The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander Quotes

Rate this book
Clear rating
The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander by Milorad Pavić
1,432 ratings, 3.98 average rating, 75 reviews
The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander Quotes Showing 1-25 of 25
“Unutrašnja strana vetra je ona koja ostaje suva dok vetar duva kroz kišu."
"Bilo je nešto što nikako nije uspevala da uklopi u svoju čistu sliku sveta. To su bili snovi. Otkud u tako jednostavnom životu, u kome se može trčati samo između dva uha, svake večeri nešto tako neobjašnjivo kao što su snovi? Nešto što traje i posle smrti."
"Lingvistika snova govorila je jasno da postoji prilog vremena sanjanog i da put do sadašnjice vodi preko budućnosti, i to kroz san. Jer ni prošlog vremena nema u snovima. Sve liči na nešto još nedoživljeno, na neku čudnu sutrašnjicu koja je počela unapred. Na neki predujam uzet od budućeg života, na budućnost koja se ostvaruje pošto je sanjač izbegao neminovno SADA."
"Ljubav je kao ptica u kavezu; ako je svaki dan ne nahraniš, ugine."
"OTVARAM VRATA, U SOBU ULAZI MESEČINA, KROZ MESEČINU ULAZIM JA."
"Ničega tajanstvenog, nažalost, nema na svetu. Svet nije pun tajni, svet je pun ušiju koje pište. Čitava priča može da stane u pucanj biča."
"Svi smo mi zidari vremena, teramo senke i hvatamo vodu na pupak; svak zida od časova svoju kuću, svak od vremena svoj uljanik podiže i svoj med bere, vreme u mehovima nosimo da nam vatru raspiruje."
"Kada se zagledamo u svoju dušu, vidimo je kakva je ona bila pre mnogo hiljada godina, a ne kakva je sada, jer toliko treba da naš pogled stigne do duše i da je osmotri, to jest, toliko vremena treba da svetlost duše stigne do našeg unutrašnjeg oka i da ga obasja. Ponekad tako vidimo dušu koje odavno nema.”
Milorad Pavić, The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander
“He was half of something. A strong, beautiful, talented half of something that was, perhaps, even stronger, greater and more beautiful than he. He was, then, the magical half of something magnificent and unfathomable. She was a complete whole. A small, disoriented, not very strong or harmonius whole, but a whole all the same.”
Milorad Pavić, The Inner Side of the Wind
“Любовь бывает разных видов. Одну можно подцепить только вилкой, другую едят руками, как устриц, иную следует резать ножом, чтобы не удушила тебя, а бывает и такая жидкая, что без ложки не обойтись. Но есть и такая, как яблоко, которое съел Адам.”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“On je bio polovina nečega. Snažna, lepa i darovita polovina nečega, što je možda bilo još snažnije, veće i lepše od njega. Bio je, dakle, čarobna polovina nečega veličanstvenog i nedokučivog. A ona, ona je bila potpuna celina. Mala, dezorijentisana, ne mnogo snažna ni skladna celina, ali celina.”
Milorad Pavić, Unutrašnja strana vetra
“Unutrašnja strana vetra je ona koja ostane suva dok vetar duva kroz kišu.”
Milorad Pavić, Unutrašnja strana vetra
“Ali, upamti, pismen gleda u knjigu, naučen gleda u mudrog, a mudar gleda u nebo ili u suknju, što može i nepismen...”
Milorad Pavić, Unutrašnja strana vetra
“Любовь подобна птице в клетке: если ее не кормить каждый день, она погибнет”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“Зима была в самом разгаре, звезды, крупные, как грецкие орехи, не мерцая, блестели в синем ночном небе”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“Человек думает, что умереть легко. Лег и умер. Но это не так просто. Все, что за нами и перед нами, длится гораздо дольше, чем мы предполагаем. Вот, например, знаешь ли ты, какая разница между сердцем и душой? Когда мы обратим наш внутренний взгляд на свое сердце, мы увидим его таким, какое оно в данный момент. Когда же посмотрим в нашу душу, она окажется такой, какой была много тысяч лет назад, а не такой, какая она сейчас, потому что именно столько нужно нашему взгляду, чтобы добраться до души и рассмотреть ее, - другими словами, столько времени требуется для того, чтобы свет души достиг нашего внутреннего взора и осветил его. Иногда таким образом мы видим душу, которой давно нет. Раз такое дело с душой, то что же говорить о смерти. Смерть человека длится столько же лет, сколько и его жизнь, а может быть, и гораздо дольше, потому что смерть - это сложное хозяйство, работа и усилие, более трудное и длительное, чем человеческая жизнь...
Твоя смерть может жить вдвое дольше, чем ты...”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“Tesko onome kome dukate u kesi pojedu bakrenjaci i kome noc pojede dane.”
Milorad Pavić, Unutrašnja strana vetra
“Можно долго ходит и плутать, но душа останется на месте.”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“თუ შევიმეცნებთ, რომ მარადისობა გარდამოდის ჩვენზე, როგორც ღვთის წყალობა, როგორც ნათლის ერთ-ერთი სახეობა, რომელიც არ ბერდება (ასე მიიჩნევდნენ ბიზანტიელი ბერები), ხოლო დრო გამოდინდება სატანისგან, რომელიც ტაძრის მარცხნივ არის, მაშინ ნათელი გახდება, რომ განსაზღვრულ ადგილას უნდა არსებობდეს მარადისობა და დროის ოქროს კვეთი. ჯვრის იმ ადგილზე, სადაც ერთმანეთს კვეთენ დრო და მარადისობა, დრო წამით შეჩერდება იმისთვის, რომ მარადისობამ აკურთხოს... და ეს წამია აწმყო. აწმყოს ფარგლებს გარეთ _ როგორც წარსულ, ისე მომავალ დროში – სიცოცხლე არ არის, არასდროს ყოფილა და არც არასდროს იქნება.”
Milorad Pavić, The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander
“Он плыл, зажав во рту палец, чтобы река не высосала кровь, турки стреляли
в волны, а он в воде потел от напряжения, боли и страха.”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“Ему иногда казалось, что под каждым
словом должно стоять что-то твердое и тяжелое и каждое слово должно говорить
о том, что может поднять его ввысь или перенести с места на место, как лебедка поднимает строительные мостки, иначе оно будет похоже на птицу без ног, которая не может спуститься на землю и вынуждена строить гнездо и выводить птенцов на воде.”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“<...> говорил он обычно своим ученикам на непонятном полусербском языке, который, как считалось, был языком его царя.”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“Здесь царила тишина высоты, похожая на разлившуюся стоячую воду, спокойствие которой лишь изредка нарушал далёкий лай собаки или стук топора...”
Milorad Pavić, Внутренняя сторона ветра. Роман о Геро и Леандре.
“Али, упамти, писмен гледа у књигу,
научен гледа у мудрог, а мудар гледа у небо или у сукњу, што може и
неписмен…”
Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru
“Ко какву капу има, оном и поздравља.”
Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru
“Сада устаје језик на језик и у такво последње време ратно ми хоћемо да градимо када се не гради. Мир се добија, а рат још ниједан нико није добио. Ваља малим народима као што смо ми умети управљати скиптром над собом ма чији био скиптар. Ту је мудрост, и родољубље у миру прече је од родољубља у рату, а ти до јуче, док није све успламтело и док и теби није крв до суза дошла, ниси знао шта би са својом мржњом и љубављу почео…”
Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru
“Чија чаша, оног је и оченаш.”
Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru
“Мислим да је лудо што сами палимо све своје за собом; непријатељ ипак не може доспети да све поруши и попали.

Није он мраз па да исцеди земљу као што мраз исцеди рибу. Напротив, уколико више оставимо за собом и њега дуже задржи разарање, утолико више има наде да ће бар нешто остати од нас и за нама.Зато не треба палити и рушити. Напротив, треба градити, чак и сад. А сви смо ми зидари. Необичан мрамор дат нам је за зидање: сати и дани и године, а сан и вино су леп.

Тешко ономе коме дукате у кеси поједу бакрењаци и коме ноћ поједе дане!”
Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru
“La vita umana è una strana cosa: la meta non si trova alla fine, bensì a metà strada; corri, ma forse hai oltrepassato da tempo il segno d'arrivo senza sapere, senza accorgerti che l'hai fatto né quando, e forse non lo saprai mai. Perciò continui a correre.”
Milorad Pavić, The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander
“ყველა ჰეროს ეძახდა, უყვარდა წიწაკა და მის კოცნას მუდამ მწარე გემო ჰქონდა.”
Milorad Pavić, The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander
“Sve budućnosti imaju jednu veliku vrlinu: nikad ne izgledaju onako kako ih zamišljaš.”
Milorad Pavić, Unutrašnja strana vetra
“...эцгийн хайрын нэгэн адил хөгжимд ч бас цадсанаа ойлгон, амьдралын төгсгөл хүртэл түүн дээр дахин ая аялгуу нэмэгдвэл тэр нь шууд л илүүдэл болон элсээр шуурсан энэ хязгаар луу хумхийн тоос мэт шингэх юм байна гэдгийг ухаарлаа...гагцхүү өдөр хоногуудыг ар араас нь шунаглан залгилахаас өөр онцын гавьяагүй ертөнцөд хөгжим сонсох шиг илүүц хэрэгцээ байхгүйг мэдэрсэн.”
Milorad Pavić, The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hero and Leander