“Наука, подбадана својом силном заблудом, незаустављиво јури ка својим границама, на којима се разбија њен у суштини логике скривени оптимизам, јер, периферија круга науке има бескрајно много тачака, и док се још уопште не да сагледати како ће се тај круг икад моћи потпуно измерити, племенити и обдарени човек ипак, још пре но што стигне на половину свог животног пута и неминовно, наилази на такве граничне тачке периферије и отуд своје запрепашћење угледа како се логика на тим границама увија око саме себе и најзад се уједе за реп - онда пробија нови облик сазнања. Трагичко сазнање којем је да би се уопште могло поднети, потребна уметност као заштита лек.”