Strah Quotes

“Djeca nemaju strah od smrti, to i jest ono što ih čini djecom. Djeca imaju strah od roditelja. Kada strah od roditelja istisne strah od smrti, može se reći da smo odrasli.”
― Bekim Sejranović, Nigdje, niotkuda

“Moj je život bio strah, strah, samoća, samoća, knjige i ponešto ljubavi.”
― Stanko Lasić

“Свака мржња је страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи, него само оног кога се боји.”
― Jovan Dučić

“Ko se v osebnosti gradi jeza ali strah, tudi svet,v katerem živi, vedno bolj odraža jezo ali strah, ki ju mora zdraviti. Tako bo osebnost na koncu le razumela, da ustvarja lastne izkušnje in zaznave, da njena pravična jeza ali opravičljiv strah izvirata iz nje same in da ju lahko nadomesti z drugimi zaznavami in izkušnjami samo z močjo lastnega bitja.”
― Gary Zukav, The Seat of the Soul

“Zakon privlačnosti torej ustvarja okrog vsake osebnosti zapredek njej podobne energije. Ko poskuša zdraviti svojo jezo ali strah ali ljubosumnost, se proces preobražanja v celovitost okrepi in pospeši, pride v središče zavedanja. Osebnost vidi svojo jezo ali strah ne samo v sebi, ampak tudi povsod izven sebe. Če se osebnost zavestno odloči, da bo ozdravila svojo jezo ali strah, jo vsaka okoliščina spravlja v jezo ali strah, ker se Vsemirje sočutno odzove na njeno željo, da bi postala celovita.”
― Gary Zukav, The Seat of the Soul

“Ko se bojite, da je vaša sposobnost ljubiti ali biti ljubljen ogrožena, ko se bojite na primer, izraziti lastno ljubezen ali sprejeti ljubezen od drugega oziroma druge, doživljate fizično neugodje ali bolečino v predelu prsnega koša v bližini srca. Kar doživljate dobesedno kot srčno bolečino, je moč, ki odhaja skozi ta energetski center s strahom ali nezaupanjem.”
― Gary Zukav, The Seat of the Soul

“Većina ljudi se nakon nekih negativnih iskustava povuče duboko pod svoju ljušturu, uvjereni da ce sklupčani, tj. zgrčeni bolje zaštiti svoje vitalne tačke i lakše amortizirati nove životne udarce. Ukoliko u takvom položaju ostanu predugo, vidimo ih pogrbljenog hoda kako nasamareni nose teško breme sputavajućih strahova za koje bi shvatili da su obične aždahe od hartije samo da ih uspiju pogledati u oči i dodirom smirene ruke uvidjeti njihovu krhkost i nemoć.”
― Edin Tule, Kur'anski tretman stresa

“Ništa nije tako komplikovano da to ljudski um ne može još više zakomplikovati. I ništa nije tako komplikovano da ne može postati jednostavno kada čovjeka vodi ljubav i vjera. Um se uvijek priklanja strahu, zato i komplikuje. Jezik duše je jezik ljubavi i povjerenja. Ono što dominira u čovjeku, to će izaći vani.”
― Alma Taletović

“Smrt nije najveća nedaća u našem životu, več je najveća nedaća da u nama umre strah od Allaha, a još smo živi.”
― Hajrudin Ahmetović

“Ne strahuju ljudi već želje u njima.”
― Andrija Jonić

“Mi se suočavamo sa strahom. Pozdravljamo tog neočekivanog gosta i slušamo šta ima da nam poruči. Strah uvek dolazi pre nego što će se nešto dogoditi.”
― Leigh Bardugo, Crooked Kingdom

“Slab si jer se bojiš da će ljudi videti tvoju slabost. Dopuštaš da stid umesto tebe odlučuje ko ćeš biti. Mi smo u stanju da podnesemo svakojaki bol. Ali stid je taj koji ljude izjeda. - Kaz”
― Leigh Bardugo, Crooked Kingdom

“Strah muškarce parališe, a žene pokreće.”
― Zoé Valdés

“Što ako, osluškujući samoga sebe, u tišini samoće ne čujemo ništa, ili ondje zateknemo ono čega se plašimo? Jesi li znao da je čovjekov najgori strah, strah od samoga sebe”
― Ivana Šojat

“Sumnja ubije više snova nego što neuspeh ikad uspe.”
― Suzy Kassem, Rise Up and Salute the Sun: The Writings of Suzy Kassem

“Kad odlučite da vjerujete više Bogu a manje svojim strahovima otkrit ćete slast vjere i njenu jačinu. I život će vam biti ljepši. Svaki dan iznova.”
― Alma Taletović

“Strah je samo ono što čovjek strahom sebi predstavi
A spokoj je ono što čovjek sebi spokojem umisli.”
― سلمان العودة, أنا.. وأخواتها: رحلة في أسرار الذات

“Brojni su strahovi na dunjaluku. Sigurnost je u oslanjanju na Allaha i zadovoljstvu.”
― سلمان العودة

“Patiti, voleti, biti srećan, nesrećan: sve se dešavalo unutra, u
misteriji našeg mozga, medu milijardama neurona. Želja, sećanje,
strah, agresivnost, misao, san, zavisili su delom od lučenja različitih
hemijskih supstanci, neurotransmitera, zaduženih za prenos poruka
od jednog do drugog neurona.”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Droga sa sobom vodi četiri jahača apokalipse: nasilje, strah, bolest i smrt.”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Čovjek sebi daje tu slobodu da procjenjuje, sudi i prosuđuje,a najčešće presudi na svoju štetu kad u fazama iskušenja misli da je na gubitku i usmjerava sebe na taj način u spletku strahova, tuge, ljutnje koji ga udaljavaju od sebe, od drugih i od svakog dobra.”
― Aida Tule, Arhitektura duše

“2. maja sam naučila da je strah nešto što osjetiš negdje s prednje strane butina, pa se počne kretati naviše, dok ti ne dođe do pluća, pa malo teže dišeš. A i ruke ti se malo tresu i poprime neku ljubičastu boju. Ali svašta možeš kad moraš.
Amira Sadikovic”
― Nihad M. Kresevljakovic, 2. Maj 1992. Bio je lijep i sunčan dan

“Ponekad vjerujem da je strah samo posljedica nagomilanog lošeg iskustva. Iskustvo, u tim trenucima, smatram smetnjom.”
― Bekim Sejranović, Ljepši kraj

“Бојим се страха.”
― Miladin Culafic, Господар солитера

“A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije izgovorene riječi, jednako usto prazno izanđalim potkrovljem. U zraku se zapravo ćutio vonj gonjenosti, nekog suočavanja sa očekivanim usudom, mnogo nešto veće od onoga što je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, završetak razoružana života, pred nama je čovjek koji više nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge izaći; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se poći ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori. Voštanosiva brončana studen i mnoštvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje kiše, i disanje, i korake i šuštaj odjeće, a lice je od Zanreva vruće, pogled mu je odsutan, u tišini on samo ustvari čeka na pitanje:
“I sa tim će se onda završiti...? Ti odustaješ, ti mu odlaziš... ti se njemu na kraju predaješ na milost?”
― Ivan Baran, Veliki pad

“In v trenutku ji je postalo jasno: nikdar je ni bolela njuna ljubezen. Bolela jo je lastna preteklost, ki jo je v strahu, da bi se ponovila, projicirala na njun odnos.”
― Petra Dolenc, Med vsemi njunimi svetovi

“Največje omejitve si postavljamo sami. Tako močno se skušamo zaščititi, da si zapremo vrata do radosti. Kajti če je prvič tako presneto bolelo – ali bo naše srce v drugo sploh še preživelo?”
― Petra Dolenc, Med vsemi njunimi svetovi

“Ko globoko ljubiš, čutiš vse toliko bolj intenzivno – tudi žalost. Strah. Sram. Bolečino.”
― Petra Dolenc, Med vsemi njunimi svetovi

“»Da se podrediš strahu zaradi ene nesrečne ljubezni, ki to sploh ni bila, je največja bedarija vseh časov.«”
― Petra Dolenc, Med vsemi njunimi svetovi

“Prije polaska u Bosnu, u ministarstvu vanjskih poslva, oficirski kadar donekle je upoznat sa stanjem u zemlji u kojoj idu. (...)
Odnosi između tih triju vjera, rekli su im potom, puni su nesporazuma i nepremostivog nepovjerenja, iz čega proizlazi sve ostalo, nesuglasice i sukobi koji su rađali svakom vrstom zla. Stekne se stoga dojam da se svi oni međusobno mrze, teško i nepopravljivo. Međutim, nije tako, nije mržnja ono što upravlja postupcima tih ljudi - već strah. Pas koji se boji - ujeda. Tako je svugdje, ne samo u Bosni, međutim Bosna je posebna zbog tri naroda koja u njoj izmiješana žive. I svi oni imaju svoje strahove: katolici se boje pravoslavnih, pravoslavni katolika, a muslimana se boje i jedni i drugi. Turci su u tome iznimka: njihov strah nešto je drugačiji od straha pravoslavnih i katolika, sličan je onome koji postoji u zapadnom svijetu: to je strah povlaštene kaste da će izgubiti prevlast i privilegije koje idu uz nju. A strah je u Bosni stalno priutan, poput bolesti koja se načas smiri, pa se ponovno razbukta. Uvijek je tu, zakopan plitko ispod kože, i samo se treba naći onaj koji će zagrebati ispod nje i tako ga potaknuti. Uvijek je strah glavni pokretač tih ljudi, ali ni u jednom trenutku ne smije se zanemariti njihovo sjećanje, iskrivljeno i selektivno, iz kojeg se onda rađa strah. Svi se sjećaju vlastitih nesreća i patnji, a zlo koje oni čine drugima, učas zaborave. Na njega ne ostane ni spomena. Zato ga ovi drugi pamte, dugo i ustrajno. Mržnja je, dakle, samo instrument straha, koja prestaje onog trena kad ne postiji razlog za njega.”
― Josip Mlakić, Na Vrbasu tekija