“Мислим да је лудо што сами палимо све своје за собом; непријатељ ипак не може доспети да све поруши и попали.

Није он мраз па да исцеди земљу као што мраз исцеди рибу. Напротив, уколико више оставимо за собом и њега дуже задржи разарање, утолико више има наде да ће бар нешто остати од нас и за нама.Зато не треба палити и рушити. Напротив, треба градити, чак и сад. А сви смо ми зидари. Необичан мрамор дат нам је за зидање: сати и дани и године, а сан и вино су леп.

Тешко ономе коме дукате у кеси поједу бакрењаци и коме ноћ поједе дане!”