Stevan Šarčević's Blog

PISMO UREDNIKA

 

Poštovani Stevane,

Moram da Vam javim, nažalost, dapriča nije prošla zbog smernica našeg sajta.

Ako izuzmemo smernice, priča kojuste poslali je jedno malo remek-delo.

Pisana u rimi svakako se izdvaja odsvega što inače autori šalju. Od početka do kraja na čitaocaostavlja rastuće uzbuđenje izmešanih emocija koje uglavnom krećuod straha od nepoznatog do straha od poznatog I užasnog, štopotvrđuje snažan intelekt, brzinu i oštrinu misli unesene u ovukreaciju.

Meni uvek teško padne kada mi kažukoja priča nije prošla i moram da saopštim ovakve vesti, anaročito mi je to krivo sa ovom pričom, jer stojim iza svake rečii emocije koju sam napisala o samoj priči.

Ono što mogu da Vam predložimjeste da možete poslati neke druge priče

bilo kad, bilo kog žanra, ne vezanoza datume i konkurse, i da samo

obratite pažnju na smernice.

Šaljem smernice u linku, a i kaotekst:

https://kratkeprice.net/konkurs/

Приче које не улазеу конкурс

Уредништво задржаваправо да не објављује кратке приче саодређеним елементима и на одређенетеме, као што су:

изражавање мржње наверској, расној или националној основи,или

провоцирање полемикена неку од тих тема

актуелна ратна илиполитичка дешавања

еротске приче и причеса сценама секса са малолетним илистарим особама,

или животињама, илиунижавањем човека као људског бића

превише експлицитнесцене секса, мучења, силовања илизлостављања

сцене малтретирањаментално заосталих особа или особа саинвалидитетом

садрже превишевулгарних сцена и описа, итд.

Tu sam za sva dodatna pitanja.

Srdačan pozdrav,

urednica Ana Žižović

REZULTATI KONKURSA EROTSKE PROZE I POEZIJE

Nakon isteka roka za dostavi proznih i poetskih radova na naš konkurs erotske proze i poezije
i konstatacije broja prispelih radova, imali smo pomešana očekivanja. Nadali smo se pre svega da će odaziv biti veći pa time i broj radova, možda veći broj proznih ali svakako i zavidan broj poetskih radova.I tek nakon odmora i odklona od 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, nakon što je pažnja posvećena radovima pristiglim za projekat „Frida – ženski razgovori“ pristupili smo iščitavanju radova prispelih na ovaj konkurs.Priznajemo, ostali smo zatečeni i sa podeljenim impresijama.Znali smo da su poput oštrice žileta, možda još tanje granice ne toliko između ljubavne i erotske poezije ili proze koliko između erotske i onog što bismo okarakteriše klizanje eksplicitnošću ka pornografskom. Naravno, iščitavanjem prispelih radova postajali smo svesniji uticaja vremena u kome živimo, postojanja sve tanjih i fluidnijih, nametnutih u dugom vremenskom periodu sistema onih vrednosti koje brišu granice, zapravo svih relativizacija vrednosnih sudova ili nametanje tržišnih vrednosti kao etičkih i estetskih, osvajanja ili suštinski dekonstrukcije tzv sloboda ili možda pre brutalizacija ili dehumanizacija sloboda i svođenje svega postojećeg na novčani i profitni ekvivalent; banilizovanje tzv seksualne revolucije i doba Hipi pokreta i slobodne ljubavi filmskom ali i knjižno-štancerskom industrijom sa ciljem dekonstrukcije same civilizacije kojoj pripadamo... Ipak, sve te relativizacije vrednosti savremenog postkulturnog i postpostmodernističke globalističke demokratizacije ideološke umetnosti banalnosti i trivijalnosti ma koliko sve to bilo izraženo na estetski dobro upakovan način, hteli mi to ili ne, uticali su i na sve nas.Doista, u znatnom broju proznih radova ta tanka granična nit koja deli izazovnu erotiku koja emotivnost i telesnost povezuje u magijsku mirisnu i opojnu celinu deli od banalnosti eksplicitnog bila je više ili manje istaknuta ili je akcentovana u meri potiranja emocija i same imaginacije. Naravno, ovo je naš sud, naše viđenje s kojim se možete ali i ne morate složiti. U svakom slučaju, svim akterima ovog projekta se zahvaljujemo na trudu i verujemo da će i dalje nastaviti da sa postojećim entuzijazmom stvaraju svoju prozu ili poeziju u čemu im želimo puno uspeha. Imajući nameru ne da izigravamo puritance ili moraliste, želeli smo da se distanciramo od, recimo eksplicitnog i da više pažnje posvetimo autorkama i autorima koji su se potrudili da erotsku magiju potraže u sferi nagoveštaja, što je uostalom i bila naša prvobitna zamisao.Konačno, naš izbor je pao na poetska i prozna dela sledećih autorki i autora čije smo šifre objavili na našoj fejsbuk stranici pre nego što smo ustanovili imena stvaralaca: 

Slobodan Simić 

Dејаn Vasić 

Jovana Kuzmanović 

Sofija Vojvodić 

Borislav Batin 

Aleksandra Marilović 

Olivera Šestakov 

Stevan Šarčević 

Dragica Dada Ilić 

Katarina Kukuruzović 

Dragan Nedimović 

Adnadin Jašarević 

Dušan Mijajlović 

AdskiMihailo 

M. Jeremić 

Zorica Krstović 

Anamarija Levak 

Anita Milojković 

Patrik Weiss 

Nikola Momčilović 

Radmila Stojadinović 

Anja M. 

Stevan Srejić 

Radoslav Mandić 

Slavica D. Damnjanović – Saša 

Emilija Živojinović 

Svetlana Cvijanović 

Jelena Nedeljković 

Bojan Đorđević 

Armin Duraković 

Jelena RadonjićMilanova 

U svoje ime i u ime kreativnog tima, čestitam svim autorkama i autorima da kvalitetnim književnim ostvarenjima. 

Glavni urednik:Živojin Ivković

POETIKUM IZDAVAŠTVO, ŠIRI IZBOR

 Na našu adresu za peti konkursPoetikuma i nagradu ,,Milan Đokić" pristiglo je 126 rukopisa

Žiri je odlučio da u širi izboruđu sledeći autori:

Aleksandra Marilović,

Aleksandra Dimitrijević,

Zorica Tijanić,

Franjo Frančić,

Perica Markov,

Stevan Šarčević,

Dino Burdžović,

Jovana Simić Rusu,

Danijela Jovanović,

Slobodan Hrnjak,

Dušan Mihajlović Adski

Anita Markovski,

Milena Stanojević,

Dejan Vasić,

Kovina Stanišić,

Jelena Gavrilović,

Marija Vulović,

Olivera Urekar

Igor Marković,

Ksenija Golubović,

Branislav Sarić,

Katarina Popović,

Marina Matić,

Ceca Stanković Avakumović,

Tibor Brezjak,

Dragana Kandić,

Aleksandra Vujisić,

Aleksandar Petrović,

Anđelka Nikolić,

Nenad Milošević.

Gordana Smuđa,

Miljana Rajčić,

Jasna Jeremić,

LJiljana Đurđević,

Miloš Marjanović.

Simeon Cerovina,

Svjetlana Bjelić,

Branimir Perić,

Anđela Stamenković,

Jasna Jovanović,

Zoran Krstić,

Siniša Avramov,

Nikola Ilić,

Petar Penda,

Beba Loma,

Marija Krsmanović,

Ivan Stojković,

Dragan Despot Đorđević.

Međaš

Poštovane učesnice i učesniciovogodišnjeg,
drugog po redu književnog konkursa u okviru projekta"Međaš", sa izvesnim kašnjenjem vas obaveštavamo da suna predstavljanju zbornika Međaš – izvan bloka, drugog almanahaodržanog u četvrtak 3. oktobra u beogradskom klubu "Beti Ford"proglašeni pobednici ovogodišnjeg tematskog ciklusa.

Treće mesto osvojio je RastkoPoznanović;

Drugo mesto osvojila je JasnaJovanović;

Prvo mesto osvojio je StevanŠarčević.

MEĐAŠ - IZVAN BLOKA

 

Žiri je napravio dodatnu selekcijubodovanjem autorskih radova prispelih na konkurs za „Međaš 2“ iu uži izbor suzio na još uži izbor u koji su ušli sledećiautorke i autori:

Tanja Jocić Stamatović

Dijana Mitrović

Olivera Šestakov

Jasna Jovanović

Rastko Poznanović

Stevan Šarčević

Miloš Ristić

Dejan Ivanović

Nenad Ž. Milošević

Davor Radulj

Ovaj izbor između užeg i najužeg,saopštio je urednik poezije, Ivan Despotović na prvom jesenjemokupljanju u beogradskom klubu Beti Ford u četvrtak 12. septembrapovodom promocije dvobroja (31/32) našeg glasnika „Književnevertikale“.

Izabranim autorkama i autorimaupućujemo čestitke.

Pre promocije almanaha "Međaš"za 2024. godinu pod podnaslovom "Izvan bloka" bićeproglašeni autori i autorke koji su ušli u najuži izbor a napredstavljanju almanaha, u četvrtak, 3. oktobra 2024. godine, takođeu klubu "Beti Ford", biće saopšteni pobednici i biće imuručene diplome.

Ovih dana "Međaš - Izvanbloka" ulazi u štampu.

OSVRT VELIBORA MINAŠEVIĆA NA ''PRETNJU IZ TAME''

Izdavač: Samostalno autorsko izdanjeBeograd 2023.

 

Pun naziv knjige pred nama glasi:Zbirka priča ''Pretnja iz tame'' po liku nastalom iz pera MitraMiloševića alias Frederika Eštona. Na prvi pogled, tematskazbirka, autori su, međutim, te priče već imali napisane, samo jetrebalo izdati ih u zajedničkom izdanju.

Za Luna, Kralja Ponoći ste verovatnočuli, možda i čitali njegove avanture. Mitar Milošević, glavniurednik edicije krimi romana X-100 u jenom momentu nije imao naraspolaganju ni jedan prevedeni roman pa je napisao prvi u nizu podnazivom ''Lun, kralj ponoći''. Do 1980 izašlo je 78 romana uukupnom tiražu od 10000000 primeraka. Koliko je bio popularan govoriu prilog činjenica da je Stevan Doronjski voleo romane o Lunu i čakse zauzeo protiv njihove zabrane u jednom momentu. Ukratko sam vampreneo osnovne činjenice o Lunu iz predgovora ovoj zbirci.Preporučujem vam da pročitate jedan od romana o Lunu ako već nisteradi detaljnijeg upoznavanja. Neće vam oduzeti mnogo vremena, moždaće vam se i dopasti.

Vratimo se ovoj zbirci. Ilija Bakić sepredstavlja pričom ''Lun-Priča se nastavlja''. Radi se o kratkojpriči, Lun, Makferson i Džejn su dobrano zašli u godine i sve namliči na filmove Red. Uz najbolju volju da pomognu zakonu, niko ih nerazume, niko ih ne prepoznaje, sve u prilog činjenici da je životprolazan. Priča nije gorka i patetična već prožeta humorom.

Tihomir Jovanović se predstavlja dvemapričama, ''Lun i tetovirano sidro'' i ''Lun protiv albina''. Tema jedobro poznata, putovanje kroz vreme. U prvoj se bavimo uticanjemdogađaja menjanjem prošlosti, u drugoj dobro nam poznatom''Vremenskom mašinom'' Velsa uz poznate likove i okruženje. Autorsvesno ulazi u poznata književna dela dodajući kao likove Luna injegovu ekipu. Nema zamerki ni radnji koja se tiče originalnih dela,ni radnji koja se tiče Luna, sve je lepo uklopljeno.

Stevan Šarčević se predstavljapričom ''Lunova poslednja avantura'' i ovde imamo Stevanov omiljenižanr, horor uz temu vampirizma i eliksira večne mladosti. Lun jeneko ko treba da reši slučaj i to čini u svom stilu.

Zajedničko svim autorima je štokoriste uobičajne Lunove metode uz organizaciju dobro nam poznatu izEštonovih romana. Stil pisanja je takođe prepoznatljiv uzoriginalnu crtu autora. Izuzetno uspešna zbirka koja nas podseća napopularnog junaka iz pera domaćeg autora.

VELIBOR MINAŠEVIĆ O ''KOLEVKINIM HRONIKAMA''

 

AUTORI:,Stevan Šarčević & Darko Savić

Izdavač:''Argus Books & Magazines'' Beograd 2015.

Zajedničkirad dvojice autora nas na prvi pogled vodi u svet mitske fantastike.Carevi, kraljevi, država u kojoj su ratovi neminovni, savezništva iizdaje, magični predmeti, proročanstva, vile i vukodlaci, okruženjeiz nekog ranijeg vremena kada se ratovalo hladnim oružjem, viteškiturniri, šta drugo pomisliti dok kreće radnja poglavlje popoglavlje? Poglavlja su nose nazive po našim junacima na koje se deopriče odnosi. Radnja je brza i uzbudljiva, niže se priča zapričom, svaka zasebna za sebe. A onda, naši junaci počinju da sesreću, sklapaju savezništva ili su u sukobu. Tu je Teodor,plaćenik, prava mašina za ubijanje koji ima moći vanuka, Sunčica,mešanka čoveka i vile, Ana, princeza koja je pobegla sa svojimdragim od neželjenog braka, Erik i Olena, carski bračni par,Rasoder Kalist, čovek koji želi da uzurpira presto, tajanstveniŠumski Kralj i njegova neobična pratilja Kira, i još mnogo njih...Radnja je samo na momente predvidiva i ne znamo kakva sudbina očekujejunake priče. Ko poznaje Stevanov stil, jer Darka nisam do sadačitao, umeće da prepozna njegovu rečenicu u opisima radnjenabijene erotikom i krvlju.

Aonda primećujemo da nešto ne štima. Radnja nije linearna, odjednomse pojavljuju drugi svetovi, tehnološki napredni, svemirski brodovi,avatari i ono što vrti svet, Trgovački Esnaf. Dakle, nemamo običnuveć naučnu fantastiku.

PlanetaZemlja, naša majčica, doživela je povratak u kameno doba. Razlog,nuklearni rat. Rat je protutnjao i izmenio planetu. Neobičnekombinacije različitih vrsta, međutim, posledica su genetskihmanipulacija spolja. Jedan sasvim naizgled običan rat na jednomsasvim običnom svetu, u stvari je nešto mnogo više, jer neki odjunaka dobro znaju zbog čega čine to što čine. Radi se o sudbiniZemlje, Kolevke, matičnog sveta sa koga se krenulo u osvajanjesvemira.

Pričaje u potpunosti zaokružena, imamo završen roman. Mogli su se autoriraspisati na najmanje šest puta ovoliko teksta i napraviti serijal.Problem pojedinih opisa događaja rešili su tolkinovski, kratkimopisom što nije razvuklo radnju do besvesti. Šteta što nismobogatije društvo, roman bi imao daleko veći tiraž, pogodan je i zaekranizacju.

Poslečitanja otvaraju se brojne teme. Prvo, sudbina čovečanstva zavisiod onih koji imaju oružje za masovno uništenje, drugo, etičkiprincipi u nauci i životu što se pogotovo odnosi na bogate kojiimaju razne ''hobije'', treće, odnos prema živom svetu koji zavisiod nas.

UBIQ broj 32

Goran Strahija – Pad svemirskogotpada

Igor Bulat – Preko Stiksa

Tomislav Ferenc – Autohelenizacuja

Luna Tatjana Val – Ma anam cara

Kristijan Novak – Odvojeni zajedno

Matra Machini – Crkva zvoni nauzbunu

Vladimir Zavadovski – Mašina

Krunoslav Mikulan – I glas tišinepoput groma odjekne beskrajem

Sanja Lovrenčić – Krčma nakrajnjem severu

Kristijan Šarac – Grad želja

Filip Grgečić – Tragovi usnijegu

Miloš Mihailović – Svetlikopljanik

Stevan Šarčević – Dvostrukaigra

Tihomir Jovanović – Kroz kosmos –od Cyrana do Saharova

Marko Vujović – Kiberpank injegove izvedenice

Autori zastupljeni u „ZBORNIKU NADE”

 

Abdurahman Halilović – Ahil,Adnan Sijarić, Aleksandar Baljak, Amer Softić, Anđela Stefanović,
Atifa Sendić, Balša Rajčević, Biljana Maksimović, BogoljubVeličković, Božidar Slavujević, Bojan Jovanović, BojanKanačković, Bojan Medić, Boško Savković, Branimir Perić,Velimir Bata Rakić, Verica Milosavljević, Veselin Jovanović Boss,Vesna Đukanović, Vladimir Janković, Vladimir Đokić, VladislavVlahović, Voislav Ilić, Vuk Đurica, Galina Tuvaljević, GoranIvanković, Goran Novakov, Goran Podunavac, Goran Radosavljević,Gordana Bujagić, Daliborka Šišmanović Kepčija, Daniela D.Popadić, Dijana Đukić, Dijana Paunović, Dinko Osmančević,Dobrinka Jokić, Dragan Vasić, Dragan Krstić, Dragan Miljković,Dragan Mitić, Dragan Stajić, Dragica Beka Savić, DragoljubKrajinović Kraša, Dušan Majstorović, Dušan Pejaković, DušanStojković, Duška Kontić, Đorđe Miladinović, Ensar Bukarić,Željko Žele Jovanović, Željko Marković, Željko Đuza, ZeraPrinc, Zoran Stanojević, Zorana Gavrilović, Zorica Janakova, IvanMilinković, Ivana Zdravković, Jaroslav Kombilj, JasminaDimitrijević, Jasminka Nikolić eh Brdarević, Jelena Jeka Kočović,Jelena Nešovanović, Jelica Greganović, Jelica Mirković, JovanBajc, Jovan Zafirović, Jovana Bjelanović, Jovana Dragojlović,Jovana Lj. Milovanović, Jovana Mihajlović, Jovana Ćirković,Jovica Ćurčić, Jovo Nikolić, Katarina Đulić, Kristina Janković,Ksenija Muhamedbegović, Lestat Đani, LJubiša Ž. Vujinović -Majstorovski, LJubomir Bašanović, Maja Bogosavljev, Maja Vukas,Maja Đukanović, Maja Tomić, Marija Ranđelović, MarijanaLazarević, Marina Raičević, Marinko Đukić - Peđa, Marica Lukić,Marko Arežina, Marko Atanasković, Marko Branković, Martin Marek,Milad Obrenović, Milan Gavrilović (Dr Stomatolog), Milan Pantić,Milan Penezić, Milenko Miro Šarac, Milenko Petrović, MiletaStamatović, Milica Lesjak, Milorad Č.Ćosić – Ćosa, MilošDugalić, Miloš Mirić, Miloš Stojiljković, Mina Stefanović,Miodrag Stošić, Mirjana Đapo, Mirjana Đurđević, MirjanaKopanja, Mirjana Milačić Bajić, Mirjana Ojdanić, MladomirKnežević, Nađa Dabetić, Nada Karadžić, Nebojša Marković, NedaKozomora, Nedeljko Neđo Paunović, Nemanja Arsenović, NemanjaMilovanović, Nenad Simić - Tajka, Nikola Vranješ, Nikola Đurić,Nikola Šimić Tonin, Paulina Vozar, Petar Mihailović, PetarOrozović, Petar Pismestrović, Predrag Jokić, Prljavi inspektorBlaža, Sandra Krstić, Sandra Paunović, Sanja Milenković, SašaMilivojev, Svetislav Popović, Semir Gicić, Siniša Vulić, SlavicaAgić, Slavica Maksić, Slađana Liptak, Srećko Janićijević,Snežana Marko – Musinov, Sonja Padrov Tešanović, SofijaDamčević, Srđan Dinčić, Srđan Tasić, Srđan Petrović, StevanKrstec, Stevan Šarčević , Steka Vanra (Stevan Karanović), StefanVučevski, Stefan Petrović, Tamara Dragić, Tamara Simić, TamaraSimonović, Tanja Stanojević, Teodora Mladenović, Tijana Rajković,Tode Risto Blaževski, Tom Rados (Tomislav Radosavljević), FilipMladenović, Filip Ugrenović, Franjo Frančić, Cvija PeranovićKojić, Čika Peca

VLADIMIR ZAVADOVSKI - MAŠINA

 

ŠTABI BILO KAD BI BILO?

Dobrodošaosine, dobrodošao do Mašine.

Gdesi bio tako dugo? Čekali smo te.

(PinkFlojd)

Dali su naši osećaji, naša sećanja i naši postupci, zaistaistiniti? Možda smo ih tek uobrazili? Ako smo to sve izmislili,zašto to činimo? Jesmo li tek statisti u ogromnoj ludnici okruženojnepreglednom pustinjom u kojoj je nejasno da li su luđi njeništićenici ili lekarsko osoblje?

Akoje tako, a izgleda da jeste, kako je do toga uopšte došlo? Da li jemoguće da smo eksperimenat ili, još gore objekat za zabavu, nekeonostrane inteligencije, možda mašinske?

Gotovoniko od nas, živih igračkica, nije svestan te i takve manipulacije.Uvereni smo da živimo uspravno i ponosito svojim korisnim životima,te čvrstim koracima hodamo po ovome svetu. Tek ponekad se kroz gustemagle snoviđenja probije neko PRAVO sećanje. Tek ponekad se u našuludnicu probije neko iz realnog sveta pokušavajući da nas probudi.

Uzalud.

Tobi u kratkim crtama bio sadržaj ovog neobičnog romana. Mada pomalozbunjeni i neodlučni, protagonisti storije su veoma uverljivoprikazani. Iako svaki od njih ima iza sebe kontakte sa realnimsvetom, svaki reaguje na svoj način.

Dokupravnik ustanove sa gnušanjem odbacuje svaku mogućnost postojanjadrugačije realnosti, bolnički čuvar tone u teorije zavere, alisamo jednom od njih se ukazuje vodič i sigurnim koracima hita prema,kako mu se čini, izbavljenju. Međutim, što je bliži tomspasonosnom kraju, njegov vodič mu sve više otkriva i sve mu jejasnije da nema izlaska iz sveta iluzija. Čak i kada se osvešćujeu navodnoj stvarnosti i dalje čuje glasove iz drugih dimenzija,čekajući trenutak u kome će se naći u nekom novom snovitom svetu.

Ovajroman nestvarne atmosfere i čvrste strukture veoma vešto navodičitaoca na tmurno promišljanje o besmislu naših života i našihverovanja.

StevanŠarčević

Mašinau srcu realnosti

Pitanjao svesti i identitetu su verovatno počela da se postavljaju sapojavom prve iskre samosvesti kod mislećih bića. Ponuđenihodgovora je mnogo, a interpretacije su toliko različite da svojimformama predstavljaju čak potpuno drugačije oblasti ljudskoginteresovanja. Od raznih filozofskih, okultnih, bioloških,religioznih i sličnih doktrina o svesti, refleksiji i identitetu, umoru definicija i intelektualnih poštapalica, teško je izdvojitisamo jednu koja bi predstavljala dobru radnu hipotezu za daljeistraživanje, budući da se fokus i interesovanje u vezi tihfenomena mogu menjati fluidnije od samih mentalnih tokova koji ihnose.

Utom smislu, kako bismo fiksirali modus operandi ovog romana, može sereći da je izvesna mehanicistička ideja svesti i identiteta polaznatačka koja autoru predstavlja uporište i pruža osnovnu premisu zaovaj istraživački roman.

Daiza ove naše, konsenzualne, realnosti leži neka druga, koja jenepoznata, a pritom joj je uzrok i pokretač, nije nova ideja.Međutim, oblast je toliko velika i za mnoge autore inspirativna danije moguće tek tako naći ni dva slična ponuđena odgovora na ovopitanje, u književnoj formi. U tom smislu, hvatanje u koštac saidejom koja je kod mnogih autora makar latentno, ako ne i u sasvimvidljivoj formi prisutna, predstavlja izazov koji podrazumevaangažovanje kreativnosti i tehničkog dela na visokom nivou.

Mašina,koja se u ovom romanu predstavlja kao nevidljivi pokretač dešavanjai katalizator postajanja i nestajanja mnogih realnosti, nije upotpunosti materijalna, niti pak organska, ili samo mentalna pojava.Ona je, na neki način, crna rupa svih realnosti i sve materije kojeiz nje i u nju uviru, na taj način ih kriveći, bez nekog ljudimapoznatog algoritma ili predvidive frekvencije i intenziteta.

Utom smislu, glavni narativni tok počinje dejstvom mehanicističkogprincipa (koji nije samo to, kako je već rečeno) na pojedinca, ališta je pokretač u samom čoveku, to je pitanje koje će se iznovapostavljati kako se somnabulne vizije intenzivne psihološke avantureprotagoniste budu nizale. Pre svega, na samom početku imamo jakžanrovski momenat koji se sastoji od nerazblažene mešavinedetektivske misterije i horora, što je otvaranje koje obećava punoakcije i zabave za čitaoca. Sama postavka i lokacija poput ludnicejesu veoma zgodni žanrovski tropi, koji sami po sebi u recipijentubude uznemirujuće slike i osećaje. Ako tome dodamo i neobičnogpacijenta, navodno više nego upućenog u prirodu simuliranerealnosti generisane od strane Mašine, kao i inspektora koji nasvoju ruku dolazi da istraži slučaj, dobijamo uvod koji veomapotentno otvara priču.

Međutim,ako se čitalac nadao nečemu prepoznatljivom, ili je anticipiraomoguće narativne linije, desiće mu se nešto sasvim neočekivano.Knjiga počinje na način sličnih u svom žanru, ili makar prividnomžanru koji obećava, da bi se pretvorila u nešto sasvim drugačije,neočekivano i, po svojoj unutrašnjoj logici, sasvim nepredvidivodešavanje.

Ovakavnagli obrt je itekako opravdan dejstvom famozne Mašine, koja se,može biti, krije iza mnogih lanaca događanja koja nam oblikujuživote više ili manje suptilno. Nevidljivi uticaj postaje jasan teku zatvorenoj instituciji, ali, da bi se stiglo do odgovora, makarpribližnog, da bi se iole prišlo Mašini, pitanje svesti,percepcije i identiteta dolazi u prvi plan.

Upravou toku misli sastavljenom od mora pitanja o postojanju ija-određenju, protagonista lagano kreće da ljušti slojevesopstvenog postojanja, na taj način stavljajući na udar i samidentitet, zapravo ono što u uobičajenom smislu smatramo za „ja“posede, stvari poput tela, imena, sećanja i navika.

Dali je, u tom smislu, trauma usled zahtevne prirode detektivskogpoziva okidač za aktiviranje psihotične epizode usred bure u umuprotagoniste, ili je zapravo istina mnogo komplikovanija i, na nekinačin – gora, ostaje da se vidi do samog kraja avanture na koju ćevas autor povesti.

Samoda napomenem čitaocu da je svet u kojem će se naći izgrađen odizvesnih pravilnosti, ali veoma labavo postavljenih. Takvezakonitosti su podložne raznim krivljenjima jer su svi svetoviMašine međusobno preklopivi i međuzavisni jedni od drugih, nanačin da zakonitosti jednoga prelaze u drugi po nepisanim pravilimai učestalostima. Naravno, Mašina jeste uzrok ovih promena, apitanje o tome šta Mašina jestejemožda i ponajbolje postaviti u negativnom ključu i zapitati se štaona nije.Jer, da bi se došlo do pozitivnog određenja takvog „entiteta“,iluzije i velovi realnosti se moraju skidati sloj po sloj, a to upraksi znači gubitak svega što nekoga čini osobom sebiprepoznatljivom.

DejanSklizović