Stevan Šarčević's Blog, page 64

Rezultati konkursa za F i NF haiku, „Kapija sna“

Na konkurs za F i NF haiku, pod nazivom “Kapija sna” (raspisan od 13.12.2012. do kraja 2014. godine), prijavilo se 33 autora iz Srbije i regiona. Ukupno je pristiglo 452 rada, od kojih je prošlo 79 (odnosno 18 autora):





Damir DamirDragica OhašiGordana DrakulaGordana RadovanovićIvan GaćinaIvan VeljkovićIzeta RadetinacMidhat HrnčićMilan SubotićMilivoj KostićNataša StanićSrećko Aleksić Stevan Šarčević Tatjana ErićTomislav SjekloćaZoran AntonićŽeljko FundaMilan Cimbaljević

Na stranicama internet stranice Beleg svakog će dana biti objavljena po jedna haiku pesma koja je prošla na konkursu.



Izvor: BELEG

U TRCI ZA NINOVU NAGRADU 150 NASLOVA

Na konkurs za NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2014. godini, zaključno do ovog broja, pristiglo je 150 naslova koji ispunjavaju uslove da se takmiče za prestižno književno priznanje. Žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Božo Koprivica, Mihajlo Pantić i Jasmina Vrbavac uzeće u razmatranje i romane koji budu pristigli do 31. decembra, kada je poslednji dan za prijavljivanje. Prvi presek, zapravo širi izbor za finale, žiri će objaviti u novogodišnjem broju, nakon čega slede uži i najuži izbor. Dobitnik će biti objavljen 19. januara 2015. Sponzor NIN-ove nagrade je Pošta Srbije.



Radonja Perov Radonjić Čejović Drekalović, KRV I SUZE U SJAJU I OČAJU – autor
Zoran Mirković, PROŠIRENA ISTRAGA U SLUČAJU TATOMIR KOROLIJA – SKC Novi Sad
Dragan Jaševski, DRUGI KILOMETAR – autor
Oto Horvat, SABO JE STAO – KC Novi Sad
Danilo Cemović, SLUČAJNO BOGATI – Narodna knjiga Beograd
Nikola Malović, JEDRO NADE – Laguna Beograd
Vlada Arsić, BRODOLOM – Laguna Beograd
Branko Čanković, ČUVARI TAJNE OBRENOVIĆA – Laguna Beograd
Dragomir Dujmov, VREME MESEČARENjA – Zadužbina Jakova Ignjatovića u Budimpešti
Aleksandar Soknić, KOSMIČKI KENTAURI – Svet knjige Beograd
Zoran D. Milojević, FERDANA – Gradska biblioteka „Vuk Karadžić“ K. Mitrovica
Slobodan Zoran Obradović, BLAGO MILONjIĆA – Stihom govorim Bijelo Polje
Sonja Čabrić, MOŽDA SPAVA – Evro Đunti Beograd
Dragorad Dragičević, INOK I DESPOT – Evro Đunti
Sava Damjanov, ITIKA JEROPOLITIKA @ VUK – Agora Zrenjanin
Boško Velimirović, LjUDI DRUGOG VREMENA – Presing Mladenovac
Tihomir Levajac, BROD KOJI NIJE PLOVNA LAĐA – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo
Aleksandar Jugović, LAUREAT – Albatros plus Beograd
Božidar Stevanović, GEJ I SIDA – Đurđevdan Aranđelovac
Dževad Sabljaković, KAKO UBITI GOSPODINA FROJDA – Laguna Beograd
Ana Radmilović, ŽENA BEZ HOROSKOPA – Laguna Beograd
Krsta Popovski, TRUDOVI – Kulturni centar Novog Sada
Milenko Stojičić, SVEČANA PROPAST VJEČNOSTI – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo
Vojislav Lukić, NUŽNIČKA REPUBLIKA – Obrenovačka hronika Obrenovac
Branko Anđić, TEŠKI METAL – Agora Zrenjanin
Snežana Radojičić, ZAKOTRLjAJ ME OKO SVETA – autor
Ivana Hadži-Popović, VATRA I CVET – Krug Komerc Beograd
Dragan Jovanović, NIČE IZ GUČE – autor
Danilo Tešanović, JEVANĐELjE PO ROBU – Štampa Doboj
Đuro Maričić, STVARANjE NOVE EVROPE – Prometej Novi Sad
Radovan Petrov, KNjIGE STAROSTAVNE – Prometej Novi Sad
Danijel Šijaković, DRVO ŽIVOTA – autor
Milivoje Stojčević, USUD – Književna omladina Srbije Beograd
Sonja Nikolić, GODINE PROVEDENE BEZ TEBE – Književna omladina Srbije Beograd
Ranka Tanasić Barlov, ŽIVOT NA GRAM – Književna omladina Srbije Beograd
Darko Kojić, STEGE I LANCI – Književna omladina Srbije Beograd
Anđelka Radovanović, ZGAŽENI BOŽURI – Književna omladina Srbije Beograd
Stefan Lalić, REFORMATOR – Književna omladina Srbije Beograd
Živko Janeski Šarski, ŠARENI RAJ – „Šar planina“ Beograd
Ivan Glišić, ORLOVE KANDžE – M.O.D. Šabac
Milan Kovačević, SAD – Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor
Dušan Cicvara, LEDENA SVADBA – IP NNK Internacional
Žiko Nikolić, NOVI ŽIVOT FILIPA FERARIJA – Prometej Novi Sad
Danijela Repman, TRAGOM RASUTIH TRENUTAKA – Prometej Novi Sad
Tanja S. Ivanović, LANAC OKO VETROKAZA – Svet knjige Beograd
Aleksandar Ilić, PR – Laguna Beograd
Maja Trifunović, SAVRŠENSTVO – Laguna Beograd
Ljubiša D. Jovanović, ČOVEKOLOV LOVNIK – Lio Gornji Milanovac
Mihajlo Spasojević, ČOVEK KOJI NIJE IMAO POJMA – Rende Beograd
Ksenija (Marić) Đorđević, AMERIKEN STAR PAJ – KC Laza Kostić Sombor
Milan Milivojević, SAKUPLjAČ DUŠA – Edicija Braničevo Požarevac
Zoran Rosić, NEGDE NA KRAJU LIMBA – Perla Iplilanti (SAD)
Ivan Ivanji, MILIJARDER – Laguna Beograd
Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović, KAINOV OŽILjAK – Laguna Beograd
Tijana M. Đerković, SKLONI LjUBAVI – Albatros plus Beograd
Sunčica Denić, SVET IZVAN – Albatros plus Beograd
Vojislav M. Minić – KNjIGA – Narodna biblioteka Pirot
Stanislav Vuk, RASVETLjAVANjE – Vulkan izdavaštvo Beograd
Mira Cerović Tasić, ZBOGOM MOJA KONKUBINO – Pi-Press Pirot
Đorđe Miketić, PARADAJZ – Geopoetika Beograd
Slavoljub Stanković, PRVACI SVETA! – Geopoetika Beograd
Milorad Rodić, NOĆ NAD DOLMOM – autor
Ivan Tokin, NAJNORMALNIJI ČOVEK NA SVETU – Samizdat Beograd
Zoran Ćirić, ZAUSTAVNO VREME – Agora Zrenjanin
Predrag M. Lučić – NEVIDLjIVI PRSTEN – Prometej Novi Sad
Boban Knežević, SLOBODANIDA – Everest medija Beograd
Željko Galonja, ĆORCI VIDNOG – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo
Mikica Ilić, POVEST O APOKRIFU kriptoroman – Arte Beograd
Dragan Vilić, TRAGOM BUNILA – Nova poetika Beograd
Milovan Marčetić, KNjIGA O BEUKU – Čigoja štampa Beograd
Nada Velimirović, SACRAMENTUM ANIMI: TAJNA UKRADENIH ISPOVESTI – Čigoja štampa Beograd
Marija Miketić, EVGENIJA HAJDEN – Evro Đunti Beograd
Gordana Zalad, PLAVA TIŠINA – Evro Đunti Beograd
Miloš Nikolin, FRIZER – Book Beograd
Milan Radonjić, GUBITAK ORIJENTA – Presing Mladenovac
Daniel Kovač, KLARA I LEKSIKON MINIMALNOG ŽIVOTA – Kontrast Beograd
Svetozar Savić, VAJAR – Štampar Makarije Beograd, Obodsko slovo Podgorica
Sanja Domazet, FRIC – Vulkan izdavaštvo Beograd
Janko Vujinović, KNjIGA O HRASTU – Filip Višnjić Beograd
Ranko Risojević, NOĆ NA UNI – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo
Branko Brđanin Bojović, SARAJEVO, SARAJEVO – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo
Slaviša Pavlović, ZAVET HEROJA – Laguna Beograd
Dejan Mak, BERGDORF – Dereta Beograd
Milkica Miletić, ZVONA BOGORODICE GRADAČKE – Dereta Beograd
Brana Radević, BOJA DUBOKE VODE – Vulkan izdavaštvo Beograd
Milan Belegišanin, ŠESTI RED – Admiral books Beograd
Jovan Radovanović, ODANjENO NEBO – Sanimex Novi Beograd
Mladen Petković, POVRATAK U RAJAC – Stylos art Novi Sad
Aleksandar Stamenković, JEZERGRAD – Stylos art Novi Sad
Gojko Čelebić, MIG – Orpheus Novi Sad
Mladen Vuruna, KUTIJA SA FOTOGRAFIJAMA – Arhipelag Beograd
Mileta Prodanović, VITILIGO – Arhipelag Beograd
Tanja Stupar Trifunović – SATOVI U MAJČINOJ SOBI – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo
Nenad Milkić, POSLEDNjA STRAŽA – Prometej Novi Sad
Jovana Ristić, ZNAŠ TI KO SAM JA? – PortaLibris Beograd
Dragoljub Stojković, HRONIČAR – Porta Libris Beograd
Goran Šaula, MRAMORNA SVADBA – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo
Branka Trošić, SVA VUKAŠINOVA DECA – autor
Branka Trošić, MOJ IZVOR PARCANI POD VISOM – autor
Biljana Lukić, MASKARADA – Čarobna knjiga Beograd
Branko Dimitrijević, ŽIVOT KAO REKLAMA ZA PIVO – Čarobna knjiga Beograd
Marija Stupar, A NAROČITO PETRA – Čarobna knjiga Beograd
David Albahari, ŽIVOTINjSKO CARSTVO – Čarobna knjiga Beograd
Vanja Čobanov, NOĆ MI TE DUGUJE – Čarobna knjiga Beograd
Dušan Vejnović, JAKO I NIKOME – Književna radionica Rašić
Vukašin Štreker, ZABRANA UPOTREBE VATRE I VODE – Književna radionica Rašić
Ivana Prentović Krivokapić, ŽENA U SNEGU – Književna radionica Rašić
Petar D. Stojaković, RED ROĐENjA – Besjeda Banja Luka
Aleksandar Živković, POSLEDNjI POZDRAV IZ TEODOSIJE – Dobra knjiga Beograd
Željko Pržulj, RUKA ANĐELA – Novosti Beograd
Laslo Blašković, RAZBRAJALICA – Arhipelag Beograd
Nikola Moravčević, ZAPISI O SRPSKOM CARSTVU – Arhipelag Beograd
Nemanja Rotar, SUTRADAN POSLE DETINjSTVA – Arhipelag Beograd
Miljena Minja Drndar, DVA I DVA SU PET – Ganeša klub
Miloš Kordić, DAŽDEVNjAK – SKD „Zora Knin“ Beograd
Ljiljana Bulajić, FREJA – Adresa Novi Sad
Rusija Marinković, KOGA SREĆA SRETNE – Prosveta Beograd
Goran Malbaša, ANĐEO I STRIPTIZETA – Alma Beograd
Murat Baltić, URANIJUMSKA BRAĆA – V.B.Z. Beograd
Rajko R. Dvizac, UTORKOM NISAM UDATA – V.B.Z. Beograd
Ljubica Mrkalj, ISPRIČAVALICE – SKZ Beograd
Dejan Kesar, U OBLAKU – V.B.Z. Beograd
Slavica Garonja, POVRATAK U ARKADIJU – SKZ Beograd
Mirjana Marinšek Nikolić, MOKAMBO – Svet knjige Beograd
Vuksan Knežević, ZATVARANjE KRUGA – Agora Zrenjanin
Ana A. Vukoman, NEPOMENIK – Srpska knjiga M Ruma
Filip David, KUĆA SEĆANjA I ZABORAVA – Laguna Beograd
Boško Protić, LEPTIR NA BAJONETU JEROTIJA PAVLOVIĆA – Magelan pres Beograd
Nebojša Lazić, OPRAŠTANjE – Prosveta Beograd
Petar Zec, ČEHOV NA ZLATNOM BREGU – Plato Beograd
Nebojša Petković, POSLEDNjI GRAD deo prvi POTRAGA – Nova poetika Beograd
Branka Pantelić, GREŠNI BEZ GREHA zalutali pramen – Nova poetika Beograd
Stanko Stamenković, VRATI SE BEZIMENI– Nova poetika Beograd
Stevan Šarčević, KAURINOVA KLETVA– Nova poetika Beograd
Marko Braković, FEJSBUK PREDATOR– Nova poetika Beograd
Kođo Vangorski, GOLDBERG&ROZALINDA– Nova poetika Beograd
Dejan Ognjanović, ZAVODNIK – autor
Dobrila Bika Ristić, OD LjUBAVI DO SUNOVRATA – Punta Niš
Velibor Lazarević, LELEK ZVONA – Jefimija Trstenik i Prosveta Beograd
Branko Perić, POVRATAK PUKOVNIKA KALAMANDE – Prosveta Beograd
Jasmina Ana, POSLEDNjI TANGO U KRALjEVU – Prosveta Beograd
Zoran Penevski i Aleksandar Zolotić, KORPORATIVNI PANDEMONIJUM – Besna kobila Beograd
Mio Lazarević, KOŽNA BILjKA – Arte Beograd
Drago Kekanović, USVOJENjE – Kairos Sremski Karlovci
Mirjana Dmitrašinović, ČUVARI SVETOVA – Kairos Sremski Karlovci
Ljubo Radenović, GAGAT – Kairos Sremski Karlovci
Mladen Jakovljević, VRATA SUMRAKA – Everest medija
Mirjana Urošević, OTVORENO DO SUMRAKA – Laguna Beograd
Rajko Lalić, BANKET – Štampar Makarije Beograd i Obodsko slovo Podgorica
Predrag Sekulić, PARENjE LABUDOVA – Oktoih Podgorica
Mirko Škiljević, MOGU TO I JA! – Alma Beograd
Velimir Pejanović, PRSTI U MEDU – Dineks Beograd
Jevrem Petković, ZAČETNICI I UGASNICI – Altera buks Beograd
Slaviša Radovanović, TRAŽI SE KRALj NA FRANCUSKIM NASLOVNIM – Alma Beograd
Radmila Slišković, NEMOJ PA SE NE BOJ – autor
Miodrag Ćulibrk, MIRNA BOSNA ili ŽIVJEĆE OVAJ NAROD – Grafos internacional Pančevo
Predrag Dabović, LONDON – Beogradska književno-izdavačka zadruga
Nebojša Lapčević, SCENARIO ZA VUDIJA ALENA – Arte Beograd
Angelina Petrović, SVEŠTENIK – Arte Beograd
Slaviša Radovanović, LEPENKO MEĐU SRBIMA – Klet Beograd
Goran Ivanković, VUKOVARSKI VAMPIR – Banatski kulturni centar Novo Miloševo
Predrag Dabović, LONDON – Beogradska književno-izdavačka zadruga
Nebojša Lapčević, SCENARIO ZA VUDIJA ALENA – Arte Beograd
Angelina Petrović, SVEŠTENIK – Arte Beograd
Slaviša Radovanović, LEPENKO MEĐU SRBIMA – Klet Beograd
Goran Ivanković, VUKOVARSKI VAMPIR – Banatski kulturni centar Novo Miloševo
Vladan Matić, DETEKTIV TEZEJ I BALADA O PUTNIKU – NM Libris Beograd
Natalija Dević, ŽENA SA CRNIM ŠEŠIROM – Laguna Beograd
Vekislav Janićijević, ĐAVOLjI SAN – Službeni glasnik Beograd
Vidosav Stevanović, AKO IKAD UMREM – Službeni glasnik Beograd
Slaven Radovanović, UDARAC VITEŠKOM ČIZMOM *- Službeni glasnik Beograd

Izvor: Konkursi Regiona

Jedan pogled na "HAARP" - Deo prvi

PAVLE TEOFILOVIĆ - MESODuhovita i fino napisanoj priča Nisam siguran koliko je ova priča storija o teoriji zavere. Pre bih rekao da se radi o urliku pobune protiv virtuelne stvarnosti koja sve više postaje esencija života savremenog čoveka. Neodoljivo me podseća na naslov Pavlovog romana "Tehno vilajet" (koji nisam čitao, pa se asocijacija odnosi samo na naziv dela). Iako izvedbeno ne spada u sajberpank, tematski se savršeno uklapa u tematiku (nekadašnjeg) njuvejva.

TAMARA LUJAK - SEMENIŠTE
Ovo je do pred sam kraj divno napisana priča. Tamara me je s neobičnom lakoćom uvela u jedan alternativni bajkoviti svet, bez mnogo suvišnih detalja. Kako priča odmiče, sve je očigledniji ženski rukopis, uz obilje emocija. Pravo zadovoljstvo za čitanje.
Nažalost, u finišu se priča neočekivano ubrzava sve do neuverljivog završetka, kao da je u finale na silu ubačen elemenat teorije zavere.
Ne mogu da se otrgnem utisku da bi ovo bila sjajna bajka da je barem dvostruko duža, čime bi se kompenzovala neuverljivost završnice.
NATAŠA MILIĆ - PROGRAM
Ova priča me je neodoljivo podsetila na jedan događaj iz ranog detinjstva. Znate, bio sam bolešljivo žgepče, pa me je mama svaki čas vodala kod lekara. Prilikom jedne od tih poseta na klupi sam pronašao nekakav strip. Sećam se, bio je to Komandant Mark, pa kako je bila prilična gužva, stao sam da ga čitam. Kao što to ponekad biva, avantura me je toliko ponela da sam jedva iščekivao da okrenem sledeću stranicu. Zamislite moje razočaranje kad sam otkrio da je neko otkinuo poslednjih nekoliko listova!
Slično sam se osetio i sa Natašinom storijom. Tu je dobro postavljena pozornica i moćni likovi. Siva eminencija iza tapaciranih vrata, neprobojna sekretarica kao glavni protagonista, vremešni portir koji svašta znade, ministrova ljubavnica prepuna tajni i, kao kruna svega, tajanstveni posetilac koga elektronika ne prepoznaje. Napetost raste, sekretaričini snovi su sve strašniji, uzbuđeno čekam šta će biti, kad najednom TRAS! Prozaično razrešenje u tri rečenice deluje kao da je Nataša satarom otfikarila priželjkivanu katarzu, baš onako kao što su nedostajale poslednje stranice u onom davno pronađenom stripu.
Nažalost taj udarac nije onakav od koga bride uši. Ne, to je sasvim obično, skoro svakodnevno razrešenje. Šteta, priča je imala ogromne potencijale.



RADOSLAV SLAVNIĆ - MIJAZMA
Kad priču ove dužine pročitam u dahu bez zapinjanja, zaključak se nameće sam od sebe - reč je o dobro napisanoj i vešto vođenoj storiji, pa neću gubiti vreme na hvalospeve talentu i spisateljskom umeću mlađahnog Slavnića, nego ću izneti neke svoje impresije o njegovom delu.
Dakle, na osnovu ne samo ove priče, već i na osnovu dosad pročitanog odlomka njegovog (prilično impresivnog) opusa, mogu reći da je Raša hroničar ponora. Njegova omiljena tema su truljenje i raspad, odnosno psihičko, fizičko, moralno i sistemsko propadanje, pa su najbliže poređenje koje mi pada na pamet dela Klajva Barkera. Dobro ne pobeđuje, dobrota je slabost. Uvek ponovo i ponovo trijumfuju zlo i interes.
Heroji, vladari, medicinari, bolesti i države, sve je to privremeno.
Samo senke opstaju. Samo senke pobeđuju.



IVAN VUKADINOVIĆ - HAARP U DRUGOM SVETU
Pošto je razjašnjeno da je ovo deo romana, nezahvalno je odlomak analizirati kao priču, ali šta je tu je... Ne moraju me svi voleti.
Posmatrano kao odlomak, ovo je sasvim solidno izveden preokret sa nebrojenim mogućnostima, ali kao priča ne funkcioniše na čak tri nivoa: strukturalnom, motivacionom i emotivnom. Evo i zašto:
Nedostaju osnovni elementi priče: uvod, zaplet i zaključak ili pančlajn. Tonom ravnim poput Aljaske prepričani su vrlo uzbudljivi događaji, a da čitalac ne stiže ni da uhvati dah. To može da funkcioniše u romanu, gde se svi navedeni elementi nalaze na drugom mestu, ali za priču je ovakva struktura neprihvatljiva. Kao drugo, junaci priče se jednostavno ušetaju u vrhunski zaštićenu zonu pod patronatom američke mornarice. Šta su oni? Vrhunski obučeni specijalci? Fanatični grinpisovski diverzanti? Džihadovci? Bez odgovora na to pitanje priča je realna taman koliko i bajke braće Grim. Možda bi odgovor na to pitanje učinilo prihvatljivim i totalno odsustvo emocija kod glavnog junaka u trenutku kad shvata da se našao u sasvim drugoj dimenziji ili vremenu. Protagonistkinja je u to vreme uglavnom u besvesnom stanju, pa nju možemo preskočiti. Može li iko zamisliti emocije nekoga ko je najednom, bez ikakvog prelaza, odvojen od sveta koji poznaje?
Ovako istrgnuto iz konteksta, ovo deluje poput holivudske pucačine. Siguran sam da se svi ovi nedostaci mogu ispeglati u obimnijem delu, ali HAARP je zbirka priča, pa samo tako mogu i da posmatram svako pojedino delo.

JOVAN RISTIĆ - HAARP I DRUGE PRIČE
Priča vrlo brzog tempa i laka za čitanje. Poseduje onu nedefinisanu čaroliju koja nagoni čitaoca da prosto guta stranice. Nikakvo čudo što je odabrana za naslovnu priču zbirke. Prava mala enciklopedija Teorija Zavera.
Radi se o sjajnoj storiji, s likovima koje smesta mogu identifikovati među svojim poznanicima, naročito Mrvicu i Bebu (posebno me zabavilo povezivanje imena Tamara sa klubom "Leila") i sa slikovitim opisima mesta i predela kroz koje "ekspedicija" prolazi.
Dvostruki preokret na kraju je pravo malo otkrovenje.
Odlično!



(Nastaviće se...)

Regia Fantastika, Sci-Fi udruženje, 2014

SADRŽAJ

Umrijeti nije ništa nova - Adnadin JašarevićZapisi jednog ludaka - Aleksandar ObradovićUlla i namazu - Aleksandar ŽiljakDanas nije utorak - Andrej IvanušaČaša malvazije na zvezdobrodu - Anto ZirdumOrgonizacija - Biljana KosmoginaPoslednji meteor - Dragić RebrenovićBotovac - Dragan PopadićLedeni san - Edi FerhatovićKolonija - Goran ĆurčićAntartik - Ilija BakićSiva planeta - Marko RadakovićAbanede saga - Milan DraškovićDržava, to sam ja - Mirko GrdinićNovi svet - Nenad PetrovićGalaksija gulag - Pavle ZelićEpifanija - Saša PešićDaleko, daleko od Vavilona - Slobodan ŠkerovićJedini siguran put - Stevan ŠarčevićPrvi kontakt - Svetislav Filipović FilipSaznanje - Tamara LujakTajna Žrnova - Tihomir Jovanović TikaElizijevo prokletstvo - Zlatko TomićZvučni genocid - Zlatko Geleski

IZGUBLJEN

Kad sam te sreojoš nisam znaoda sam te poznavao.

Princezo ambisa,kraljice ponora,morao sam znatida te ne smem dodirnuti.

Tek kad na mene padepogled ranjene srnestadoh da slutimda je u krvi zapisanou vremenu drevnomkako si jednom,ko zna kadai ko zna gde,već bila moja.

Princezo ambisa,kraljice ponorajednom si me davno baš kao sadastazom tamesprovodila.

2014 - Rekapitulacija

  Kako još jedna godina izmiče, odlučio sam da na jedno mesto prikupim publikacije u kojima su se ove sezone pojavile moje pisanije, pa evo kako bi to izgledalo:
 Što se samostalnih knjiga tiče početkom godine pojavio se moj roman „Kaurinova kletva" u izdanju „ Argusa " („ Nova Poetika "), a proletos je IK „Nera" izdala moju zbirku priča „Dolazak tame" .
Osim toga, pojavile su se i moje pesme po nekom zbirkama i to: „Vreme“ u zbirci „Osmeh život krasi" , zatim „Hodaš“ u „ Pressing ovoj“ zbirci poezije sa socijalnom tematikom „Do zuba u vremenu" , pa pesma „U redu" u kolekciji „ Ljubavi, čežnjom te zovem" , te pesma „Strah" u „Zborniku savremene ljubavne poezije" , kao i haiku ciklus „Godina“ u zborniku „Ciganski krevet“ .
 Takođe je bilo i dosta objavljenih priča širom regije. Priče „Buđenje“ i „Tatina priča“ su objavljene u zbici „Antologija jugoslovenske kratke proze“ u Sloveniji i to i u orginalu i u prevodu na engleski. 
  U Crnoj Gori je objavljena priča „Legenda o kraljici" u „Prstenu sa one strane sna" , a što se Bosne tiče ima me u „Prijedorskom književnom karavanu" sa pričom „Bruto Cane" i u zbirci zeničkog muzeja "Bosna srebrena" u kojoj je svetlo dana ugledala moja priča "Brat Ignjat" . 
  Ni Hrvatska nije izostala pa je u UBIQ-u br. 15 objavljena novela „Reči u vremenu“ , a u Marsoniconu br.6 priča "Zidovi".
   Igrao sam i po domaćem terenu, pa su tu „Ulična svetiljka" u „Zborniku savremenih ljubavnih priča" , priča „Malena“ u zborniku „Ljubav i Smisao“ , te „Viva la revolución“ , u zbirci „Preobražaji“ kao i „Hod po ogledalima“ u zborniku kratkih priča „Kajmakčalanska 11“ .  Najponosniji sam na novelu „Tropikana“ uvrštenu u Paladinovu antologiju „HAARP i druge priče o teorijama zavere“ .   Ono što bih posebno izdvojio je zbirka priča   „Volim da letim" u realizaciji Helly Cherry webzina u kojoj se pojavilo čak 18 mojih priča i jedna pesma.   „O, kako tužnih ljubavi ima" „Priča" „Neobični događaji u gradištanskom samostanu" „Sa one strane reke, gradovi" „Vučja nevesta" „Obale dunavske" „Spuštanje noći" „Frekvencija" „Kad gradova nestane"     „Jedna pijana noć"     „Doba Sabljozuba"     „Dah lokomotive"     „Carstvo Venere"     „ Bol koju nećeš upoznati"     „Nada"     „Osvajači"     „Buđenje"     „Čuvar"     „Veče izlaska"




I to bi uglavnom bilo sve. Srećna Vam nova godina i svima mnogo uspeha!!!

JOŠ NOĆAS SAMO

Ne sklapaj oči, podigni glavu,
osmotri stazu, onjuši tamu,pa se okiti zvezdamai zaurlaj na mesec.
Mrak miriše na narcise i krv.

ZAVODNIK - Dejan Ognjanović

  Roman se lako čita i ima dobru dinamiku, a složio bih se i sa konstatacijom Đorđa Kadijevića, izrečenoj na promociji u Subotici, da se tu u stvari radi o sunovratu civilizovanog čoveka u varvarstvo (neovarvarstvo). Naročito karakteristično u tom smislu je susret glavnog protagoniste sa psom pri povratku sa Zavodnika.


Kao najbolje scene izdvojio bih jurnjavu kroz kukuruzište i scenu kraj bunara kad Profesor prati svog učenika dok mesečari. Ima tu one prave Poovske jeze koja me je svojevremeno baš znala zaintrigirati.

Iako je roman sjajno lokalizovan, pa se može posmatrati i kao priča o sunovratu ruralne Srbije, ne mogu se oteti utisku da je cela knjiga svojevrstan omaž autorovim omiljenim piscima i to ne samo Džejmsu, što je već bezbroj puta primećeno, već i Lavkraftu. Kako drugačije objasniti već početnu scenu romana:

" Ako iz Niša krenete auto putem prema Beloj Palanci, ubrzo pošto prođete kroz tunele Sićevaćke klisure i projurite ispod kršnih stena nadvijenih nad asfalt srećni što se nijedna nije obrušila na vas, naićićete na predeo brdovit, šumovit i zapušten."

Da bi bilo jasnije o čemu govorim, evo uvodne scene iz Lavkraftovog "Davničkog užasa" ("HORROR", Bobanovo izdanje)

"Kad putnik u severnom delu centralnog Masačusetsa, na drumu ka Elsberiju, odmah posle Dinz Kornera, skrene pogrešnim krakom na račvanju puta, on zađe u jedan pust i čudan predeo. Tlo se uzdiže, a trnjem obrasli kameni zidovi pritiskaju sve bliže ka izrovanom prašnom krivudavom putu."

Ovakvih omaža je knjiga prepuna, ali ostavljam drugima da ocenjuju koliko je to dobro ili loše. U svakom slučaju, knjigu sam sa zadovoljstvom pročitao, a da ne budem preozbiljan, u zaključku ću se pozvati na autorovu izjavu na sopstvenom blogu da sam dobro prošao u našoj razmeni knjiga.

Naravno - on je dobio samo Šarčevića, a ja Ognjanovića, Džejmsa i Lavkrafta!

PET, DVA, JEDAN, TRI, VOLIMO SE MI

  Istočno se odavde uzdižu gradovi, ti drčni ostaci Staroga Sveta u kojima ljudi nafiksani palijativima žive uspravno, ali ovde na Đavolovom Prstu nema ljudi. Sve su to šakali i vukovi. Znate, u mutnoj vodi govna uvek isplivaju na površinu.   Natašusam prvi put video kraj štanda nekih muvatora što su špartali Đavolovim Prstom varajući ljude i bežeći pred nezadovoljnicima. Bila je sitna i krhka, tanušnih šaka i nožica poput čačkalica, ali je posedovala najlepši osmeh na svetu. Uvek mi se činilo da bih je mogao spakovati u džep i nositi uzduž i popreko Đavolovog Prsta, ušuškanu i spokojnu. Umela je primiriti zver. Nikad nisam razumeo kako je to radila. Jednostavno bi se privila uz mene i pričala, pričala, pričala...„ Kad bi znao koliko te volim, verovatno bi se uplašio.”, znala se maziti, onako iz čista mira.„ Sve sam ja strahove odstrahovao i tame odbolovao. Nemam se čega više plašiti.”, mrgudao bih na njene izlive ljubavi.„ Bojiš se jedne stvari” , pametovala bi ona. „ Ljubavi.” Mnogo je volela da priča.„ Možda.”, predavao bih se.„ Tu nema tame i bola, čistoje kao suza”, filozofirala je, „ ali uvek uplaši.”„ U jednoj stvari si u pravu. Bolje se snalazim sa neprijateljima.”, odvraćao bih na njene nebuloze.„ Ali znaš da voliš. I srce ti to želi.”, bila je uporna.„ Zar ima nekoga ko to ne želi?”, završavao bih diskusiju privlačeći je u zagrljaj. Nisam bio baš ugrožen što se tiče žena, ali ona je bila drugačija. Klupko paperja željno nežnosti u vremenima smrti i očaja. Nisam mnogo znao o njoj. Nije više bila mlada, baš kao ni ja. Slutio sam da je bila veliko ime u Starom Svetu, ali sve je to zbrisala Velika Groznica. Zaista se trudila da ne priča mnogo o prošlosti.„ Pet, dva, jedan, tri, volimo se mi, devet, sedam, osam, dva, baš te volim ja”, pevušila bi ponekad, objašnjavajući da je ta pesmica podseća na prošlost.  Visoko gorje je zaštitilo Đavolov Prst od smrtonosnog virusa, ali ne i od ludaka koji su bežali pred njim. Poneki bi sa sobom doneo groznicu, ali bi ga odomaćene džukele umlatile čim bi primetile prve simptome bolesti. Znate, Đavolov Prstnisu zaposeli pesnici, ajoš manjeosećajni džentlmeni. Nisu ga osvojiliintelektualci i pametnjakovići, nego ološ koji je preživeo raspad sistema i istrajao u nametnutoj borbi za opstanak. Njihovi čopori su vršljali po pustoši, pljačkajući i ubijajući. U svem tom cirkusu, Nataša se ponašala nepredvidljivo iponekad bi nestajala na nedelju ili dve. U početku me je to izbezumljivalo, ali vremenom sam se navikao. Uvek bi se vraćala da vodimo ljubav i da mi šapuće svojim raspuklim glasom.„ Znaš da pričam šta mislim.”, pokušavala bi da me ubedi u svoju iskrenost.„ Da, samo je to neobično.”, odgovarao bih, pokušavajući da joj verujem. Sve je oko nas bilo laž i prevara, pa baš i nisam video smisao istine u svetu u kome je jedino važno doživeti sutrašnji dan.„ Znam. Zato što je retko.”, terala bi ona nepokolebljivo svoju priču. „ Ti nisi iz ove realnosti.”, branio bih se najglupljim mogućim odgovorom.„ Pa odakle sam, moliću lepo?”, znala je da postavi nemoguća pitanja, pa bi i moji odgovori postajali takvi.„ Ne znam. Odavde nisi. Nebesa, podzemlje... Sve je moguće.”, lupio bih prvo što mi padne na pamet.„ Blesavo moje lepo.”, prešla bi na maženje podsećajući na pokislo mače.„ Eto vidiš. To mi niko iz ove realnosti nikad ne bi rekao.”, durio bih se ja.„ Ali kad te toliko volim...”, nastavljala bi sa gugutanjem. Kad bi jednom prešla u fazu sentimentalnosti ništa nije moglo da je zaustavi. Da sam bar i ja bio takav. Ali nisam. Nisam umeo da se otrgnem prošlosti, nisam znao da krenem iz početka. Činilo mi se da sam video više užasa od nje. Sada više nisam tako siguran u to.  Znao sam da se smuca po sumnjivim društvima, ali sam joj zbog nečega verovao. Uostalom, nisam ni polagao nikakva prava na nju. Bila je odrasla žena, slobodna da bira sebi partnere. Ako je neko bolji od mene, neka je uzme. Preživeću. Drugo je mene brinulo. Bila je pomalo neurotična i sklona samouništenju. Teško je podnosila udarce. Nije znala da ne pobeđuje onaj ko najjače udara, već onaj koji može da izdrži najviše povreda i ostane na nogama.  Kad sam je, posle jednog od njenih uobičajenih nestanaka, pronašao u kadi rumene vode obojene krvlju iz njenih prerezanih vena, sitno joj je telašce bilo prekriveno masnicama od silnog batinanja, a na ofingeru je visila prepoznatljiva jakna označena likom isplažene đavolove glave. Poznavao sam taj simbol. Rašina ekipa. Eto zašto sam se plašio ljubavi. Lako je zavoleti, teško izgubiti. Bilo je jasno šta se desilo, pa nisam gubio vreme glupim zbrinjavanjem Natašinog tela. Duša joj je ionako bila na nekom boljem mestu. Krenuo sam za Rašom, držeći se starog dobrog pravila - krv traži krv. Znate, Nataša je bila smisao mog života.   Rašina ekipa je bilaopasna, uz jednu malu opasku. Reč “opasno” je svakako tačna, ali ne i dovoljnoprecizna. Pre bi se moglo reći da se radiloo najbestijalnijoj sadističkoj hordi raspomamljenih umobolnika koja je ikada hodala Novim Svetom. Mislite da me je to prepalo? Ni najmanje. Potražio sam odavno odložene uspomene iz rata. Specijalci su bili dobro opremljeni, a štabovi koji bi ih razdužili nestali su u Velikoj Groznici. Verovao sam da mi te stvari više neće ustrebati, ali, eto, došlo je vreme i za njih.  Trag nije bilo teško pratiti. Pljačke i ubistva, obično skoncentrisana na najbogatije pasje sinove Đavolovog Prsta. Da nisam znao o kome je reč, poverovao bih da se radi o nekoj vrsti modernog Robin Huda. Ali ne, svi su znali Rašu i njegove kompanjone. Banda ludaka.  Prvogpitbula uhavatio sam spuštenihgaća. Sobica je mirisala na čaj od jasmina, a klinka u kojoj je bio imala je najnežnije lice koje sam ikada video. Jednostavno sam mu prerezao grlo dok je svršavao. Nije ni znao šta ga je snašlo. Tek kad je mala vrišteći izletela iz sobice, razaznao sam da ono što dopire iz hodnika gotovo podseća na bluz.  Sledećeg sam jednostavno skinuo snajperom sa prozora jeftinog svratišta u jednoj od selendri što su se nizale duž Đavolovog Prsta. To ih je alarmiralo, pa su potom postali mnogo oprezniji. Počeli su se držati u grupi. U početku su snajper i brze noge rešavale problem, a onda su se stali zavlačiti u jazbine. Tamo ih nisam tek tako mogao dohvatiti.  Te sam noći mnogo razmišljao. O Nataši, o ljudima koje sam pobio dok sam služio u šesdeset drugoj, o Velikoj Groznici i svakojakim drugim glupostima. Sve same nevesele stvari, pa opet, vremenom se oči naviknu na mrak. Kako bilo da bilo, nisam zaboravio da detaljno pregledam i očistim obe Berete M9, iako mi je glavom sve vreme odjekivala setna melodija: „ Pet, dva, jedan, tri, volimo se mi, devet, sedam, osam, dva, baš te volim ja”. Mnogo sam voleo malu bleskicu!  Jutro sam dočekao neispavan, ali odlučan. Doručkovali su oko devet u Tošinoj kafani i jednostavno sam tamo ušetao s pištoljima u rukama. E, to nisu očekivali! Dok su potegli oružje dve trećine ih je bilo likvidirano. Iz kafane sam izleteo praćen rafalima. Adrenalin nije dozvolio da osetim da su me pomalo i proštepali.  Ono što je usledilo podsećalo je na računarske igrice. Dok sam jurio kroz uzane uličice zamenio sam okvire znajući da me slede. Zaustavio sam se potom kraj ćoška i ispalio šaržer u prvog koji se pojavio. Jebeni prolaznik! Tek drugim pištoljem sam skinuo još dva Rašina jurišnika. Tren potom osetio sam slabost i shvatio da sam pogođen u rame i bedro. Drugi put, Rašo, pomislih i utekoh iz sela.  Dve duge nedelje sam lizao rane i izležavao se kod jednog od svojih dužnika. Nisam iščekao da potpuno zacelim. Čim sam postao donekle upotrebljiv krenuo sam u potragu. Na moje razočarenje Raša je nestao. Nije više bilo prepoznatljivih prepada i razbojništava širom Đavolovog Prsta. Biće da sam ga mnogo oslabio svojim akcijama, pomislih, pa počeh da se raspitujem. Niko ništa o njemu nije znao. Kao da je u zemlju propao.   Već sam gotovo odustao od osvete kad su se pojavile glasine o bolesniku kome niko ne može da priđe. Neobično za Đavolov Prst. Svaki trag virusa bio je smesta uništavan i spaljivan, bez obzira na cenu. To je mogao biti samo neko vraški zaštićen. Od te pomisli do shvatanja da se radi o Raši nije mnogo trebalo. Dakle, moj plen je bio tamo gore, u brdima. Nisam imao više o čemu da razmišljam. Muškarac radi ono što muškarci rade.  Koliba u kojoj se bolesnik nalazio bila je na dnu jedne klisure. Jedini prilazni put je vodio kroz kanjon, na čijim liticama su najverovatnije bili raspoređeni Rašini ljudi sa dugim cevima u rukama. Vidite, ovoliko dugo sam poživeo zbog toga što nikad nisam činio ono što se od mene očekivalo. Umesto da se zaletim na glavni ulaz, obišao sam klisuru i popeo se tačno nad kolibu. Pomalo je bilo rizično spustiti konopac niz krečnjačke stene. Znao sam da se ne bih lepo proveo ukoliko bi neko pazio na zadnja vrata,. Srećom, nikom tako nešto nije padalo na pamet.  Kad sam mu kroz krov propao maltene na glavu, Raša je najpre razjapio usta poput šarana, a onda je primetio pištolj u mojoj ruci. Smesta stade besneti zamotan do grla u pokrivač.„ Govno plaćeničko! Seku ste oterali u smrt, što ne bi i mene dokrajčili?”, o da, bio je bolestan, veoma bolestan. Guke na vratu su pucale i bljuvao je krv što je bilo očigledno po krvavom čaršavu pod njim. Nije mu još mnogo ostalo. Pa opet, njegova izjava baš i nije bila u skladu sa situacijom.„ O čemu ti to, bre?”, brecnuh se na njega. Nije valjda pomerio pameću?„ Jel' se Igor dočepao šifre?“, nastavi on sa besmislenim pitanjima.„ Kakav Igor, kakvi bakrači?”, počeo me je pomalo nervirati.„ Čekaj malo... Ti ne radiš za Igora?”, da nisam bio na ivici živaca verovatno bih pukao od smeha zbog izraza njegovog lica. Možda nisam ništa shvatao, ali on je razumevao situaciju još manje od mene.„ Ne. U stvari, sad više nisam ni u šta siguran, ali došao sam ovamo da osvetim jednu curu. Nedavno ste je gadno prebili”, odlučih najzad da mu objasnim svoje prisustvo. Jebi ga, u svakom dobrom vesternu zlikovcu je jasno zašto je heroj potegao revolver. Problem je što ova budala nije odgledala dovoljno kaubojaca.„ Ma daj! Zajebavaš se, jel' da? Nije valjda da si imao neke veze sa Natašom?”, provali on najzad posle duže pauze prepune kolutanja očima.„ Nataša mi je bila ljubavnica.”, odrezah, dok mi je prst podrhtavao na obaraču.„ Oh, bože, da nisi ti tip koga zovu Pacov?”, zapita me neočekivano. Dođavola, tu ništa nije kako bi trebalo biti. Odakle bi on mene mogao poznavati?„ Jesam”, priznah. Uvek ga mogu upucati ako nešto krene po zlu.„ Koja komedija. Nataša mi je sestra. Kad god bi se videli samo bi pričala kako je zaljubljena u nekakvog Pacova. Jebo te, pa baš ti da me zaustaviš! Samo što nisam dohvatio ono ubilačko čudovište!”, Kao da me je kantom govana polio! Nisam mogao pogrešnije proceniti stvari. Biće da sam zasrao stvari do balčaka.„ Otkada si bolestan?”, zapitah tek da skrenem temu razgovora. Najednom sam se osećao neprijatno.„ Bolestan sam ovamo došao. Pratio sam Natašu, brinula me je...”, zakašlja se bljujući krv po pokrivaču.„ Palijativ! Imao si pristup palijativu, zar ne?”, sinu mi najednom. Samo je tako mogao izgledati zdrav i nedirnut Groznicom.„ Bravo! Natašina poznanstva i novac od pljački su odigrale svoju ulogu. Putevi su bili uhodani, sve dok Igor nije došao po nju. Onda se sve srušilo kao kula od karata.”, licem mu prelete neka senka podrugljivog osmeha i sve mi je postajalo jasnije da u stvari ama baš ništa ne znam.„ Pričaj. Sve od početka”, procedih spuštajući se na stolicu ukraj kreveta.„ Igor... Igor joj je bio muž, ali njihov brak nikako nije funkcionisao. Nataša se prvi put isekla kad je saznala za njegove avanture i rasipanje novca. Sve je ona radila, Igor je uglavnom klimao glavom i trošio pare. Posle toga su je strpali na psihijatriju.Gad je to zloupotrebio i preuzeo je kontrolu nad „ Medicariusom”...”, poče Raša da se ispoveda.„ Čekaj... Kakve veze Nataša ima sa „ Medicariusom”?”, prekidoh ga.„ Nije ti nikad rekla da je bila vlasnica kompanije?”, odvrati na pitanje pitanjem.„ Nije”, rekoh. Izglada da mi mala mnogo toga nije ispričala.„ O bože, šta je naradilo njeno ćutanje. Nema veze, sad ćeš sve čuti. Ovako je to bilo. Firma je posedovala licencu na palijativ koji je groznicu držao pod kontrolom, ako se redovno uzima. Dobar osnov za basnoslovnu zaradu zar ne? Postojali su milioni kupaca koji moraju redovno kupovati lek, ako ne žele da se raspadnu kao ja. Pa ipak, postojalo je nešto što je Igoru izmaklo u proračunu. Natašina neuračunljivost. Jedino je ona znala pristupne šifre bazi podataka sa rezultatima naprednih istraživanja „ Medicariusa”, a tamo se nalazila i receptura leka za Groznicu. Bez šifre niko nije mogao da obriše bazu i ona je to znala. Planirala je da se dokopa nekog terminala i započne proizvodnju leka koji bi besplatno delila ugroženima. Čak je nedavno isterala i finansijsku potporu od konkurenata svog bivšeg preduzeća”, pomalo je kašljucao, ali govorio je sasvim razumljivo.„ Pa zašto to nije učinila?”, prekidoh ga.„ Misliš da bi to Igor dopustio? Izlečenje žrtava Groznice učinio bi palijativ nepotrebnim, čime bi se njegov lagodan život raspao u parmparčad. Pobrinuo se da. za Natašom bude izdata poternica. Bilo koji jebeni pandur koji bi je ugledao smesta bi je strpao u najbližu psihijatrijsku ustanovu. Zato se i smucala po Đavolovom Prstu. Ovde nema zakona.”  To je bilo sve. Čuo sam sasvim dovoljno. Pažljivo sam vratio pištolj u futrolu i išetao na glavni ulaz. Kerovi na liticama nisu pucali. Naređeno im je da eliminišu one koji dolaze ka kolibi, ne i u one koji odande izlaze. Nije bilo mnogo smisla u Rašinom samosažaljenju. Možda bi mu bilo bezbolnije da mu neko ispali metak u glavu. Svejedno, makar je sam odabrao kako će uginuti. Ne može to svako.  Sve je Raša znao, samo je u jednoj stvari grešio. Nataša je bila jebeni idealista, ali nije bila istina da nikom nije odala šifru. Možda je bila imuna na muževljeve batine i zov love, ali ne i na ljubav. „ Pet, dva, jedan, tri, volimo se mi, devet, sedam, osam, dva, baš te volim ja”  Mislim da je vreme da se spakujem i jednom zauvek napustim Đavolov Prst. Gotovo sam zaboravio kako izgleda civilizacija, naročito kad si dobro nafatiran. Znanje je sila, znanje je moć. Verujem da se stara dobra pesmica može itekako dobro unovčiti.  Osmotrio sam još jednom vukojebinu u kojoj sam isuviše vremena proveo, pa počeh pevušiti „ Pet, dva, jedan, tri, volimo se mi, devet, sedam osam, dva, baš te volim ja”, njušeći miris lake love. Terminal se uz malo truda i smeškanja može dohvatiti u nekoj od ispostava „Medicariusa”.  Dugo me je putovanje čekalo.

Mala galerija br.49