50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse Quotes

“Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali neću da što ovlada mnome (sv. Pavle u I Poslanici Korinćanima, 6,12).”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Nisam propustio, ipak, da zapazim šta je značila istinska vera, samim tim i snažna motivacija za fizički rad, kod onih medicinara sa kojima sam studirao, a koji su sa četrdesetak kilograma telesne težine postajali udarnici. Ništa im nije bilo teško da urade, nisu se razboleli od preteškog rada, a još su stizali da uče i da spremaju za večernje konferencije markstističke referate! To mi je bila prva vera i iskreno ubeđenje, kao što sam, još tada, naslutio na kojim temeljima počiva psihosomatska medicina, tj. kada se i zbog čega ljudi uopšte razboljevaju.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Na jedna pitanja odgovor nećemo nikad dobiti i treba ih ostaviti autentičnim mističarima; na druga nećemo dobiti odgovor jer su površna, leteća, previše znatiželjna i raznovrsna. O njima najbolje govori Sveti Nikodim Agiorit (1748-1809) kad kaže: „Čuvati um od nekorisnog znanja i prazne radoznalosti. Interesovanje za mnogo stvari je često plod gordosti; to su zamke zlog duha koji pokušava da nas saplete radoznalošću...Raspredajući o visokim stvarima, zaboravljaju da čuvaju čistotu srca; gordost uma je gora od gordosti volje.” Ima, srećom, i trećih pitanja na koja jedino i dobijamo odgovor, a to su ona koja nas godinama istinski muče.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“I za kraj, još jedna bitna razlika između revnosnog i fanatičnog čoveka: revnostan čovek celog života preobražava sebe, fanatičan - umesto ovakvog doživotnog, nesumnjivo trudnog napora - hoće da preobrazi druge.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Kada govorimo o religiji (i hrišćanskoj religiji), nije teško prepoznati revnosne vernike. Kako ih prepoznati? Istinska revnost (dakle usrdnost, trud, živa želja) odaje se smirenošću i skromnošću, blagošću i opraštanjem, nepokolebljivom verom i nadom u Hrista Spasitelja (kada govorimo o hrišćanskoj religiji), verom koja se nikad i nikom ne nameće, razumevanje drugih ljudi, i to, razumevanjem i srcem i umom. Sve suprotno od ovih vrlina kojima Bog obdaruje Njegove revnitelje, prepoznaćemo u izrazu lica, ponašanju i delanju fanatičnog čoveka.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Jer šta se krije iza fanatične maske nesrećnog čoveka? Strah i osećanje velike slabosti, nesigurnost i potreba za natkompenzacijom osećanja inferiornosti (psihijatrijskim rečnikom, među fanaticima mnogo je neurotičara, psihopata i psihotičara) i, što je najgore, nevera u veru ili ideju koju ovakav čovek fanatično zastupa; u fanatika , najzad, jača bude vera u demonsku, nego u Božiju moć.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Još je Dostojevski s pravom rekao da je đavolov trijumf kada postigne da čovek prestane da veruje u njega!”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Sećam se Enrika Josifa, koji je jednom rekao: "Ne postoji Božija dobrota bez Božijeg gneva. Pridodavati Tvorcu gnev nije antropološka pridodavajuća vrlina. U Božijem gnevu leži najdublja tajna mističke, prečišćene Božije ljubavi," dok je hrišćanski svetitelj Tihon Zadonski upozoravao sentimentalne hrišćane ovako: "Đavo predstavlja čoveku samo Božije milosrđe, a izbegava pravosuđe Njegovo, da bi tako lakše navodio čoveka na greh i u gresima ga održao. Jeste Bog milostiv, ali je i pravedan.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Josif Brodski je, jasno i ubedljivo, ovako objasnio: "Zlo je vulgarno. Koren svih zala je teorija da si ti bolji od nekog drugog. Ljudi misle da su bolji od drugih i da im pripada više nego drugima. Tu počinje zlo.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Bez razvijene samosvesti nema ni pristupa slobodi, pa ni slobodi biranja, ali onda je i čovekov prilaz Bogu (ako Mu uopšte pristupa) opterećen strahom i ropskom pokornošću. Nedovoljno razvijenu samosvest kod čoveka koristili su oduvek svi vlastodršci sveta (nažalost i oni u instituciji crkve), kako bi narod (i hrišćanski narod) držali u strahu, ali ne u strahu pred Bogom, već pred njegovim lošim zamenicima na zemlji, koji sebe uzdižu na stepen božanstva. Tako smo se približili drugom pojmu u Vašem pitanju – gordosti.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Ovom prilikom pozvaću se na melanholičnog i pesimističkog filosofa Artura Šopenhauera (na njegovu knjigu O slobodi volje) koji je, iako je bio agnostičar ili ateista (verovatno i nije bio svestan koliko je mnogovekovno hrišćanstvo delovalo na proces filosofskog mišljenja u Evropi), hrišćanski razmišljao o slobodi volje: "Postoji jedna činjenica svesti na koju se, da ne bih ometao tok istraživanja, do sada uopšte nisam obazirao. To je potpuno jasni i sigurni osećaj odgovornosti za ono što činimo, uračunljivosti za naše radnje, koji počiva na nepokolebljivoj sigurnosti da smo mi sami počinioci svojih činova. Na osnovu te svesti nikome, čak ni onome ko je potpuno ubeđen u nužnost kojom nastupaju naše radnje, nikad neće pasti na pamet da se tom nužnošću izvini za neki prestup i da krivicu sa sebe prebaci na motive, budući da je čin bio neizbežan čim su oni nastupili.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Čovekov fanatizam filosofi i psiholozi objašnjavaju prvenstveno kao opasnu devijaciju karaktera pod uticajem neke mentalne bolesti (koja se najčešće ne otkriva, ili se obelodanjuje posle smrti nekog političkog diktatora ili vođe neke fanatične sekte), devijaciju u čijoj je osnovi jako osećanje inferiornosti i upravo nedovoljna vera ili potisnuta sumnja u ideju koja se ljudima na fanatičan način saopštava.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse