Stevan Šarčević's Blog, page 24

Mala galerija br.155

Mala galerija br.154

Udžbenici za ekonomski fakultet

"Knjižara S" se nalazi u Subotici, Cara Lazara 32 (ulica paralelno sa Radijalcem), a radno vreme je od 15.00 do 21.00 časova. Knjige možete poručiti i pouzećem. Dovoljno je da nam na mejl design@tippnet.co.rs pošaljete spisak knjiga koje naručujete i svoju adresu, a mi ćemo Vam ih poslati otkupninom. Kontakt telefoni: 060/ 155-20-72 (Boris)
061/ 163-72-73 (Stevan)



[image error]

Ispred nas evolucija, iza nas revolucija, a mi u sredini…

Borba je jedan od osnovnih ljudskih imperativa. Borba za očuvanjem, za slobodu, ljubav, sreću, hranu, krov nad glavom. Vidovi borbe različiti su. Neko se bori ćutanjem, neko gromoglasno, drugi upornošću, treći lažima i prevarama, četvrti perom, peti oružjem... Svako od nas stvara umetnička dela upravo iz potrebe za borbom – protiv mučne svakodnevice, protiv zaborava, slomljenog srca, melanholije...


Stevan Šarčević ponosno stoji na tom putu. I on se bori protiv svih zala i nedaća koje su nas tokom godina snašle, tihim, upornim otporom svojstvenim za jednog pisca. On stavara neumorno, on slika nepopustljivo – sve strahote koje je video i doživeo, bez milosti, bez ustezanja, bez popuštanja. Takvi su njegovi redovi, takve su njegove slike – nezaboravne, neumoljive, teške za stomak - ukoliko za takve slike niste spremni - jer nemojmo zaboraviti, Šarčević stvara dela strave i fantastike, puna krvi i onostranih bića, koja nisu baš za svačiji ukus.Novu Šarčevićevu zbirku „Vila la Revolucion“ čine odlično ispripovedane priče, koje krase odnegovane, odmerene rečenice. Radnja se u pojedinim pričama lagano, a u pojedinim vrtoglavo, odvija pred očima čitaoca. Šarčević se sigurno kreće kroz svetove koje je izgradio. Atmosferu gradi znalački, likove iscrtava minuciozno, i svakom novom pričom uspeva da nas veže, prikuje za knjigu, svetove o kojima pripoveda.„A lepo su mi govorili“ na šaljiv način govori o vremenskom paradoksu, priča „Buđenje“, koristeći se vrlo uspešno onomatopejom pri građenju atmosfere, pripoveda o nenadanom i neprijatnom putovanju u nepoznato, „Povratak u Berlin“ raspreda o vremenskoj petlji, „Frekvencija“ o smrtonosnoj frekvenciji izvedenoj na gitari, „Jedini siguran put“ o uzaludnoj borbi i prokletstvu postojanja, „Raskršće“ o propuštenim životnim prilikama...Svaka od ovih priča pisana je posebnim manirom, posebnim tonom, svaka se razlikuje od prethodne po dužini, stilu, duhu, temi koju obrađuje. I svaka nas na svoj način iznenađuje. Takve su, recimo, priče „Dosadno popodne“, „Oktobar“, „Odmetnik“, „Boginja mačkastih očiju“, „Carstvo Venere“, „Obala“, koje se na neobičan, interesantan, zabavan, topao način poigravaju poznatim temama ili iznedruju nove, nudeći nam neočekivane obrte na kraju...Ovo mnoštvo i šarolikost tema tera nas da se zapitamo nad sopstvenim sudbinama, nad sopstvenim borbama koje svakodnevno vodimo, gubimo, odnosimo... Vredi li, ima li smisla boriti se protiv klimatskih promena, korumpiranosti društva, blaziranosti i sve prisutnije bezosećajnosti društva u kojem živimo... Dovoljno je da pročitamo Šarčevićevu priču „Idem kući“ i da znamo odgovor.

Tamara Lujak

NOVO U KNJIŽARI S

"Knjižara S" se nalazi u Subotici, Cara Lazara 32 (ulica paralelno sa Radijalcem), a radno vreme je od 15.00 do 21.00 časova. Knjige možete poručiti i pouzećem. Dovoljno je da nam na mejl design@tippnet.co.rs pošaljete spisak knjiga koje naručujete i svoju adresu, a mi ćemo Vam ih poslati otkupninom.
Kontakt telefoni:

060/ 155-20-72 (Boris)
061/ 163-72-73 (Stevan)

REZULTATI KONKURSA "PARALELNI SVETOVI"

Wednesday, February 1, 2017Prva tri mesta osvojili su:
1. mesto - Nataša Bartula: GROM IZ VEDRA NEBA;2. mesto - Dejan Andrejić: SAN;3. mesto  - Aleksandar Marjanović: MOJA ZVEZDA.



U uži izbor ušli su (abecednim redom):

- Aleksandra Filipović: DEVOJČICA IZ SKLONIŠTA;
- Alma Zornić: DUŠA SA USANA;
- Andrea Žigić Dolenec: HOTEL AŠER;
- Dana Hill: OTVORITE OČI, BUDNI STE;
- Dejan Jovanović: ČVORIŠTE;
- Dragan Pavlović: NEVIDLJIVA NIT;
- Ilija Veselinov: PERSONA INSTABILIS;
- Ivan Ristić: BAUK;
- Ladislav Babić: INVAZIJA BLAGOKRADICA;
- Mira Satarić: JEDNE NOĆI NA DUNAVU;
- Mirela Bašić: ZOV DUŠE;
- Miroslav Pavlović. OGLEDALO;
- Nataša Milić: ŽEĐ;
- Petar Ivas: VIOLETA S ONOGA SVIJETA;
- Stevan Čvorović; ZAVUKLA SAM SE U SVOJE SRCE;
- Stevan Šarčević: BUĐENJE;
- Tanja Rajevac: ZNAKOVI;
- Taz Kaan: I ONI SU LJUDI;
- Vitomir Ćurčin: LJUBIČICE IZ ŠTRIKOVA;
- Vladimira Becić: SAT;
- Zorica Zoja Mladenović: ZAVUKLA SAM SE U SVOJE SRCE.

STIŽE!!!

Mala galerija br.153

Najbolja godina subotičkog omladinskog festivala

Omladinski festival je duga priča, ali sam vezan samo za jedan od tih programa, onaj iz 1980 godine, koji je bio prekretnica u životu tog festivala, verovatno i u životu Subotice, pa i mene lično.U stvari, festival su još šesdesetih pokrenuli matori Kovač i Jančikin, ali to je uglavnom bila revija šlagera, pa za subotičane baš i nije bio neki događaj, više na nekom Jugoslovenskom nivou, znaš ono TV, radio, gomila stranaca u varoši, za lokalce potpuno nezanimljivo... Sve do 1980-te.Krajem sedamdesetih je iz ko zna kojih razloga Subotica pala u nemilost partije i države, što je u krajnjoj liniji imalo više pozitivnih nego negativnih posledica, barem za ondašnje klince u koje i sam spadam. Ukinuli su finansiranje svega i svačega, pa i tog festivala, a u Suboticu su uputili Ristića sa zadatkom da devastira ovdašnji kulturni život, što mu je definitivno uspelo sa pozorišnom zgradom, ali ne i sa kulturom samoj po sebi. Desilo se nešto neočekivano. Koliko god Ristić bio partijski čovek, on je u duši pre svega bio režiser i umetnik. Za njim su došli Rade Šerbedžija, Ana Kostovska i mnogi drugi, a njegova harizma je presudno uticala, možda nenamerno, i na sam Omladinski Festival.Elem, kad je Festival ostao bez para da finansira sve te polutalentovane krvopije koje su se ovde skupljale uglavnom zbog honorara, uprava je odlučila da raspiše javni konkurs za učešće, ovog puta bez pozamašnih honorara i velikih obećanja. Čak šta više, u svim školama, diskaćima, fakultetima i po ulici su se delile besplatne ulaznice, a sve finansije za Festival su obezbedili grad i neki ovdašnji zaluđenici. Bilo je to 1980-ta, godina, ona u kojoj sam ja napunio 18 godina. I šta se dogodilo?Prijavila se gomila rokera i pankera, u to vreme apsolutni anonimusi. Srećom, u komisiji su sedeli pametni ljudi i ono što su probrali bio je vrh, što će se pokazati tek u decenijama koje su usledile. Elem, na sceni su se pojavili Pekinška patka, Galija (u nekakvim srednjovekovnim kostimima), Atomsko sklonište (sa nekim poblesavelim patuljkom), Film, Šarlo akrobata, Idoli... Ono što se tamo desilo, bio je pravi šok, ne toliko na takmičarskim večerima, koliko na večerima slobodnih formi koje su se održavale kasno noću pa sve do zore u devastiranoj zgradi pozorišta. Sedišta su već odavno bila razvaljena, sedelo se na podu, cigarete su se gasile o tepison pod sobom, pivo i votka tekli u potocima, vodila se ljubav usred gomile... Jedino je scena bila u ispravnom stanju, a odande je treštao novi val uživo. Najluđa žurka na kojoj sam ikada bio. Delimično pamtim, a delimično sam bio toliko olešen da i ne znam šta se dešavalo, ali to je svakako nešto što se ne da zaboraviti.Omladinski festival se i dan danas održava i imao je svoje uspone i padove, ali jedno je sigurno. Ono ludilo iz osamdesete se nikad više nije ponovilo.

Mala galerija br.152