, to je sve.Ja sam do sada Stipana viđao samo među trećeligašima: ova priča ukazuje solidne potencijale, ali je, za sada, u mom sagledavanju njegovog opusa, tek jedna proverbijalna lasta (usred jeseni)... (Ghoul)
Posredi je iskrenost. Ja to cenim kod Ghoula. Taj isti Ghoul ce Stipana razbucati ko bugarsku skupstinu- ukoliko mu se ne dopadne naredni uredak. To je posteno! (Agota)
Stipanova reakcija na ovo je da je dosegao životni maksimum i da sada prelazi u sledeću fazu: apscinenciju od foruma, kao i ostale veličine domaće fantastika... (Boban)

Novosti u "Knjižari S"

"Knjižara S", Cara Lazara 32, SuboticaTel: (024) 571-306Radno vreme: 15.00 - 21-00

LET NAD NOVIM BEOGRADOM

Slika je pomalo maglovitapa se ipak stalno vraća;s vrha smo sveta posmatrali pustoš Novog Beogradai mirisali na ljubav i čaroliju

Sad, dok se stvarnost slamaprisećam se tog dana.

Slika je pomalo nestvarnapa opet mi je pred očima;tlo je izmicalo pod nogamai činilo se da dobijamo krila.Divna laž, nije li tako?

Sad, kad se prisetim svega, znam,samo se ponor otvarao pod nama,

Sajam Knjiga

Dakle, ima mojih knjiga po sajmu:

Štand " Čudne knjižare ", " Dolazak tame " i " Kaurinova kletva "

Štand " Nove poetike ", " Sam, ispod šljive ".


Štand " Paladina ", " HAARP i druge priče o teoriji zavere " u kojoj se nalazi moja novela " Tropikana ".

Mala galerija br.48.

BALKANSKI MOL - SVET CEPEŠA

Svet opisan u romanu „Balkanski mol“ izuzetno je surov. Teror je u njemu legitimno sredstvo vladavine, što je sasvim normalno, ako se ima u vidu da je ličnost oko koje se vrti radnja Vlad Drakula, na zapadu do te mere ozloglašeni Transilvanijski velikaš, da je od strane Brema Stokera proglašen za vrhunskog vampira, oličenja zla samog. Međutim, kroz radnju romana saznajemo da ni druge evropske velmože nisu bile mnogo nežnije, a o Turcima da se i ne priča. Kao što autor sam na jednom mestu kaže: pravi plemić mora imati i pravednu kaznu za one što ne slušaju.



Istorijski podaci o zlodelima Vlada Drakule, ali i drugih plemića, brutalno su i detaljno predočeni, bez mnogo romantiziranja. Pa opet, sav taj užas sa kojima se grupica hodočasnika susreće u prvom poglavlju romana, tek je deo spletki i tadašnjih političkih prilika na Balkanu, toj predstraži hrišćanskih zemalja prema širenju Otomanske Imperije. Sasvim slučajno brat Jakov, monah na hodočašću po Transilvaniji, glavni protagonista prvog poglavlja, duboko će se uplesti u intrige koje prethode turskoj najezdi, a laž koju će on preneti je prva naznaka da nešto u ovoj priči nije u skladu sa opšteprihvaćenim viđenjem Vlada Cepeša.
Tokom pripovesti savezi se stvaraju i raskidaju, vlastodršci su u savezu čas sa jednima, čas sa drugima, a pravednost i opravdanost pokolja je neprestano na nesigurnoj klackalici moralnosti i humanosti sa jedne strane i političkih potreba i praktičnosti sa druge. Ovakva postavka i način pripovedanja uveliko nalikuju „Pesmama leda i vatre“ G.R.R. Martina, jer Tihomir Stevanović, autor ovog dela odbija da morališe, nego dozvoljava svojim junacima da se lično pravdaju i sami se predstave. Redovnici falsifikuju i podmeću, velikaši spletkare i kolju, a humanost i ljudskost tek povremeno zalutaju u pripovest, više kao posledica straha ili obesti nego kao nečije ubeđenje. Šta su, dakle, sličnosti sa Martinovom sagom? Kao prvo, predočeni svet je izuzetno surov, jezive muke su opisane realno, bez imalo ulepšavanja. Drugo, velikaši su uglavnom dvoličnjaci skloni intrigama i podmetanjima, sve u cilju očuvanja ili širenja vlasti. Kao treće, ali ne i najmanje važno, najčešće žrtve su obični ljudi, seljaci, trgovci i putnici, dakle podanici vlastele koja se neprestano bori oko vlasti i uticaja. Nema tu ni zmajeva ni natprirodnih pojava, ali je atmosfera obe pripovesti vrlo slična, posebno kad se ima u vidu srednjovekovna surovost, sa sve balkanskim specijalitetima, kao što je nabijanje na kolac.
Knjiga je podeljena na nekoliko poglavlja u kojima se svaki put menja ličnost čijim očima vidimo zbivanja. Ovo je zanimljiv postupak stoga što na taj način imamo priliku da posmatramo događaje kroz utiske pripadnika suprotstavljenih strana. Začudo, Drakula tokom pripovesti izrasta u pozitivnu ličnost, što je u skladu sa Rumunskim stavom, a u suprotnosti sa predstavom zapadnjaka o ovoj istorijskoj ličnosti.
Roman se završava neočekivano, pripovedanje je sigurno i napeto, a poglavlje za poglavljem se prosto gutaju. Tihomir Stevanović je pisac koji po mojoj proceni ima ozbiljne šanse za uspeh.

ULOGA ČANTAVIRA U SVETSKOJ REVOLUCIJI

   Još je Tito bio živ, a Jugoslavija nije bila razjebana kad su se žitelji Čantavira po prvi put susreli sa ozbiljnom glavolomkom. Naime, kroz Čantavir je prolazio E-5, magistrala kontinentalnog značaja, pa su siroti pilići, guske i mačori ginuli u mnoštvima pri susretima sa pozaspalim vozačima holandskih šlepera i turskih cisterni, a bogami i biciklisti su na jedvite jade žive glave iznosili.   Dok se Juga raspadala, čantavirci su se najzad, posle silnih zaludnih kukumavčenja po državnim i pokrajinskim budžetima, odlučili da nadvožnjak nad kobnom magistralom izgrade uz pomoć samodoprinosa. Iako je pola sela pokupila namrgođena vojna policija, pa su se uglavnom potucali po Slavoniji, ideja nije napuštana i malo pomalo pare su se skupljale po cenu odricanja, žestokih porodičnih svađa i obazrivih psovanja države i seoskog odbora za samodoprinos.   Kad su se najzad pojavili bageri i skele, praćeni gomilom radnika pod šlemovima, radosti meštana nije bilo kraja. Godinama su se oni tako pojavljivali, pa nestajali, ali novaca nikad dovoljno. Malo, malo, pa bi se proglašavao nedostatak sredstava i meštani bi izglasavali novi samodoprinos. Gomile što cevče pivo pred dućanom su postajale sve brojnije, jer je malo ko mogao podneti zvocanje kućne policije zbog ogromnih besmislenih troškova iz ionako opustošenih kućnih fondova.   A onda se najzad desilo čudo i nad čantavirskom deonicom transevropskog koridora poput duge se uzdigao bezbedan prelaz preko opasnog koridora. Muževi su se vratili kućama i stali su pametovati suprugama o njihovoj neprilagodljivosti novim okolnostima, neprestano kroz prozore upirući prstom ka monumentalnoj konstrukciji iznad sela. Kokoške, biciklisti, mačići i babe pri povratku s pijace počeše oprezno da izučavaju to čudo savremene tehnologije najzad nemajući razloga da drhte pri pomisli na podivljale šoferčine i njihove monstrume.       Ako me računica ne vara, to čudo je trajalo tri dana.   Jer, jedne noći, prepune sirena i porodičnih rasprava, neki pripiti seronja iz natovskog superbombardera istresao je gomilu eksploziva na Čantavir. Idućeg jutra čantavirci su u čudu treptali tražeći pogledom monumentalni betonski luk što im se koliko juče nadvijao nad selom.       Uzalud.   Nekoliko dana posle toga, traktori i meštani ništa drugo nisu radili no raščišćavali grdne komadine betona rasutog po magistrali. Ne bi bilo zgodno da ih kazne zbog ometanja saobraćaja.   Kad je posao najzad dovršen, kučići, koke i ćurke se vratiše staroj maršruti, a meštani pivu i rakiji pred prodavnicom, ne mogavši da istrpe kokodakanje raspomamljenih supruga zbog zalud sjebanih para.   Treba li reći da su pilići, guske i mačori nastavili da ginu u mnoštvima pri susretima sa pozaspalim vozačima holandskih šlepera i turskih cisterni?