Vreme smrti, knjiga I Quotes

“Kakvi smo mi to ljudi? Kakav smo mi to narod?... Između Azije i Evrope, na granici vera, carstava, ginuli smo nerazumno, više za druge nego za sebe... i ne stekosmo ni jednog vernog prijatelja. Taj nesrećni i prokleti srpski narod! U Evropi smo danas jedina država koja nema nijednog istinskog prijatelja. Nijednog! Ali nas Bog opet sačuva. Sačuva nas zbog nečeg. I za nešto.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Neuspeh u našoj sredini učini čoveka budalom. Osramoti ga. Ponizi, isprlja. Ideji se niko ne suprostavlja idejom, nego nipodaštavanjem i psovkom. Znanje se ismejava. Istina mrzi i prezire.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Nije li, ipak, ljudska glupost mati svakog zla na ovom svetu?”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Ima smisla roditi se da bi se doživeo jedan...razgovor.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Shvataš li šta je to poći u rat? Ako se i vratim, neću biti onaj koji je otišao. Ja se, Natalija, ne bojim smrti, bojim se rata. Užasno se bojim rata.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Kaži mi, ali savesno. Istinu. Hoćeš li, to jest, možeš li ti meni biti prijatelj bez obzira na ideje koje zastupam. Uvek, do kraja.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Ništa nas tako ne ujedinjuje kao bol.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Ničemu život ne sme da bude cena. Apsolutno ničemu.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“- Mrzim sve što je odricanje!
- Ni ja, Ivane, ne pristajem da se odričem. Ja hoću ceo, sav, prepunjen život, da menjam ovaj svet.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I