KOLEVKINE HRONIKE - ANDREAS

Darko Savić / Stevan Šarčević
Nedugo po jezivomdogađaju Sunčica se dočepala carskog druma. Do Plavih Dvorova je stigla kasno uveče.Nije bilo baš impresivno mesto, ali posle probijanja kroz divljinu Sunčici je delovao kao prava blagodet. Utvrđenje je nije mnogo zanimalo, baš kao što je nikada nisu preterano interesovali ni nadmeni gospodari niti vitezovi. Doduše, navratiće ujutro do gospodarevih pasa da prijavi onaj užas, ali ovako kasno će pre završiti u tamnici, no što će je iko saslušati. Njen svet su bili mračnisokaci i sumnjive krčme. Prošavši glavnom ulicom zaustavila se pred zdanjem sa zapadne strane. Nad ulazom se klatila ofucanatabla s natpisom “Kod tri bitange“. Unutrašnjost krčme bila je neobična. Lukovi tavanice gubili su se u visini, azidovi su bili prekriveni freskama što su u zbrkanom redosledu prikazivali kraljeve, vitezove i ratnike. Podni mozaik je bio komplikovan i najvećma su ga sačinjavali grbovi gospodara. Centrom prostorije su se prostirale bogato izrezbarene klupe i stolovi sa, očito, pomalo podnapitim gostima, a između njih su se uzdizali stubovi na koje se oslanjala tavanica. Čak i u velikim naseljima ovako luksuzna izvedba najobičnije krčme bila je prava retkost. Obazrevši se po prostoriji Sunčica sa zadovoljstvom primeti da nigde nema nijednog vojnika, a samim tim ni neprijatnih pitanja. Doduše, bilo je tu nekoliko nalickanih tipova, koje je odmah prepoznala kao vitezove megdandžije. Šta li oni traže u ovakvoj rupesli? Za razliku od ambijenta podbuli tip sa brčićima u zamašćenoj kecelji je izgledao poput svih periferijskih ugostitelja. - Primaš li samo standardnu valutu, ili možemo i trgovati?- obrati mu se prišavši šanku. Krčmar je osmotri brišući čašu.- Čime trguješ, mala? - procedi kroz zube. Sunčica umesto odgovora položi na šank nekoliko dragulja povađenih iz ratne spreme mrtve Samovile. Krčmar žmirnu, pa se osvrte oko sebe.- Skloni to. Suviše je radoznalih očiju. - reče joj tiho. Sunčica vrati dragulje u kesu za pasom.- Imaš li neko bolje mesto za razgovor? - upita.- Pođi sa mnom.- odvrati krčmar, pa odloživši čašu nestade kroz vratašca iza pulta. Idućeg jutra svratište je napustila okupana, sita i naspavana, vodeći lepu ždrebicu u čijim je bisagama bilo dovoljno zaliha za nekoliko dana puta, a kesa za pojasom nabrekla je od srebrnjaka. Nije loše prošla. Uličice grada su vrile od drvodelja i majstora. Posvuda se nešto kuckalo i radilo. Nije mogla ni da pretpostavi kakvo se veselje ovde spremalo, ali je znala da se nedaleko odavde odigravaju jezive stvari, što je podseti da ima još jednu obavezu pre no što napusti mesto. Uputila se strmim usponom prema utvrđenju što se nadnosilo nad gradom. Neko je trebao da odjaše do one farme i pogleda šta se tamo dešava. Komandir straže ju je saslušao, ali je samo slegnuo ramenima.- Nemamo vremena da se bavimo smrdljivim seljačinama. Pripremamo turnir ovde. - odvrati nezainteresovano. Jebeš vitezove, pomisli Sunčica, pa napusti utvrđenje. Iz grada je izjahala s južne strane i nastavila putovanje, ovog puta mnogo lagodnije. Susretala je mnogo putnika koji su hitali ka Plavim Dvorovima. Gizdavošću opreme i konja isticali su se nadureni vitezovi što nisu gledali ni levo ni desno, no su jahali kao bleskasti, noseva u vis podignutih. Među njima su se probijale taljige trgovaca i seljaka što su terali svoju robu nadajući se da će profitirati od gospodarevog turnira. Sunčica stade drugim očima odmeravati komke koje su krajnjim naporom vukle pretovarene taljige nemilosrdno gonjene korbačima svojih gospodara. Vladalo je mišljenje da su to beslovesna stvorenja, nerazumnija od konja ili pasa. Izrodi, genetski osakaćeni naslednim faktorima još od vremena velikog praska. Manje se znalo o tome da su se u komke proizvodile veštice i kriminalci, baš kao i pobunjenici protiv gospodara. Svaki seoski starešina mogao je doneti sličnu presudu i prestupnika za smešnu sumu ustupiti prvom zainteresovanom ponuđaču. Zato su komke bile zaprežna grla sirotinje. Konji su bili skupi. Osim toga, šaptalo se da je pretvaranje neželjenog bračnog druga u komku po usamljenim farmama prilično uobičajena praksa. Koga još zanimaju seljačka posla? Kiša je počela kasno popodne. Dok je stigla do prve drumske krčme bila je nalik pokislom mačetu. Ždrebicu je ostavila u štali, prethodno je dobro istrljavši slamom, a zatim se zaputila ka lokalu. Ovog puta nije bilo ekstravagancija poput onih u plavim dvorovima. Šank se protezao duž cele prostorije. Zidovi u prostoriji bili su nemalterisani i grubo zidani od olupanog kamena. Do izvesne visine bili su prekriveni daskama. Sa leve strane kroz neku vrstu zasvođenih vrata bio je prolaz u relativno prostranu dvoranu gdesu bili raspoređeni stolovi i klupe grube izrade, a lučni plafon gotovo jemogao da se dodirne glavom. Kraj šanka klatilo se nekoliko pripitih lovaca na konje s kojima Sunčica nije želela da ima nikakva posla, pa se uputi u pokrajnju prostoriju. Za stolovima su tu i tamo sedeli ljudi uglavnom mračnog izgleda. Uobičajeni inventar drumskih kafana.- Sunčice! - odjeknu poznati glas iz mračnog ugla gde je sedela najsumnjivija ekipa u čitavoj kafani. Andreas? Nemoguće! Verovala je da je na jugu, plaćenički pas u nekom divljem koljačkom čoporu. Pa opet, kad je ustao i protegao svoje vižljaste udove, više nije bilo nikakve sumnje. Andreas, njena prokleta čežnja. Zaputio se k njoj dugim vučjim koracima i bez ikakvog prelaza je dohvatio u svoj medveđi zagrljaj.- Ne mogu da verujem da si se ovde stvorila! Otkad smo se razišli tamo u Međurečju samo sanjarim o tome da te ponovo dodirnem. Iz dana u dan. - reče kad je najzad prestao da je ljubi gledajući je u pravo u oči.- Zašto? - upita Sunčica, pokušavajući da obuzda vrtoglavicu.- Zašto?! – primaknu se i šapnu joj na uvo.- Zato što znaš magiju. – isceri potom svoje krupne bele zube.-I, evo nas sada malena. Ljubim ja tebe u te tvoje mekane usnice.- nasmeši se Andreas. - Imam sobu, ali ne i mnogo vremena…? - Andreas joj pruži ruku i ona je prihvati sa jedva primetnim oklevanjem. Uspeše se uz stepenice. Soba je bila mala. Andreas zatvori vrata za sobom, pa se okrenu Sunčici i provuče joj prste kroz kosu, jednom, pa drugi put. Lica su im se gotovo dodirivala. Sunčica se nasmešila, a Andreas joj je povukao prsteniz ivice ušnih školjki. Njene ruke poleteše da mu čvrsto stisnu lice i usne im se spojiše. Onda mu je podvukla ruke pod verižnjaču i dodir je bio vreo. Andreas joj stade usisavati donju usnu. " Tako je mirna", pomisli, a onda ju je zgrabio i povukao za sobom. Počeše se valjati kao kučići popatosu. Najednom Sunčica se nađe odozgo i Andreas joj otpusti kopču na kajišu. Nije se bunila. Još jednom su se okrenuli i Andreas se našaoodozgo. Zbacio je verižnjaču s nje, a košulju podigao. Povukao se naniže svlačeći joj pantalone. Poljubio joj jebutinu, pa koleno. Ni ona nije mirovala. Strgla je odeću sa partnera. On joj je ljubiostopalo, pa se penjaouz listove i butine, a Sunčica stade ubrzavati. Počela je da mu ljubi telo. Pronašla je ožiljke, skoncentrsala se na njih. Osećaj je bio neobičan, nešto između naslade i nelagodnosti. Ukrutio se dole poput kule osmatračnice. Sunčica mu uze muškost u svoja usta. Pogledao ju iznenađeno. Mazila se među nogama. "Mala je vulkan", pomislio je i sklopio oči. Onda je pukao kao prezrela dinja. Tren potom i Sunčica se stade grčiti u ekstazi. Zastadoše i neko vreme su samo dahtali.- Kad mene moje mače pogleda dok je volim neka mi se toplina razlije utrobom. - prekide Andreas tišinu.- Znaš li da nikad nikog nisam gledala? Tebe volim da gledam.- odvrati Sunčica- Volim da osetim tvoj pogled,- reče Andreas dok mu je ona smeštala glavu na rame.- I ne znam kakav je. Samo ono što mi ti kažeš.- mazno će Sunčica- Teško je to opisati. Prilično divalj pogled.- odvrati on.- Uvek me smiruje kada je muškarac koga volim kraj mene. A volim i da se dodirujemo jezikom..- Sunčica je bila planinka, a planinke vole da se maze. Andrej se najednom smrknu.- Ne mogu ostati s tobom. Uskoro polazim na neko imanje u blizini Plavih Dvorova. Pod ugovorom sam. Radim za šumskog kralja.- reče odsečno, pa ustade i poče da se oblači.- Tamo? Čuvaj se, jezive se stvari dešavaju. Videla sam neke tipove kako komadaju živu devojku, kao da spremaju meso za paprikaš.- Andrej se trže i divlje je pogleda.- Ne prilazi više nikada tim zverima!- prasnu, - Beži odavde Sunčice, beži što dalje na jug! Ne znaš šta sam sve ovim prokletim očima video i ne znaš šta će se uskoro dešavati ovde!- Pođimo zajedno.- Protegnu se Sunčica ka njemu, ali on ustuknu.- Ne, malena, za mene je prekasno. Proklet sam. Ali ti moraš pobeći! Slušaj me devojčice. Možeš ostati u sobi, javiću krčmaru, ali sutra beži s prvim svetlom ka jugu. Beži iz Kolonije za ime svih bogova! – izleteo je na vrata stureno, pometeno, uplašeno. Na hodniku se još jednom okrenuo prema njoj, mogla je da vidi staklasti odsjaj njegovih očiju. Malo se osmehnuo i pogledao je čudno, čežnjivokao da se pozdravlja poslednji put. Zbogom Sunčice, zbogom!