Besnilo Quotes

“Plan je O. K. Samo ga se događaji zbog nečeg ne drže.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Mora samo paziti da se prokleta stvarnost na mala vrata tzv. autentičnosti ne uvuče u njega i inhibira maštu. Jer mašta je sve. Stvarnost, ako je uopšte ima, ništa. U najboljem slučaju, proizvod uspelog maštanja.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Demokratija statistički izjednačuje glupost s razumon, a idiotima, samo ako ih je dovoljno dopušta da upravljaju svetom.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Свет малих људи на велике истине никад није спреман.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Рекло би се да је Беснило изашло на крај с неједнакошћу међу људима, с којом се Разум узалуд борио хиљадама година. Да је укинуло традиционалне поделе на беле и обојене, мушкарце и жене, богате и сиромашне, моћне и слабе, паметне и глупе и заменило их универзалном разликом између здравих и болесних. (Стварне поделе нема. Сви болесни су потенцијално мртви, сви здрави потенцијално болесни. Сви смо дакле , реално мртви. Свет је коначно јединствен.)”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Страх је најчистије, најприродније, најчешће, најздравије људско осећање. На страху почива врста. Страх инспирише нагон за одржањем.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Јер машта је све. Стварност, ако је уопште има, ништа. У најбољем случају, производ успелог маштања.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Čovek potopljen u stvarnost gubi od kritičke moći koliko je teška njime zauzeta stvarnost.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Да ли је, уистину, једино човеку, с његовом бесмртном душом, дато и право да експериментише с другим живим бићима? Да ли уистину, једино он може, сме, уме своје истине сазнавати путем патње, несреће, умирања других? Једино он у тзв. лабораторијама имати крваве жртвенике своје жеђи за сазнавањем? Зар и човекова Земља не би могла бити тек нечија лабораторија, људи нечије експерименталне животиње, на којима нека напредна цивилизација с хуманом равнодушношћу према животу, тестира своје интергалактичке инсектициде, а високосисарска их популација овде доле, у агонији доживљава као све страшније болести? Наравно да би то Земља могла бити. Да би људи то могли бити.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Лук је као у откровењу схватио зашто је пропала грчка цивилизација. Никог више није било њоме да управља. Нико од Грка није хтео да влада и да се тако лиши уживања да по власти пљује.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Вирус нема мање права на убијање да би живео него што га имају људи кад убијају да би владали.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Микрокосмос одлучује. Макрокосмос је тек крајња пројекција оног што се дешава у микрокосмосу.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“S tim njegovim živcima oduvek je bilo kilavo. Pretanki su za imaginaciju koju moraju podupreti.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Proklete činjenice. Ima zaista nešto bolesno u zapadnoevropskom vaspitanju. Nikad nam nije dosta činjenica. Za nas su, naime, činjenice - istine. Mi mislimo da smo u nečemu nešto saznali ako o tome prikupimo planinu činjenica. A zna se kako s njima stvari stoje. Većina ih se međusobno ne slaže. Činjenice su, u stvari, najnestabilniji faktor našeg saznanja o svetu. Njegova jedina prava nepoznata veličina. Da nema stvarnosti, kako bi se o njoj duboko i tačno pisalo!”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Ljudske predstave o Zemlji, čak i posle mirenja sa solarnom teorijom, nepopravivo su pompezne. Ljudske predstave o kosmosu neizlečivo antropocentrične. Koliko su, u međuvremenu, istinite? Da li je, uistinu, jedino čoveku, s njegovom besmrtnom dušom, dato i pravo da eksperimentiše s drugim živim bićima? Da li uistinu, jedino on može, sme, ume svoje istine saznavati putem patnje, nesreće, umiranja drugih? Jedino on u tzv. laboratorijama imati krvave žrtvenike svoje žeđi za saznavanjem. Zar i čovekova Zemlja ne bi mogla biti tek nečija laboratorija, ljudi nečije eksperimentalne životinje, na kojima neka napredna civilizacija s humanom ravnodušnošću prema životu, testira svoje intergalaktičke insekticide, a visokosisarska ih populacija ovde dole u agoniji doživljava kao sve strašnije bolesti. Naravno da bi to Zemlja mogla biti. Da bi ljudi to mogli biti. Jer, što je u Sunčevom sistemu čovek, u drugom može biti insekt. Insekt progonjen ovde, može biti gospodarska rasa negde drugde. Ekologija ne poznaje univerzalno prvenstvo, a biologija nikome ne priznaje pravo da večno bude u vrhu života. To bi na razuman način objasnilo uništavajuće epidemije, tumačene dosad spontanostima nepoznatog mehanizma. I Mojsijeve biblijske pošasti, i Crnu smrt, kugu od 1347, koja je do 1350, samo za tri godine eksperimentisanja bacilom Pasteurella Pestis, odnela trećinu Evropljana, četrdesetak miliona ljudskih zamoraca, podleglih ekstrasteralnoj inokulaciji španskom influencom ranih dvadesetih ovog stoleća, laboratorijsku regularnost kineskih epidemija, vulkanske provale smrtonosnih infekcija među kičmenjacima, pa, zašto ne, i tri bolesnice na aerodromu Heathrow. Jasne bi postale propasti Atlantisa, drevnih mediteranskih civilizacija. Astečke imperije i s naučnom preciznošću mogli bi se predvideti završeci savremenih kultura, kao što se u minut može predskazati sudbina laboratorijskih životinja koje su nadživele eksperimentalnu svrhu.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Pregovori su bili uspešni, to je u redu, mislio je. Uspešni kao uvek, nakon čega je svetska situacija – takođe kao uvek – postajala još gora. Pregovori su uvek sve bolji, situacija sve gora.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Човек се не бори са рупом ископаном на погрешном месту,него са будалама које су је ископале.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Ljudi su bolesno nepoverljivi. Kao da su u stalnom međusobnom ratu, da jedni od drugih ne očekuju nikakvo dobro. Ljudi su uopšte vrlo čudni. Kao da on i oni nisu iz istih svetova. Čak i oni koji su prema njemu bili ljubazni, pa mu se ponekad činilo da ga shvataju, ni oni nisu odobravali njegov način mišljenja. To se ne radi, govorili su. Ali kad ih je pitao zašto, zašto se nešto ne radi, nisu umeli da odgovore. Zašto su ljudi takvi?”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Svaka solidarnost ima granice. Ma koliko svog psa voleo, iz solidarnosti s njm čovek ne grize kosti.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Luke je odmah prepoznao imigrante. Čak i mimo otrcane odeće i neprilagođenog jezika, bilo je u njima nečega što ih je već na prvi pogled izdvajalo od svih ostalih ljudi. Uvek su bili tako prokleto zabrinuti, nesigurni, uplašeni, zbunjeni. Ukratko, out of place. Van svog mesta pod suncem.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Čovečanstvo koje bi umiralo postepeno, ličilo bi na samrtnika koji vas i posle godinu dana dočekuje doručkujući konjak. Ako vas je prvi put i rasplakao, drugi put se prosto pridružujete terevenki.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Nijednu stvar nisu birokrate uzimale ozbiljno sve dok nije postala isuviše ozbiljna da bi se išta pametno dalo preduzeti. A onda ništa nisu preduzimali, jer je za to bilo kasno.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Luk je kao u otkrovenju shvatio zašto je propala grčka civilizacija. Nikog više nije bilo njome da upravlja. Niko od Grka nije hteo da vlada i da se tako liši uživanja da po vlasti pljuje”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Ukoliko je čovek bedniji, nepoverenje prema obaveštenjima je veće. Načelno se osećajući prevarenim od života, očekivali su da budu prevareni u takvim pojedinostima kao što su letovi za koje su već platili. Boljeg sveta nije bilo. Bolji svet je pio po terminalskim restoranima. Bolji svet je znao da će na vreme o svemu biti obavešten. Život je bio velikodušan prema njemu. On je imao poverenje u mašineriju života. Zajedno sa svojim aerodromima i avionima život je pripadao - njemu. Nije imao šta da brine.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Svet je i pred smrću čuvao svoje najomiljenije zablude.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Igranje na sigurno prvi je zakon medicinske prakse. Samouvereni potezi uvek se svete.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Ово није пакао, мислио је. Пакао је људски. Направила га је човекова вера, човекова машта - за грехе човека. Човеков разум за уразумљавање неразумних. У паклу нема животиња. Шта је онда ово?”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Ма колико свог пса волео,из солидарности са њим човек не гризе кости.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Da li je, uistinu, jedino čoveku, s njegovom besmrtnom dušom, dato i pravo da eksperimentiše s drugim živim bićima? Da li uistinu jedino on može, sme, ume - svoje istine saznavati putem patnje, nesreće, umiranja drugih? Jedino on u tzv.laboratorijama imati krvave žrtvenike svoje žeđi za saznavanjem?”
― Borislav Pekić, Besnilo