KOLEVKINE HRONIKE - ERIK

Darko Savić / Stevan Šarčević
Dvorana je bila prepuna. Dugačke stolove pretrpane hranom i pićem okupirali su brojni gospodari, gospe isvakovrsni visoki plemići i vitezovi. Između njih su krstarile bezbrojne sluge raznoseći jelo i puneći prazne čaše. Pokraj Cara je sedela Olena, prelepa kao i uvek, u beloj pripijenoj svilenoj haljini visokog okovratnika. Crna kosa beše spletena u pletenice smotane u krugove preko ušiju a uz vrat je svetlucala ogrlica od sitnih bisera koji su odbijali svetlo bezbrojnih sveća raspoređenih po dvorani. Sa Careve leve strane sedeo je Markos, njegov stariji sin, a pored Olene mlađi, Kalon. Obojici je očigledno bilo dosadno, najeli su se i pogledom šarali po dvorani tražeći nešto zanimljivo. Car pogleda preko Markosa očekujući da ugleda svoju večitu senku gospodara Džerimonda, ali njegovo mesto je zauzimao plemić Aros Vud, drugi po zapovedništvu u prvoj legiji, stari vitez koji je još uvek bio čvrst kao stena. Ni u redu ispred njega nije bilo onoga koga je tražio. Prokleti Elesar, prokleti svi Sarbani hiljadama godina unazad i svi njihovi običaji. Najstarija porodica u Koloniji je Sarban. Sedam hiljada godina stara loza.Odakle su došli niko tačno ne zna, ali su sasvim sigurno bili prvi naseljenici u koloniji, a Samon Sarban prvi kralj. Sa sobom su doneli najstarije pisane tekstove, sada čuvane u centralnoj kuli pod danonoćnom stražom. Priča se da se u tim knjigama krije istorija i da iz tih tekstova potiče proročanstvo o Knjizi Predaka. Ako je to istina, podrum je morao biti srušen i put do podzemnih odaja zatvoren zauvek. Pitao se šta se desilo tim ljudima? Ako su bili tako moćni, ako su stvarali takva čuda, kako su mogli da nestanu? Nije mogao da zamisli, a nije želeo ni da zna. Od tada, pristup spisima nema ni car. Niko osim Elesara samog koji je zakonima kuće Sarban zaklet na ćutanje o njiihovom sadržaju. Za njega je najbolje da zaboravi na te knjige. Trebao je jednostavno da ode. Zašto služe svi ovi kraljevi? Svako je mogo da stavi svoje dupe na njegovo mesto. Ionako su svi to želeli. Morao je da sedi u ovom paklu i kezi se pijanim nakazama, dok je njegov Prvi udavao kćer. Dok je razmišljao o tome, pogled mu se smrači i požele da je Jan prisutan. Stari vitez je sigurno već daleko odmakao. Još uvek nije mogao poverovati u ono što mu je rekao tog jutra.
- Moj gospodaru, vreme je za ples - šapnu mu Olena, trgnuvši ga iz razmišljanja. - To mi je omiljeni deo večeri - reče gledajući je zavodljivo. Ona ga uhvati pod ruku uzvrativši pogled. Red je čekao, pa ga prođoše celom dužinom i pokloniše se. Flaute zasviraše i prvi ples posvećen bogu Blagorodu mogao je da počne.