BELEŠKA O ROMANU IZGUBLJENI INDIGO ALEKSANDRA GUTOVIĆA - Milivoje Mlađenović
Aleksandar Gutović je, bez sumnje, majstorski ovladao tehnikom pripovedanja romana. On, kao i sveznajući pripovedač u njegovom romanu Izgubljeni indigo Edvard Lindstrom zna kako se piše roman, ali nije morao čekati „trenutak inspiracije“, da se zatvori krug kruženja večnog znanja. Ne eksperimentiše na planu forme – zna da romaneskna realistična tvrđava najbolje odoleva u svetu rasklimatanih žanrova. I zna dobro šta je fantastika. Ume da definiše: „Ono što obitava na granici poznatog ne znači da nije realnost, već je samo nešto što nije dovoljno istraženo.“ Čini se ovaj iskaz kao ključna misao romana, objašnjava formu i stil pripovedanja priče koja je s područja na ivici naučnog mišljenja.
Izgubljeni indigo ima naučno-fantastičnu potku. Roditelji devojčice koja se zove Frea, žele da putem hipnoze, uz pomoć terapeuta, saznaju razloge njenih neprospavanih noći. Tragaju za proverenim mehanizmima tumačenja snova, kroz simbole i čudne brojeve viđenje u njenim neobičnim crtežima oivičenim žutom bojom. I tako doznaju da je ona Odabrana, od strane tajne organizacije Reda Ana (znači nebeski), osnovane u vreme sumerske civilizacije, a koja je opstala do naših vremena. Oni dolaze sa druge planete da pronađu one koji su nosioci ogromne moći. Takvih je u prošlosti bilo osam. Frea je deveta (sve vodi ka broju devet koji je iznad svih!), najmoćnija i poslednja. Red Ana ima za cilj da kontroliše Freu, koja crta budućnost – žuti okvir na njenim crtežima pokazuje ono što će se tek dogoditi. „Idem tamo gde je vreme drugačije“, govori Frea ulazeći u metaforičke zlatne vode koje predstavljaju izgubljeno znanje čovečanstva u svetoj vodi. „Voda je živa… u vodi je spas…“ Frea se oslobodila svojih moći u zlatnim vodama koje potom počinju da kruže, simbolišući želju za saznanjem, žeđ za saznanjem.
Paralelno teče još nekoliko priča koje će se fantastično preplesti. Najupečatljivija je priča o indijanskom plemenu Oriona, čuvarima zlatnog diska, koji se klanjaju Bogu Sunca, „kreator Univerzuma, Zemlje i svih bića na njoj.“ Njihov spiritualni vođa govori o utopijskom dobu kad je sve bilo plodno, a ljudski duh ogroman i blagostanje je potrajalo sve dok čovek „nije proširio sebe“, okrenuo se sebi u fizičkoj formi. Roman je i poziv palog čoveka da se vrati sebi, iskonskom sebi. Podsećanje na slike mitske Atlantide i zemlje Utopije, ukazuju na povezanost s prirodom, da čovekova okolina nije bila narušena tehnologijom. Gutović opominje, budi svojim romanom i ekološku svest: „Zakoni prirode su isti danas kao što su bili i onda. Ono što se razlikuje je vaše shvatanje istih.“ Čovek je vladao ali nije hteo da remeti „dušu sveta.“ Pronalazak odabranog označava čežnju za promenom – onda će Tragači ljudima da podele znanje koje će označiti prelaz u novo doba, novopronađene Utopije.
Ako malo dublje analiziramo misao izraženu u romanu: „Učili su nas da čovek ne može da dostigne kvantni skok u stepenu razvoja osim ako nema vođstvo od neke druge mnogo razvijenije inteligencije“, roman će dobiti još jednu ubojitiju, satiričnu dimenziju: „Šta?! Zar nama ovakvima nema pomoći? Zar naši vladari u istoriji i savremenosti nisu bili svemoćni i premudri? Zar nam je zaista potrebno biće sa druge planete da nas spasi?!“ Gutović na ovaj način svodi čoveka običnog (i vođe takođe) na mere svih nas jednakih u konačnici.
Izgubljeni indigo je roman majstorskih, detaljnih opisa prirode koje smenjuju opisi kosmičkih vibracija, atmosfera je usklađena sa osnovnim tonom i motivacijom romana. Mudro, pronicljivo i značenjski bogato delo. Ima nešto od utopističke težnje, naravno, one duboko humane, koja ga čini čitaocima različitih očekivanja.
Milivoje Mlađenović
Izgubljeni indigo ima naučno-fantastičnu potku. Roditelji devojčice koja se zove Frea, žele da putem hipnoze, uz pomoć terapeuta, saznaju razloge njenih neprospavanih noći. Tragaju za proverenim mehanizmima tumačenja snova, kroz simbole i čudne brojeve viđenje u njenim neobičnim crtežima oivičenim žutom bojom. I tako doznaju da je ona Odabrana, od strane tajne organizacije Reda Ana (znači nebeski), osnovane u vreme sumerske civilizacije, a koja je opstala do naših vremena. Oni dolaze sa druge planete da pronađu one koji su nosioci ogromne moći. Takvih je u prošlosti bilo osam. Frea je deveta (sve vodi ka broju devet koji je iznad svih!), najmoćnija i poslednja. Red Ana ima za cilj da kontroliše Freu, koja crta budućnost – žuti okvir na njenim crtežima pokazuje ono što će se tek dogoditi. „Idem tamo gde je vreme drugačije“, govori Frea ulazeći u metaforičke zlatne vode koje predstavljaju izgubljeno znanje čovečanstva u svetoj vodi. „Voda je živa… u vodi je spas…“ Frea se oslobodila svojih moći u zlatnim vodama koje potom počinju da kruže, simbolišući želju za saznanjem, žeđ za saznanjem.
Paralelno teče još nekoliko priča koje će se fantastično preplesti. Najupečatljivija je priča o indijanskom plemenu Oriona, čuvarima zlatnog diska, koji se klanjaju Bogu Sunca, „kreator Univerzuma, Zemlje i svih bića na njoj.“ Njihov spiritualni vođa govori o utopijskom dobu kad je sve bilo plodno, a ljudski duh ogroman i blagostanje je potrajalo sve dok čovek „nije proširio sebe“, okrenuo se sebi u fizičkoj formi. Roman je i poziv palog čoveka da se vrati sebi, iskonskom sebi. Podsećanje na slike mitske Atlantide i zemlje Utopije, ukazuju na povezanost s prirodom, da čovekova okolina nije bila narušena tehnologijom. Gutović opominje, budi svojim romanom i ekološku svest: „Zakoni prirode su isti danas kao što su bili i onda. Ono što se razlikuje je vaše shvatanje istih.“ Čovek je vladao ali nije hteo da remeti „dušu sveta.“ Pronalazak odabranog označava čežnju za promenom – onda će Tragači ljudima da podele znanje koje će označiti prelaz u novo doba, novopronađene Utopije.
Ako malo dublje analiziramo misao izraženu u romanu: „Učili su nas da čovek ne može da dostigne kvantni skok u stepenu razvoja osim ako nema vođstvo od neke druge mnogo razvijenije inteligencije“, roman će dobiti još jednu ubojitiju, satiričnu dimenziju: „Šta?! Zar nama ovakvima nema pomoći? Zar naši vladari u istoriji i savremenosti nisu bili svemoćni i premudri? Zar nam je zaista potrebno biće sa druge planete da nas spasi?!“ Gutović na ovaj način svodi čoveka običnog (i vođe takođe) na mere svih nas jednakih u konačnici.
Izgubljeni indigo je roman majstorskih, detaljnih opisa prirode koje smenjuju opisi kosmičkih vibracija, atmosfera je usklađena sa osnovnim tonom i motivacijom romana. Mudro, pronicljivo i značenjski bogato delo. Ima nešto od utopističke težnje, naravno, one duboko humane, koja ga čini čitaocima različitih očekivanja.
Milivoje Mlađenović
No comments have been added yet.
