Vreme smrti, knjiga II Quotes

“Ljudi se vide u patnji, narod na svadbi, a država u ratu.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Verovao sam da je tuga za voljenim bićem najteža patnja. Sada znam da je noćna hladnoća u rovu teža od svih duševnih patnji.
Verovao sam da su muka mišljenja, tajna, duhovni problema najteži čoveku. Sad znam da čoveku ništa nije teže od nespavanja.
Verovao sam da je istina najznačajnija za život, a sada sam siguran da je hleb najpreče u životu.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Poštovanje se mučno stiče. Tako mislim. Ono se ne nasleđuje, kao imanje. Ne može ni da se kupi. Kao čin i zadovoljstvo. Nikakvom silom ne može da se postigne. Ne možeš ni da ga izmoliš. Najgore je s poštovanjem, moj gospodine vodniče, što se ono najteže sačuva. Otmu ti ga ljudi, pojede ti ga vreme. Malo je ljudi koji poštovanje odnesu u grob.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Svet je odvratan prosto zato što su ljudi u ogromnoj većini najobičniji glupaci. I sve su nesreće odatle. Iz gluposti.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“A prijatelji su rod. Rod koji čovek po duši izabira.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Jednom sam, u očajanju, morao da pitam mamu:
"Zašto ljudi ne vole one koji im nikakvo zlo ne čine?"
- "Zato sine, što ti dobri ne liče na njih ostale", odgovorila mi mama, bez premišljanja.
"Pa, ipak, mama, neće biti da su svi ljudi zli.", rekao sam prilično ubeđeno.
Mama je ćutala i ja sam to ćutanje zapamtio. Oca nisam o tome pitao jer sam se plašio njegovog odgovora.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Samoća je sudbina i prokletstvo svakog ko raspolaže moćima koje nema ljudska većina.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Rat je najgori ljudski posao, Ivane. Uvek zlo ratuje. Ponekad taj strašni posao pokreće pravda. Neko ga radi da bi živeo. Mi Srbi radimo za život. Idi s voljom da živiš. I s verom pošao, sine.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Smatram da je Bog prvo veliko pitanje mladosti. Na njega se mora bez tuđe pomoći odgovarati sebi. Čovek najpre treba da se odredi prema Bogu, pa potom prema svetu.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Sve nam se smrklo da ne svane nikad, jer i nema za šta kad nam je sudbina pseća i do rata i u ratu.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II