KOLEVKINE HRONIKE - RASODER

Kralj!
Šta znači biti kralj kada postoji Car iznad tebe? Klanjaju ti se i govore ti veličanstvo, a iza leđa pričaju viceve.
Kraljići. Tako zovu skup od trinaest budala, obučenih u somot i svilu, koji sede u prestonoj dvorani i danima brbljaju i kokodaču o nečemu važnom. Na kraju dođe Car i vikne:
– Rasodere, pročitaj moju odluku - gurne mu u šake svitak i ode. Svo kvocanje i žuljanje dupeta danima, na hladnim mermernim stolicama u ogromnoj mračnoj dvorani, nalik na grobnicu, ode u vetar.
Najgore od svega je što je većina njih uživala u tome. Embronik, taj pacov mrtvačkog lica, svaki je govor držao kao da mu je poslednji, a ona debela svinja Barbod, toliko bi vikao, mahao i pljuvao kao da od njegovog govora zavisi sudbina sveta. U stvari mogao je i da prdi, isto bi bilo. Udarac žezla odjeknu dvoranom. Prvi ustade. Za danas je kokošinjac raspušten.
Kada se digao primeti da mu se svila zalepila za oznojenu guzicu. To mu je samo pogoršalo ionako loše raspoloženje.
Zapravo se više i nije sećao kada je bio dobro raspoložen. U kulu mu se nije išlo. Tamo ga čeka namirisana kučka od supruge, koja bi ga svaki put pogledala kiselo kao da se upišao u čaškire. Da nije bilo dece, koju je voleo i koja su volela njega, ubio bi kurvu, ali je znao da bi im nedostajala. Trpiće je još malo, dok porastu, a onda će joj lično proburaziti strelom te zmijske zelene oči i reći da je bila nesreća u lovu. Reći će da ju je zamenio za zmiju!
Glasno se nasmeja na tu misao a njegovi vitezovi i gospodari savetnici koji su koračali pored njega čudno ga pogledaše. Kurvini sinovi, svi do jednog, pomisli i ubrza ka dvorištu kroz ogroman hol palate prošaran debelim mermernim stubovima, ne bi li se što pre udaljio od prestone dvorane.

Na samom izlazu pritrča mu jedan sluga koji ga je očigledno čekao i duboko se pokloni držeći u ruci komad presavijenog papira. Rasoder iščupa papir i režeći otpusti golobradog mladića koji se jedva suzdrža da ne potrči. Gurnu papir u džep i reče Martinu, svom štitonoši da mu pripremi konja. – Gospodaru opasno je da sami jašete u grad - pobuni se vitez, a njegov pegavi brat istupi i reče da će ga njih dvojica pratiti i čuvati mu leđa. Kralj ih i ne pogleda, već nastavi prema štalama besnim korakom.