Слађана > Слађана's Quotes

“With fire we test gold, and with gold we test women, and with women we test men.”
― Eyden I., Woman's Book: Only For Men

“When they want to leave, they accuse you with endless flaws.”
― Eyden I., Woman's Book: Only For Men

“Woman won't accept to be your second option, either you choose her or you lose her.”
― Eyden I., Kiss Friendzone Goodbye

“-What is your contribution to society?
-I mind my own business and I always know when to shut the fuck up.”

*Gets Nobel Prize*
If two people are happy together, just leave them alone.”
― Eyden I., Woman's Book: Only For Men

“Woman will always continue to be a cute riddle or a beautiful puzzle, in the meantime man believes that he solves it.”
― Eyden I., Woman's Book: Only For Men

“Be yourself no matter what. People don't have to like you, and you don't have to care.”
― Eyden I., Kiss Friendzone Goodbye

“Be your self no matter what. People don't have to like you, and you don't have to care.”
― Eyden I., Woman's Book: Only For Men

“1.Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и
пожртвовања према отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину
дана, а у каси је, при прегледу, нађено само две хиљаде динара мање него што треба да
буде. „Право је“, говорило се, „јер је могао све упропастити, али му племенитост и
родољубље није дало да то учини.“
Један је одликован што је месец дана био чувар неких државних магацина и
магацин није изгорео.
Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига
врло интересантно свршује на а, а почиње са к.
Једна куварица је одликована што је за пет година службе у богатој кући украла
само неколико сребрних и златних ствари...”
― Radoje Domanović, Stradija

“2.Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио, по
глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:
-Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви
ми судите. Ево ме! (Ту се лупио у груди, коракнуо један корак напред). Тај је, мислим,
добио орден за грађанску кураж. (И право је!)
Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.
Један је одликован што се обогатио за непуно пола године лиферујући држави
лоше жито и још вазда других ствари.
Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је
приложио на добротворне цељи пет динара.”
― Radoje Domanović, Stradija

“-Шта радите?
-Радимо што су и досада чинили!
Правимо изненађења сваког дана, чинимо свечаности; а сад ћемо, како нам ствари рђаво стоје, морати измислити какву заверу. А то је бар лако у нашој земљи. И, што је главно, свет се на то толико навикао да чак, иако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? Зар још нема никакве завере?” само ако се задржи неколико дана више с тим најсигурнијим средством за сузбијање опозиције. И тако, дакле, због тих изненађења, свечаности, завера, нама је војска увек потребна за наше унутрашње ствари. То је споредна ствар, господине мој, што тамо луди гину; али мени је главно да свршим прече ствари, корисније за земљу него што би била тако очита будалаштина тући се са Анутима. Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми, чланови данашњег кабинета, гледамо на ствар много дубље, трезвеније!”
― Radoje Domanović, Stradija

“Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?”
― Mesa Selimovic, The Fortress

“Everyone says love hurts, but that is not true. Loneliness hurts. Rejection hurts. Losing someone hurts. Envy hurts. Everyone gets these things confused with love, but in reality love is the only thing in this world that covers up all pain and makes someone feel wonderful again. Love is the only thing in this world that does not hurt.”
― Meša Selimović

“Ljudi preziru sve one koji ne uspiju, a mrze one koji se uspnu iznad njih; Navikni se na prezir ako želis mir, ili na mržnju ako pristaneš na borbu...”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je da ne postoji, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se merio onim što više ne postoji. Ovako se mešaju utvare i život, pa nema ni čistog sećanja, ni čistog života.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“Kasno je, sjećanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemoćne utjehe i podsjećanja na ono što je moglo da bude, jer što nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo. Vi ste varka koja rađa nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i
ne želim da otjeram jer me razoružava i tihom tugom brani od patnje.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“Krijemo ljubav, tako je i ugušimo. Šteta.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“Boj se ovna, boj se govna, a kada ću živjeti?”
― Meša Selimović, The Fortress

“Čovjek je proklet, i žali za svim putevima kojima nije prošao.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“Poznavati se, značilo bi znati ono što ne treba.”
― Mesa Selimovic, Derviš i smrt

“Otići ću jednom.
Kuda?
Ma kuda.
Kada?
Nikada.
Čim đavo preciznosti došapne vrlo određena pitanja, maštanje nestaje. Ostaje tuga. Ostaje život oko nas.”
― Meša Selimović, Ostrvo

“Neka noć mora biti posljednja,i nešto mora biti što boli,uvijek.”
― Mesa Selimovic, Death and the Dervish

“Čuvala me, i pored svega, onakvog kakav sam bio u njenim snovima. Čarobnjački me sastavljala od razbijenih komada, možda i ne primećujući pukotine”
― Meša Selimović, The Fortress

“Svaka nepravda je jednaka, a čovjeku se čini da je najveća koja je njemu učinjena. A ako mu se čini, onda i jeste tako, jer ne može se misliti tuđom glavom.”
― Mesa Selimovic

“Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osjećam da nije slučajno stala na moj put : nešto će se desiti među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo. I uvijek sve odgađamo, kao u strahu od rješenja. Ovako je mogućnost, cvjetanje, prostranstvo želje. Sve je tu moguće, sve je pred nama. A kad pređemo tu granicu, naći ćemo se na čvrstom tlu tačno određenog odnosa i obaveza kojih se bojim. Samo ona i ja, u uskom kavezu moguće ali nedovoljne nježnosti, omeđeni sobom i osjećanjima koja bi se mogla zaviti, ili koja bismo pokazivali da ne bude sasvim mučno. Samo ona i ja, bez svjetla, bez neomeđenih širina, koje nas draže kao mogućnost ... I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo. Bez ikakve logike, dirnut sam što osjećam da sam joj potreban i što me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim. Žao bi mi bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi tako bilo. Ili vrlo vjerovatno. Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ih ona nudi. To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna : čuvam se i jednog i drugog ...”
― Mesa Selimovic - Tisine

“Usamljen među grobovima, zaboravio sam na mržnju. Vratila mi se kad sam prišao ljudima.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“Čovek koji manje živi, a više misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvrđi. Postaje irealan. Propušta svetlost i ona se u njemu lomi kao u nekoj prizmi.

A poneki pesnik od toga poludi.”
― Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca I