“Говор је настао кад је интелигенција као подмукла болест учинила човека неспособним да се изражава телом и емоцијама и разуме оне који се изражавају телом и емоцијама, где је звук тек равноправно средство саопштавања, а не стандардно и једино, без кога се остаје необавештен, нем и несхваћен. Раздвојена од природе, властитих темеља у телу, мисао је бирала путеве, од тела независне, заобилазила га је, па му се и супротстављала. Родила се људска лаж, природи непозната. Природа ту лаж није познавала, јер је све у њој било једно и у међусобном складу.”