Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu] Quotes

“Тешко гробовима над којима дипломате сузе лију.”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Е, да будале не сатреше нолику нашу децу, и наше људе, и Срби би могли бити приличан народ.”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Вако ће да буде и после рата ако се когод од нас у Србију врати, све ће, вели, да се смири и
заборави, ко да ништа није било, ко да смо, вели, штаповима ударали по води.”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Ми сељаци, каже, никад досад нисмо видели море. Сад нам се указала
прилика, а ми морамо да умремо. И рибе да ранимо својим телесима. Ниси у животу окусио морску рибу, а
судбина ти одредила да те морске рибе поједу.”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Ја сам реко што сте ме питали. Нити сам вас звао да дођете и да ме на орању гладна оставите, нити сам вас први шта пито, а кад сте ме питали – ја вам реко. Ако си тео да ти одговорим што си сам знао и желео, ниси ме моро питати; ако си ме пито да ме чујеш, отрпи да ти одговорим. Каку ти то слободу обећаваш ако убијаш за оно што ти се не свиђа, има ли у тој слободи каке слободе и за мене?”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Млого, мислим се, млого голема, млого голема за цео народ; мали смо ми народ за волику несрећу. Гледам га наког, па би да га некако утешим. Е па сад, тако је време дошло, велим, Срби оће да победе Србе. Прошла су она времена кад су се Срби остављали политике док је окупатор у земљи, кад су прво бранили отаџбину па после изводили рачуне политичке. Сад је друго време, сад оће окупацију да искористе да би се међу собом обрачунали политички, така је сад рачуница, не мисли се на образ него на победу. А он, веселник, чисто се осмену, па вели: Што се ви стари ратници не окупите и не договорите, па не станете на пут овој пропасти; ко ће, вели, ако ви нећете, ви сте оцеви и спасиоци отаџбине!”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Због чега се, бре, моја штала испразнила, ко је мене довео до просјачког штапа; јесам ли ја нештошћердао у меани лумпујући, јесам ли на картама испразнио шталу, јесам ли се ја истрошио по луксузним бањама!? Круна, влада и политичари су заметнули кавгу и заподенули рат. Ако си, бре, и краљ мораш разумети. Ја сам ту круну сачувао. Сачекај побогу, док јунице стасају, да се отеле па да Милутин подигне и телад и да и’ прода ко бикове, па да буде и за Милутина и за државу, не може дрзава да узме све, а Милутин да остане го ко пиштољ, није мени држава маћија, ама нисам ни ја њој пасторче.”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Јаој, да ли ће ово унуци и праунуци наши и праунуци праунука наши’ смети да забораве, да л’ ће ово бити описано! – одхукује Танаско Страгарац, а све гледа ка оном месту и оном паклу де нам волове израњаваше и побише.

Заборавиће се, јашта ће, мислим се – ко ће да описује ове несрећнике што поре коњске лешеве и једу да не би умрли од глади него од болести; ко ће да опише ове збегове што се вуку за војском која је мучнија и слабија од њи! Ко ће да пише о оној чети ђака што је залутала у снежним вејавицама у албанским планинама и уместо на море стигла на небеса? Ко то може да опише? Да је бог тео да то остане записано, он би оваку судбину доделио којем писменијем народу. Народу читљивијем. И народу мање заборавномнего што смо ми.”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Лажу они који кажу да је народ ко и трава – косиш га, а он се подмлађује.”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“….. “не знам ни ја ко покупи и поведе ову децу у ову несрећу, а волео би знати. И волео би знати, вели, де су овој деци били дедови, и како су смели унуке зарад отаџбине да порину у ове страоте. Шта ће им отаџбина без унука! Стра ме, вели, да и мој отац није полудио па и он моју децу за мном амо посло. Зебем, вели, Милутине, са две стране. Ако ми деца у овом леденом паклу скапавају од студени и глади, зашто ја требам да се борим – за коју отаџбину, за ону што ми је децу сатрла! Па ја ћу, бре, да је рушим, нећу да је браним, пост ти твој!”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Приметио сам ја да нас сељаке наши школовани људи млого потцењују. И то ови наши, сељачки синови, они што су јуче опанке изули. Богами, кажем ти – они све ко да ми сељаци грокћемо или ричемо, ко да здраве памети не можемо имати ни кад се о нашој кожи ради”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Е баш добро што смо опет страдали за неку словенску браћу – мислим се, ал ћутим. Стално нас с неким братиме, па на се пртимо што нисмо кадри понети. Зар, смо ми нека сила, ми треба једном да погледамо сами себе и да се измеримо па да знамо колики смо. И чуди ме да смо тако велику славу – ако је веровати да она о Србима кружи по свету – олако утопили у бесловесну водурину. Зар круна и влада нису знале каку војску имају? Што су се стиделе пред савезницима, зар нису могле рећи да је њин народ сувоземан и да не уме да плива?!”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]

“Čuvaj dušu - carevi i kraljevi ti je sačuvati neće. Čuvaj glavu - carevi i kraljevi za tobom zaplakati neće, dobro se zna ko za mrtvim vojnikom plače.”
― Danko Popović, Књига о Милутину [Knjiga o Milutinu]