Здравко Марковић

“Мислим да је лудо што сами палимо све своје за собом; непријатељ ипак не може доспети да све поруши и попали.

Није он мраз па да исцеди земљу као што мраз исцеди рибу. Напротив, уколико више оставимо за собом и њега дуже задржи разарање, утолико више има наде да ће бар нешто остати од нас и за нама.Зато не треба палити и рушити. Напротив, треба градити, чак и сад. А сви смо ми зидари. Необичан мрамор дат нам је за зидање: сати и дани и године, а сан и вино су леп.

Тешко ономе коме дукате у кеси поједу бакрењаци и коме ноћ поједе дане!”
― Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru

“Сада устаје језик на језик и у такво последње време ратно ми хоћемо да градимо када се не гради. Мир се добија, а рат још ниједан нико није добио. Ваља малим народима као што смо ми умети управљати скиптром над собом ма чији био скиптар. Ту је мудрост, и родољубље у миру прече је од родољубља у рату, а ти до јуче, док није све успламтело и док и теби није крв до суза дошла, ниси знао шта би са својом мржњом и љубављу почео…”
― Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru

“Прото се трже, погледа у ноћ, задрхта и престрављено се стресе. Клисну у собу, скиде пушку с клина, пребаци је преко себе, а дугачак нож задјену за појас, па нас оштро, сијекући очима погледа и узнемирено, дрхћући прошапта: - Дјецо, црна је ноћ на земљу пала. Свак себи! Тражите конак!”
― Petar Kočić, Mračajski proto

“Ми религију примамо пре од мајке него ли од цркве или друштва. Поред оца и поред попа сви би људи остали без вере.”
― Jovan Dučić, Gradovi i himere