KOLEVKINE HRONIKE - BITKA NA SNEŽNIM POLJANAMA

Darko savić / Stevan Šarčević

Roas Kalist je, sačekavši snage iz Solane i Julina, iz Carske luke poveo dvadeset hiljada elitnih legionara, a iz usputnih vojnih postaja prikupio je još desetak hiljada lako opremljenih boraca i oko četri hiljade plaćenika i dobrovoljaca kad je stigao pred Krakovište. Južno od grada već ga je čekao dobro utvrđen logor koji su podigli legionari iskrcani sa Mavrikovih brodova usidrenih uzvodno od Kanala. Sledećeg dana pristigli su Rožarevi i Batonovi brodovi sa još osam hiljada gardista. Rožar je doveo i šest ratnih titanuma. Zveri su neprestano nervozno trubile uzdižući surle i trupkajući nogama u znak negodovanja zbog predugog putovanja lađama. Kad su ptice donele vesti uhoda o padu Severina, Roas je znao da su Varvari krenuli ka Tihoj Steni i izdao je naređenje za pokret ka Ogorju, čvrsto odlučivši da se dokaže pred ocem i stekne oreol ujedinitelja carstva. Na široka Snežna Polja što su se prostirala pred Severnom kapijom stigao je sa preko pedeset hiljada ljudi. Tu su ga sačekale severnjačke trupe koje je Vidin Elesar rasporedio u formaciju kvadrata čije su stranice činili oklopnici Kralja Filipa i Markosa Lava, dok su laka pešadija Hali Sovraka i konjica pod komandom Maksimina Vrane bile unutar kvadrata. Sve u svemu šesdesetak hiljada ljudi, zaključi Roas. Bitka će se voditi izjednačenim snagama, što znači da je ishod neizvestan ako varvari ne stignu na vreme. Kako bilo da bilo, za otezanje nije bilo vremena. Odmah po pristizanju, trupe su se počele raspoređivati po njegovim uputstvima. Teško oklopljene gardiste pod Mavrikovom komandom je postavio u centar borbene linije; levo od njih su se postavili Vindoroviteški konjanici, a desno krilo su držaliBatonova laka konjica iRožarsa Titanumima. Noć je protekla mirno, bez ijednog incidenta. Obe vojske su držale svoje položaje i čekale poteze suprotstavljene strane.Ta je situacija potrajala sve do ranih prepodnevnih časova, kad je najzad Roas Kalist izgubio strpljenje. Videvši da ne može opkoliti Vidinove trupe i da opkoljavanje neće dovesti do izloženih bokova Severnjaka, naredi teškoj konjici da formira klin i jurne na neprijatelja, u nadi da će probiti stranicu kvadrata i izazvati paniku u protivničkim redovima. Međutim, iskusni vitezovi sa severasu odbili napad. Roas je potom promenio taktiku, pa jepovukao tešku konjicu i poslao konjanike strelce napred. Ovi su zasuli severnjake kišom strela sa bezbedne udaljenosti. Markosovi oklopnici su pokušali da se sukobe s njima u bliskoj borbi, ali su ovi uspešno izbegavali napade i u toku povlačenja odapinjali strele na protivnike.
Hali Sovrak, videvši da njegovi borci trpe od strela i da nisu u mogućstvu da se bore protiv lake konjice, naredio je da vitezovi zauzmu formaciju „kornjače“, što je značilo grupisanje u manje kvadratno raspoređene grupe koje su i sa strana i odozgore postavili štitove, podsećajući na kornjaču, po čemu je ta strategija i dobila naziv. Takva jeformacija pružala veliku zaštitu od strela, međutim, čim bi severnjaci formirali „kornjaču“, Roas bi slao tešku konjicu u juriše koji su neprijatelju nanosili velike gubitke. Nisu bili u mogućnosti da se u toj formaciji efikasno bore.
Vidin je shvatio da će uzastopni udari lake i teške konjice desetkovati njegove trupe, pa je naredioMaksiminu da sa hiljadu tristakonjanika izvrši juriš na Raosove strelce i otera ih dalje od oklopnika. Taktika se pokazala uspešnom i na bojnom polju nastade varljivo zatišje. Procenivši da se borba odvija u njegovu korist, Roas Kalist je odlučio da zada finalni udarac neprijatelju. Pokrenuo je sve svoje snage u širokom frontu pri čemu su elitne legije u centru krenule na protivnika u formaciji falange. To je značilo napredovanje u gustoj, štitovima zaštićenoj formaciji, sa daleko napred isturenim bojnim kopljima. Falanga je u idealnim uslovima gotovo neprobojna frontalno, ali su joj bokovi veoma ranjivi. Stoga su Mavrik na desnom krilu kao i Rožar na levom usporili svoje napredovanje kako bi slabo pokretna falanga mogla da ih prati, sve u svrhu čuvanja bokova teško oklopljenih falangista. Severnjaci su na desnom krilu carevih snaga pokušali napad, ali suga krvavo odbili titanumi, pa je falanga neometano stigla do severnjačke borbene linije. Carevi gardisti suuspešno potisnuli Vidinove snage unazad jer severnjacinisu imali rešenja za zid od kopalja kojije falangaformirala. Borbe na krilima su sve vreme besnele, ali nisu bile odlučujuće. Preokret u bici se dogodio kada je falanga potiskujući legionare došla na brdovititeren na kom je bilo teško održati formaciju koja je bila ključna za uspeh falange. Markos, videvši da se formacija falange raspada, naredio je svojim vitezovima da se rasture u manje taktičke jedinice i iskoriste rupe u formaciji, što je nateralo falangite da bacaju koplja i bore se severnjacima prsa u prsa gde su svakako bili inferiorniji. U to vreme, konjica na severnjačkom desnom krilu je razbila Careve konjanike strelce. Roas Kalist je u tom trenutku shvatio da je napravio veliku taktičku grešku. Naime, kada je formacija falange počela da se raspada, morao je poslati lakše trupe da ih štite dok opet ne uspostavi formaciju. Umesto toga je smatrao da falanga može samostalno da obnovi formaciju bez zaštite. Falanga je bila superiorno oružje u rukama valjanog komandanta, što Roas Kalist svakako nije bio. Videvši da je njegov centar pred porazom, a krila u rasulu, žurno se stade povlačiti sa bojnog polja prema brodovima usidrenim pred Krakovištem. A onda, kao po narudžbi, iza obronaka Ogorja, pojavi se varvarska konjica! Roasu srce uzdrhta i okrenu konja, pa jurnu pravo ka centru sukoba, očekujući da varvari udare na severnjake. Kakvo li je samo iznenađenje doživeo kad su se varvarski oklopnici sjurili sa padina i udarili na njegove falangiste u povlačenju! Pokolj je bio užasan. Njegovi ljudi su bili zakleti na vernost i vaspitavani u duhu viteštva, pa se nisu predavali, te su pobijeni gotovo do poslednjeg čoveka. Njega lično je prepoznao severnjački plemićGoti Ulfilai zarobivši ga, spasao ga je sigurne smrti. Tako se završila bitka na Snežnim Poljanama koja je odlučila sudbinu Kolonije.