“Кад је певао о пупољцима, он није размишљао о пупољцима, кад је певао о месецу, он није мислио на месец. Кад је за то била прилика, кад би осетио инспирацију, тад је писао поезију. Црвена дуга преко неба била је попут неба које добија боју. Бела сунчева светлост била је попут неба које се осветљава. Ипак, празно небо, по својој природи, не може да се осветли. Оно не може ни да се обоји. Са духом попут празног неба, он је давао боју свим призорима, мада од тога њему ништа није остало.”