Stevan Šarčević's Blog, page 69

Zbornik priča BOSNA SREBRENA

12. Juna Iz štampe je izašao zbornik priča “Bosna Srebrena” odabranih na istoimenom konkursu festivala fantastične književnosti ZEKON 2014.
Sadržaj:
Babić BelmaHOD PO BOSNI SREBRENOJ
Grdinić MirkoBRAĆA PO KRVI
Grubešić SovjetaPERWANI
Ibranović JasminKAKO SAM POČEO ČITATI
Jarić AbidDUGA OD SREBRA
Jovanović TihomirPRO BOSNA ARGENTINA
Mahmutefendić KemalETO, TO JE TAKO
Mameledžija RabijaISKRENA MOLITVA I BRDA PRENOSI PREKO RIJEKE
Miahilović MilošMESMEROVA LULA
Obradović AleksandarNOŽ
Peričić DenisPOD-ZEMLJA BOSNA
Petrović NenadPSOGLAVI
Rabrenović DragićŠEJTAN I SAMOSTAN
Rajković RankoHODOČASNIK
Softić-Gasal LarisaUTOPLJENICI
Šarčević StevanBRAT IGNJAT
Šimić-Tonin NikolaANTAN
Zdenac MarelaTAJNI ŽIVOT FRA IVE PAŽANINA
Zelić PavleULOGA DOBROG MANIKIRA U NASTUPANJU SUDNJEG DANA
Zirdum AnteKNJIGE KOJE ŽIVOT ZNAČE

Dolazak tame na Amazon

Dakle, moja knjiga "Dolazak tame" od danas može da se nabavi na Amazonu.
Što se tiče papirnatog izdanja, iduće nedelje kreće u štampu.----------------------------------------------------------- CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд821.163.41-32ШАРЧЕВИЋ, Стеван, 1962- Dolazak tame : [priče] / Stevan Šarčević.- Beograd : Nera, 2014 (Beograd : Naučna KMD). - 230 str. ; 21 cm. - (Edicija Zvezdana kapija) Tiraž 500.- Str. 5-6: Uvodna reč, Dolazak tame / Tamara Lujak. - Str. 227: O knjizi / N. S. Grubešić. - Biografija: str. 229-230.ISBN 978-86-89995-00-8COBISS.SR-ID 208535308

REZULTATI KONKURSA ZA KNJIŽEVNE NAGRADE „BRANKO MARČETA“ I „PRINCIPOVO ZAVJEŠTANJE“

Društvo književnika „Snaga riječi“ Prijedor objavilo je rezultate za Književne nagrade „Branko Marčeta“ i „Principovo zavještanje“, koji su iz opravdanih razloga (poplave u Republici Srpskoj) ove godine terminski pomjereni.Nakon objave rezultata Izdavač počinje sa uređenjem Zbornika „Prijedorski književni karavan 2014“, koji će biti štampan u narednom periodu.-Uručenje nagrada se za sada odgađa za avgust ili septembar kada će se održati i Književna manifestacija „Prijedorski književni karavan“, a na nju će biti pozvani nagrađeni i pohvaljeni učesnici konkursa – potvrdila je Suzana Stupar, predsjednica Društva književnika „Snaga riječi“.Ona je dodala da svaki uvršteni autor ima pravo na autorski primjerak koji će mu biti uručen na manifestaciji ili na njegov zahtjev o ličnom trošku.Tročlani žiri u sastavu prof. dr Drago Tešanović, predsjednik, prof. Mara Ećim, član i Suzana Stupar, dipl. novinar, član, odabrao je za Zbornik ukupno 90 radova od pristiglog 441, u obje kategorije, u koje ulaze nagrađeni i pohvaljeni radovi, od 214 autora.-Za Nagradu „Branko Marčeta“ pristigla su 384 rada, a u Zbornik je uvršteno 70, dok je za Nagradu „Principovo zavještanje“ pristiglo 57 radova od čega je 20 uvršteno u Zbornik. Zbog velikog broja obimnih radova nismo bili u mogućnosti štampati ih više, iako su kvalitetom to sigurno zaslužili – dodala je Stupareva.Rezultati za Književnu nagradu „Branko Marčeta“
1. ĐORĐE DABARČIĆ, Gacko, Polazak za pletisankom (poezija) – NAGRADA „BRANKO MARČETA“
2. ALEKSANDAR KUKULEV, Makedonija, Džez (poezija) – pohvala
3. ĐORĐE BRUJIĆ, Podgorica, Ispovest čoveka sa dva imena (poezija) – pohvala
4. MILADIN BERIĆ, Banja Luka, Možda (poezija) – pohvalaZa Zbornik:
5. VESNA LAUDANOVIĆ, Kragujevac, Kako bih mogla da zaboravim (poezija)
6. DANIEL KUZMAN, Batajnica, Pometnja zbog Lenonovih hrastova (proza)
7. ZORAN JOVANOVIĆ, Leskovac, Bogomoljka (proza)
8. MILOŠ ŽIVANOVIĆ, Beograd, Generalov let (proza)
9. JELENA KUJUNDŽIĆ, Majur kod Šapca, Ramonda Nathalie (proza)
10. SNJEŽANA DELIĆ, Prijedor, Lom (proza)
11. DIJANA UHEREK STEVANOVIĆ, Subotica, Iluziosnista sam (poezija)
12. JOVANKA BOŽIĆ, Vrelo Ub, Korekcija (proza)
13. SMILJKA DRAGOJEVIĆ JOVANOVIĆ, Šabac, Prah (poezija)
14. MILE MUTIĆ, Prijedor, Elegija (poezija)
15. ZORAN ŠKILJEVIĆ, Beograd, Majstorsko pismo iz 1927 (proza)
16. SLOBODAN STEFANOVIĆ, Beograd, Pesma nad pesmama (poezija)
17. SAŠA LOVIĆ, Bor, Ja takoreći čovek (poezija)
18. ARMIN HUSEINOVIĆ, Sarajevo, Bez nekog posebnog razloga (poezija)
19. DEJAN ANDREJIĆ, Kruševac, Dobra mušterija (poezija)
20. JOVAN BUNDALO, Beograd, Iza plave sene (proza)
21. MILICA ĐUROVIĆ, Kuršumlija, Tisa Titel (poezija)
22. LJILJANA IGNJATOVIĆ, Banja Luka, Čiste Duše (proza)
23. DRAGIĆ CVJETINOVIĆ, Beograd, Ukratko, nešto i o tome (proza)
24. MILICA VUČKOVIĆ, Niš, Pristanak (poezija)
25. STAMEN MILOVANOVIĆ, Jugoslav (proza)
26. MILAN GNJATOVIĆ, Prijedor, Halo, halo sa prve linije (proza)
27. MAJO DANILOVIĆ, Beograd, Kastrati pevaju bluz (poezija)
28. KATARINA SARIĆ, Cetinje, Crno stado (proza)
29. GORAN RADIČEVIĆ, Risan, Eva i Tolstoj (poezija)
30. PANTO STEVIĆ, Banja Luka, „Za ne daj bože“ (proza)
31. SANJA RADULOVIĆ, Doboj, Ruka (poezija)
32. TANJA ĐURĐEVIĆ, Veliko Gradište, Između činova (poezija)
33. ANA RADULOVIĆ, Srbija, Okean (poezija)
34. VIDA NENADIĆ, London, UK, (Pro)govori da te opet vide (poezija)
35. VOJIN BADNJAR, Ljubija/Prijedor, Izvan protokola (poezija)
36. VITOMIR ĆURČIN, Zrenjanin, Putovanje na Vidovdan (proza)
37. ANDRIJA STANULOVIĆ, Pirot, U zubima orgije (proza)
38. VLADIMIR PETROVIĆ, Golubovci, XXX (poezija)
39. DUŠAN MIJAJLOVIĆ ADSKI, Moć reči (proza)
40. ANELA SEJARIĆ VUJINOVIĆ, Prijedor, Život po mojim pravilima (poezija)
41. DRAGICA GRBIĆ, Višegrad, Susret (proza)
42. RADA PAUNOVIĆ, Čačak, U mreži pesničkoj (poezija)
43. DEJAN NIKOLIĆ, Šabac, Zavet (poezija)
44. MIRJANA MILOŠEVIĆ, Kragujevac, Buba-Jelenak leti na mesec (proza)
45. SAŠA MIĆKOVIĆ, Rača Kragujevačka, Nektar (poezija)
46. STEVAN ŠARČEVIĆ, Subotica, Bruto Cane (proza)
47. MILICA RAKIČEVIĆ, Lazarevac, O čoveku koji se prehladio (proza)
48. FRANJO FRANČIČ, Ljubljana, Voleo bih da zaustavim vreme (proza)
49. VLADANA KOSTIĆ, Niš, Upornost sećanja (poezija)
50. DUŠAN PIRKOVIĆ, Smederevo, Mračno odbrojavanje (proza)
51. MIODRAG TASIĆ, Žitkovac, Zadušnice (proza)
52. SONJA KOVAČEVIĆ, Crvenka, Jadi po Judi (poezija)
53. RUŽICA PETROVIĆ, Niš, Možda poslednji put (poezija)
54. MILAD OBRENOVIĆ, Rogatica, U provaliju istorije (poezija)
55. SRĐAN GAGIĆ, Zemun, Melodija za ulični vergl (poezija)
56. LJILJANA NINKOVIĆ MRGIĆ, Beograd, Teslin zemljopis (poezija)
57. DRAGOMIR ŠURLAN, Ja, gospodin narcisoid (poezija)
58. SPASOJE JOKSIMOVIĆ, Beograd, Herbarijum (poezija)
59. MILAN JOVANOVIĆ, München/Njemačka, Mesto zločina (poezija)
60. MARIJA JEKNIĆ, Kolašin, Poslednji ples (proza)
61. VASILIJE KARAN, Banja Luka, Vrt crvenih ruža (proza)
62. VESNA KEREČKI ŠARAC, Batajnica, Vreme za poeziju (poezija)
63. RENATA KOMLJENOVIĆ, Novi Beograd, Pusta zemlja (poezija)
64. DOBRIVOJ VUJIN, Kikinda, Staro jezero (poezija)
65. SNJEŽANA JOKANOVIĆ, Prijedor, Nerođena riječ (poezija)
66. KAJA PANČIĆ MILENKOVIĆ, Pirot, Sto-ukućani (poezija)
67. RADA NOVAKOVIĆ, Požega, Velika sreća (poezija)
68. NEBOJŠA BOŽINOVIĆ, Niš, Molitva za sreću (poezija)
69. ZORAN GRUMIĆ, Prnjavor, Ljubav može sve (poezija)
70. SLAVKA KLIKOVAC, Golubovci, Ukradeni život (poezija)Rezultati za Književnu nagradu „Principovo zavještanje“
1. DANIEL KUZMAN, Batajnica, Čovjek koji je šutnuo đavola (proza) – NAGRADA „PRINCIPOVO ZAVJEŠTANJE“
2. MILENKO STOJIČIĆ, Banja Luka, Gavrilovo olovno slovo (proza) – pohvala
3. BRANKA SELAKOVIĆ MILOŠEVIĆ, Beograd, Hermelinsko krzno (proza) – pohvala
4. MILE MUTIĆ, Prijedor, Gavrilo Princip:Zavještenja (poezija) – pohvalaZa Zbornik:
5. RADOSLAV SLAVNIĆ, Ruma, Poslednji dani (proza)
6. GORAN ĐORĐEVIĆ, Niš, Poskok, 1914 (proza)
7. VITOMIR ĆURČIN, Zrenjanin, Princip – 100 godina duha koji luta (proza)
8. MIRJANA MILOŠEVIĆ, Kragujevac, Pismo iz tamnice (proza)
9. MAJO DANILOVIĆ, Beograd, A la card – Gavrilu Principu (poezija)
10. SNJEŽANA JOKANOVIĆ, Prijedor, Mladost za slobodu (poezija)
11. GORAN VUKOVIĆ, Prnjavor, Čekajući Ferdinanda (poezija)
12. LJUBOMIR VUJOVIĆ, Beograd, Možda nebo može (poezija)
13. NIKOLA PARIPOVIĆ, Banja Luka, Poetika Principova (poezija)
14. TANJA ĐURĐEVIĆ, Veliko Gradište, Ustanak iz razvalina (poezija)
15. RADOSLAV PREMOVIĆ, Kraljevo, Hoću da hodim po zemljama mojim (poezija)
16. SAVKO PEĆIĆ PESA, Derventa, U liku Principova dela (proza)
17. LJILJANA FIJAT, Novi Sad, Osećanje Principa (poezija)
18. MILAD OBRENOVIĆ, Rogatica, Moj Gavrilo (poezija)
19. AĆIM TODOROVIĆ, Vlasenica, Ukleta Bosna (poezija)
20. ŽIVKO VUJIĆ, Banja Luka, Gavrilove stope (poezija) Društvo književnika „Snaga riječi“ Prijedor

SLIKE TANJE ŠARČEVIĆ

Autor: N.S. Grubješić
Likovna umetnost je gigantska građevina čiji temelj je postavljen izvan nama znanog vremena. U njenom nastanku sudelovali su znalci i neznanci iskazujući svoje impresije i ekspresije isključeni od prozaičnosti svakodnevnog života.
Od prvog pećinskog crteža, koji je stariji od pisane riječi, do danas, komunikacija iz racia i intuicia pojedinca savladala je društvene i klasne razine i postala simbolom lepote i skladnosti, revolucionarnosti i avangarde, te u ogromnim razmerama uticala na menjanje vremena i odnosa, te povezivanje prostora i ljudi.




Tom sledu tačkica, linija, tame, svetla, mira i nemira načinjenih ugarkom, olovkom, četkicom, rukom, umom kao novim ciglicama u daljoj izgradnji kuće estetskih vrednosti, značajan doprinos pridodaje Tatjana Šarčević izložbom svojih dela.





Likovnim čitanjem crteža i pastela ove umetnice postaje se svedokom mirnosti plamenih urbanih motiva, dinamičnosti energije u slapu vrbina lišća nad rekom, emotivnosti u portretima, u naizgled jednostavnim slikama.






No, udubljujući se u bogat kolorit, nekada oštrih prelaza, oseća se višeslojna i interaktivna, strasna strana slikovnosti, čak i u crnim linijama kada je preseca bela sunčeva zraka dešifrirajući prikrivenu subjektivnost. Jedan neznanac je rekao: „ U čijem se srcu nastanila umetnost , taj je odeljen od surovih oluja svijeta, pred njim se, prožet slatkim mirom, u večnom proleću otvara tihi raj “.
Upravo u toj tihanosti, Tatjana Šarčević je stanovanjem u svojim delima podigla njihov značaj i uticala na to da na drugačiji način zapazimo stvari i pojave koje nas okružuju.








Veoma je zanimljiv rad umetnice na zapaženim ilustracijama naslovnica romana i zbirki " Na tragu svetlosti ", " Mudrolije ", " Verna do groba " i " Kaurinova kletva ", a kao ilustrator se pojavljuje i u projektu " Naseljavanje Vizantije " Milivoja Anđelkovića dvehiljade jedanaeste, kao i za " Argus books magazin " tokom dve hiljade trinaeste.

ŽAD

Kao nožem urezanosmejala se neprestanoi ljubila svakog redomnjoj jedino znanim sledom.

Mnogo je govorilak'o da stati ne zna,a kad me je pogledalanajednom je zaplakala.

JOŠ MALO O MONMARTRU

22. jun ume da bude prilično zeznut datum; na primer, Nemačka odluči da izvrši invaziju na Sovjetski Savez. I izgubi rat.22. jun ume da bude fenomenalan datum. Na primer, Ljubodrag Stojanović ode u Beograd, u Crnogorsku 8, na Savamali, na Boemskom Večetu, gde prvi put u svojoj pesničkoj karijeri, recituje pesme. Ipak, recitatorski debi je manje važan. Zašto? Zato što sam upoznao nekoliko ljudi čijem se pisanju divim. Najpre susret sa Brankicom Damjanović. sjajna, inteligentna žena, koju sam najpre upoznao preko malih ekrana, kao novinarku i spikerku. Potom na Fejsbuku, kao sjajnu književnicu, u čijim pričama uživam. Divne priče sa divnom ženom, harizmatičnom kako fizički, tako i duhovno. Brankica je manirom prave dame i džentlvomena, odvela pisca ovih redova pravo do Crnogorske, iako je imala i svojih obaveza. Ne sumnjam da ćemo se opet sresti. Potom susret sa Jelenom Gavrilović, brilijantnom pesnikinjom i osobom koja me je pozvala na Boemsko veče. Otvorena i komunikativna, sem svojim društvom i pojavom, ulepšala mi je veče i bosim plesom na Boemskom "stejdžu". Hvala na svemu, Jelena-Magi. Vladimir Vuković, sjajni pesnik, najblaže rečeno sjajni pesnik. Konačna upoznavanje i prepoznavanje bez zadrške. Ovaj čovek je moja i poetska i ljudska preporuka svakom ko ovo čita, a nije čuo za Vladimira. Dakle, trk po zahtev za prijateljstvo, nećete pogrešiti.


Ani Nikvul, kao i Brankici Damjanović, posebna zahvalnost. Zašto? Zato što je našla vremena i mogućnosti da dođe i da se vidi sa mnom. Fenomenalna pesnikinja, to znaju svi, koji je čitaju i poznaju, izuzetan intelekt, britak, urban, sarkastičan, sjajan. Hvala, Anči, na fotkama, na društvu, na prisustvu...
Ivana Manojlović Todor je, bar za mene, najprijatnije iznenađenje divne večeri. Mlada i sjajna pesnikinja, urbanog, britkog i hrabrog izraza, plenila je i pojavom i poezijom. Verujem, buduće veliko poetsko slovo ne samo srpske poezije. Miško Zis, pesnik i, rekao bih, Alma Pater Boemske večeri. Sjajan pesnik, elokventan, neposredan, sem svoje poezije, doneo je i pregršt energije, kao i flašu nečeg što sam nazvao Višnjovačom. Stevan Šarčević, polivalentni književnik iz Subotice, svojim prisustvom, poezijom, razgovorima, dao je nemerljiv doprinos da ovo veče bude zaokruženo kvalitetom i samo kvalitetom.



I na kraju, ali, nikako najmanje važno ili najmanje važna, Milica Joksimović, moj parnjak u ljubavi prema latinoameričkoj levici i Ernestu Če Gevari, svojom nezaustavljivom energijom je uspela da pobedi mnoštvo fizičkih zakona i da istovremeno bude, rekao bih na svim mestima u Nei Pangei, istovremeno.Ljudi, od srca hvala svima; svima koje jesam i koje nisam pomenuo. Uživanje uz rokenrol, u društvu, u poeziji, u... ne bih da pređem u puko nabrajanje.



Ljubodrag Stojanović

PLAŠIŠ LI SE TAME ?

Plašiš li se tamei sumračnih ulicaispunjenih zvucimačiji uzrok ne znaš?


Plašiš li se tamei mračne šumedok kapi kiše padajuna moćne grane?

Plašiš li se tamei poslednjeg putakroz senoviti kanjondo poslednjeg odredišta?

Plašiš li se tame?

Monmartr - kako je bilo

„Boemske večeri“ polako počinju da budu prepoznate, što se najbolje videlo po broju posetioca na poslednjoj koja je spojila slikarstvo, muziku i poeziju. Ideja da se, zajedno sa umetnicima, kreativcima, ili prosto ljudima koji vole umetnost i boemski duh, napravi nešto što će, barem pomalo, ličiti na „Monmartr“, ali sa jedinstvenim duhom Savamale pokazala se uspešnom. Klub Nea Nera je mesto gde je doslovno SVE moguće! Rasadnik dobrih ideja i oaza u kojoj snovi dobijaju krila, a zamisli – noge.





Ovo drugo po redu „Boemsko veče“ posebno je obeležila izložba slika Tanje Šarčević. Tanjine slike odlikuje nesvakidašnji spoj iznijansirane dramatike i oštre, gotovo impulsivne jednostavnosti izraza. 

Čini se da ona nikada nije izgubila ono što većina slikara smatra jednim od najdragocenijih vrednosti u slikarstvu – detinju spontanost i ekspresivnost, smelost da najsloženija emocionalna stanja izrazi otvoreno i iskreno. Slikarka bujne mašte i snažnih emocija koji se vide u gotovo svakom potezu.




Sa Društvom živih pesnika smo se upoznali na prošloj Boemskoj večeri, gde su nam predstavili svoj prvi zbornik. Društvo živih pesnika je umetnička grupa osnovana paralelno u Čačku i Beogradu i okuplja pesnike i umetnike urbanog profila, posebno one koje nešto „žulja“, kojima stvarnost i svakodnevnica ne daju mira, i koji u sebi nalaze snage da izraze svoj bunt ili prosto drugačije viđenje stvari kroz pesmu. Oni se ne stide da za sebe kažu da su „neprilagođeni“, ne dodvoravaju se svojim pesmama, ne zavode. Pišu kada osete knedlu u grlu ili kada im voda dođe do grla. I to se oseti u njihovim pesmama.


Od pesnika su nastupili su Miško Zis Komnenić, Vladimir Vuković, Ivana Manojlović Todor i Stevan Šarčević. Prvi put na boemskoj večeri svoje stihove je čitao i pesnik iz Niša Ljubodrag Stojanović. Svojim pesničkim senzibilitetom i stilom, Ljubodrag se uklapa i u DŽP i u Boemske večeri, zbog energije koju nosi u sebi. 



Što se tiče iznenađenja i jedna ćerka je čitala pesme svoje mame, kao dokaz da Klub Nea Nera i Boemske večeri premošćavaju i jaz između generacija i spajaju ono što je danas teško spojivo – svet roditelja i dece. Mihaela je čitala pesme iz Jeleninih objavljenih zbirki pesama „Prizivanje kiše“ i „Pisma pustinjske princeze.“ Ovu drugu zbirku je grafički obradila i ilustrovala Mihaela.






Najlepši deo večeri je bila – ŽURKA! Za sjajnu atmosferu najzaslužniji je bio Srđan Radivojević Trio – bend, garancija dobrog provoda. Otkriveni su u „Suncu“, u Domu Omladine, gde sviraju svakog petka. Dokazalo se da njihovo učešće redovno stvara neprevaziđeni štimung! 



Uzgred, dežurnom fotografu "Nere", Branislavu Filipoviću Filiju je upravo tog dana bio rođendan, što je dodalo na inače vrlo pozitivnu atmosferu događaja.

Treća samostalna izložba Tanje Šarčević

21. juna (subota) u klubu "Nea Pangea", Crnogorska 8 (Zeleni Venac, Beograd) sa početkom u 20 časova održaće se otvaranje izložbe slika Tatjane Šarčević.

Izložbu će otvoriti Milica Joksimović prigodnom najavom, posle čega sledi boemsko veče sa učešćem pesnika iz kruga "Društva živih pesnika":







Ivana Manojlović TodorovNera Extasie JankovićVlada VukovićSpasoje Komnenić ZisJelena GavrilovićStevan Šarčević.



Za muziku i dobro raspoloženje pobrinuće se rock band "Srđan Radivojević trio"

Kao gost - slikar pojaviće se Ivan Radović koji će uživo naslikati nekoliko portreta prisutnih

Ekskluzivni fotograf: Branislav Filipović Fili.





Tatjana Šarčević je rođena u Beogradu 1964 godine, a živi i radi u Subotici
Imala je dve samostalne izložbe i to:
Vestibil gradske kuće, Subotica, 2000 god. (49 radova)Nepker, Subotica, 2001 god. (30 radova)



Autor ilustracija za korice sledećih knjiga:
Stevan Šarčević, " Na tragu svetlosti", 2013 god.Mirjana Cvetković "Mudrolije", 2013 god.Snežana Kovačević "Verna do groba", 2013 god.Stevan Šarčević, "Kaurinova kletva", 2014 god.

Radila ilustracije za "Naseljavanje Viz@ntije" Milivoja Anđelkovića (2011 god.), kao i za "Argus books magazin" tokom 2013 god.

POVRATAK BAJKE

Slobodan Anić - ZLATNA JABUKA

Vrlo zanimljivo napisan roman "Zlatna jabuka" Slobodana Anića je prilično teško smestiti u neki strogo žanrovski okvir. Najjednostavnije bi ga bilo smestiti pod oznaku "bajka".
Postoji mnogo elemenata koji ovaj roman prisajedinjuje čitavom nizu nedavno objavljivanih zbirki priča u Bosni i Crnoj Gori, a koje potenciraju tematiku paganske staroslovenske mitologije ( „Suze za Velosa“, „Slavin poj“i „Nevidbog"), po čemu bi se ovaj roman mogao uvrstiti i u noviju srpsku fantastiku.
Dakle, sad kad smo donekle odredili kojoj struji roman pripada, da se malo pozabavimo i samim rukopisom.
Imam zadovoljstvo da već neko vreme pratim Anićev rad, pa mogu ustvrditi da ovaj autor ima vrlo siguran rukopis i da već od "Osluškivača snova" naginje fantastici. Kao dobar posmatrač i autor sklon detaljnoj pripremi svojih radova, Anić zna da se pozabavi detaljima, tako da je "Zlatna jabuka" čitava antologija staroslovenskih običaja, verovanja, pa čak i načina ishrane.
Pažljivi čitalac će u ovoj knjizi pronaći čitavu plejadu već gotovo zaboravljenih bogova, u većini slučajeva i sa naznakama njihovih funkcija u staroslovenskoj mitologiji, ali isto tako ponegde i odnos "nove", Hrišćanske religije prema njima. Tu su i mitološka bića iz naše, gotovo već zaboravljene prošlosti, kao što su vile, veštice, pa čak i zmaj ognjeni. Pa opet, Anić nije zaražen Tolkinom i Džordanom da bi pomešao Staroslovensku sa Keltskom ili Nordijskom mitologijom. Svako od tih bića je životno predstavljeno i izgrađeno kao lik shodno onome što se zna o njima iz naših narodnih predanja i ima svoju ulogu u storiji kao bitan elemenat same priče.
Ovaj roman se može predstaviti i kao roman potrage sa herojskim elementima. Klasična priča o ljubavi, potrazi za ljubljenom, često je ispresecana alegorijama koje će svako razumeti na sopstveni način, uz neobičnu završnicu koja je povezuje sa događajima iz srpske istorije, barem po imenu novorođenog sina vile i zmaja.
U svakom slučaju, opet jedna priča prepuna optimizma i pozitivističkog posmatranja sveta, što je jedna od osnovnih odlika ovog vrsnog pripovedača.
Roman za svaku preporuku.