“Да ли је, уистину, једино човеку, с његовом бесмртном душом, дато и право да експериментише с другим живим бићима? Да ли уистину, једино он може, сме, уме своје истине сазнавати путем патње, несреће, умирања других? Једино он у тзв. лабораторијама имати крваве жртвенике своје жеђи за сазнавањем? Зар и човекова Земља не би могла бити тек нечија лабораторија, људи нечије експерименталне животиње, на којима нека напредна цивилизација с хуманом равнодушношћу према животу, тестира своје интергалактичке инсектициде, а високосисарска их популација овде доле, у агонији доживљава као све страшније болести? Наравно да би то Земља могла бити. Да би људи то могли бити.”