“Историја човекове душе, макар и најситније душе, можда је још занимљивија и кориснија од историје читавог народа, особито, ако је она резултат до кога је дошао зрео човек посматрајући самог себе и ако је писана без сујетне жеље да изазове саучешће или чуђење.
Љермонтов, Јунак нашег доба”