Umetnost Quotes

Quotes tagged as "umetnost" (showing 1-7 of 7)
Jacques Le Goff
“Danes bi dejal, da me je srednji vek privlačil zaradi dveh razlogov. Najprej zaradi poklicnih razlogov. Odločil sem postati zgodovinar po poklicu. Prakticiranje večine znanosti je brez dvoma stvar profesionalcev, strokovnjakov. Zgodovinska znanost ni tako ekskluzivna. Četudi gre po mojem mnenju za razpravo, ki je pomembna za naš čas, ko mediji omogočajo malone vsakomur pripovedovati ali pisati zgodovino v podobah ali v besedah, se ne bom lotil vprašanja kakovosti zgodovinske produkcije. Nikakršnega monopola ne zahteva za znanstvene zgodovinarje. Diletanti in vulganizatorji zgodovine so po svoje dopadljivi in koristni; njihova uspešnost pa kaže, kako močno potrebo občutijo današnji ljudje, da bi se udeleževali kolektivnega spomina. Želim si, da bi zgodovina ob tem, ko bo postala bolj znanstvena, lahko še zmeraj ostala umetnost. Če hočemo hraniti spomin ljudi, potrebujemo prav toliko okusa, stila in strasti kakor strogosti in metode. Zgodovino delamo z dokumenti in idejami, z viri in z domišljijo.”
Jacques Le Goff, Pour un autre Moyen Age

Rastko Petrović
“Danas mi imamo slikarsku falangu sa kojom se možemo pokazati pred Evropom. U Beogradu: Bijelić, Dobrović, Miličić, Popović; u Zagrebu: Šumanović; u Parizu: Milunović, i drugi. Doba nacionalizma u našoj umetnosti putem izvoza lažnog narodnog temperamenta i tronjavanjem diplomatskih filantropa niti je stvorilo što kod nas, niti je podvalilo inostrantstvu. Meštrović je izjahao jedino na krkači svoga genija, a ne na krkači Kraljevića Marka. Dok ne prebolimo Evropu i ne naučimo evropski govoriti, nikako nećemo uspeti ni da pronađemo što je u nama od vrednosti i za ostali svet.”
Rastko Petrović

Rastko Petrović
“Čak da u Petra Palavičinija i nema onoliko sjajnih vajarskih osobina kakvih u njemu uistinu ima mnogo, mi bismo se ipak smatrali srećnim da izrazimo koliko je to najdivniji skulptor koga smo ikad poznali i videli.
Njegova čulnost i njegova, svaki čas na pomolu, čulna duhovitost čine od njega jedan izvanredan ljudski tip, utoliko ređi ukoliko smo se više udaljili od direktne umetnosti i života Grčke, renesanse, možda čak i srednjeg veka; i toliko za nas - sretnemo li ga u životu - blizak, drag i srdačan da se moramo često upitati: nije li on naš najbliži i najbolji prijatelj. Ne da bi naše simpatije jedino njemu, i najpre njemu, bile upravljene, već što je baš potrebno najmanje napora da mu pođu i da ga stignu. Imamo bliskih poznanstava koja nikad ne uspemo da razumemo i zbog kojih stalno trpimo, i ima onih čija je pojava za nas: prostota i sklad i razvedravanje. Međ te na prvo mesto dolazi Petar Palavičini, čovek koji je kao retko ko u stanju da potkrepi duhovnu snagu u čoveka; i mislim da nema neprilike ili tegobe u životu koja bi nas mogla sprečiti da se obradujemo kada ga ugledamo. Posmatrati Petra Palavičinija kako živi i kreće se, učestvovati u životu Petra Palavičinija, to je nalaziti se licem prema jednom veličanstvenom pejzažu i gledati ga. Bar mi imamo kraj njega istu vrstu uživanja kao kad svako podne vraćajući se na ručak, preko Starog groblja, posmatramo beskrajnu banatsku ravninu poplavljenu do unedogled bledim i dubokim plavetnilom vode i neba.
A B. Šimić mi je pričao - šetali smo se jednom ulicom miloša Velikog - da je za nekog pijanistu u jednoj pesmi otprilike rekao: "telo mu udara rukama po dirkama". Šimić možda ne može ni zamisliti koliku je tačmost tom prilikom izrazio; meni je nužno samo da ovo spomenem da bih rekao kako ceo celcati Petar Palavičini, i fizički čak, fiziološki čak, učestvuje preko svojih ruku u izrađivanju svojih kipova. Što se oseća vrlo dobro, i na prvi mah, našavši se pred njima. Ja imam prava da kažem to i zato što sam ga gledao dugo na poslu u vreme kad je radio moj lik. On je tu pred svojim skulpturama, oko njih, u njima takođe bez prestanka; naročito one su pod njegovim palcima, pod senzitivom njegove kože i epiderma, što čini da on ne može tačno ni svesno da opredeli da li je to senzacija njegovog kožnog tkiva ili vajarske materije koju preživljuje.”
Rastko Petrović

Albrecht Dürer
“Uticaji Rafaela iz Urbina raspršili su se na sve strane posle njegove smrti, ali jedan od njegovih učenika, po imenu Tomazo iz Bolonje, dobar slikar, poželeo je da me upozna pa je došao i poklonio mi zlatan prsten, antikvitet s lepo izrezanim kamenom vrednik 5 florina, ali ja sam već dobio dvostruko veću ponudu za isti taj prsten; za uzvrat, poklonio sam mu najbolje gravure, vredne 6 florina.

U ponedeljak, posle Aranđelovdana, 1520, Tomazu iz Bolonje dao celu zbirku otisaka da, za moj račun, otpremi u Rim jednom drugom slikaru, koji će mi za uzvrat poslati Rafaelov rad.”
Albrecht Dürer

Наука, подбадана својом силном заблудом, незаустављиво јури ка својим границама, на којима се разбија њен
“Наука, подбадана својом силном заблудом, незаустављиво јури ка својим границама, на којима се разбија њен у суштини логике скривени оптимизам, јер, периферија круга науке има бескрајно много тачака, и док се још уопште не да сагледати како ће се тај круг икад моћи потпуно измерити, племенити и обдарени човек ипак, још пре но што стигне на половину свог животног пута и неминовно, наилази на такве граничне тачке периферије и отуд своје запрепашћење угледа како се логика на тим границама увија око саме себе и најзад се уједе за реп - онда пробија нови облик сазнања. Трагичко сазнање којем је да би се уопште могло поднети, потребна уметност као заштита лек.”
Friedrich Nietzsche, The Birth of Tragedy

Friedrich Nietzsche
“Postojanje i svet izgledaju opravdani jedino kao estetski fenomen: u kom smislu nas upravo tragički mit treba da ubedi kako su čak i rugoba i nesklad umetnička igra koju volja, u večitom preobilju svoje naslade, igra sa samom sobom.”
Friedrich Nietzsche, The Birth of Tragedy

Bekim Sejranović
“Razlika između umjetnosti i zanata je da umjetnost trpi "grešku" u formi. Poput života. Za mene umjetnost ima smisla jedino ako se pomiješa, ispreplete, stopi sa "stvarnim" životom. Inače je tek oponašanje, promašaj, vježbanje života, kič, loša gluma, bend koji svira tuđe pjesme, stakleno oko koje pilji u prazno pretvarajući se da vidi, voditelj Dnevnika na televiziji, dizajniran za ugodno priopćavanje loših vijesti i nepotrebnih informacija.”
Bekim Sejranović, Dnevnik jednog nomada