Gravitacije Quotes

“Gledam u pod. Kažem: Neću.
Jok sad, bona, kad budeš velika.
Neću nikad.
Što, jadna ne bila?
Prznim, ružan će mi biti muž.
Jebo muža, žena mora imati dijete. A muž beskurac. Ako ne valja, ti ga s noge na nogu.
Neću.
Ne laprdaj. Nego šta ćeš? Ta nećeš stara cura biti. Mačketine i paščad oko sebe skupljati.
Pognem glavu. Šmrckam.
Šta ću od tebe take. De, dođi ovamo. Hajde, bogati, ako nećeš, ti nemoj.
Sjedne me u krilo. Ljulja.
Nećeš ti meni više tamo u Đulse ići. Ako se ona zajebala, misli svako će.
Prznila i ona?
Hajde, hajmo mi ormar slagati. Nemamo ti mi vremena za kuknjavu. Poslije ću ti nokte nalakirati
Jel crvenim?
Crvenim.”
― Senka Marić, Gravitacije

“Moguće je da si ti crna rupa. U trenutku nepažnje, uvučena sam u tvoju gravitaciju. Progutat ćeš me. U jednom zalogaju. Od mene neće ostati ništa.
Moguće je i da smo binarne zvijezde. Nekada, u nekom životu kojeg se ne sjećamo, sijali smo zajedno. Sada si leš pretvoren u crnu rupu. Zvijezde umiru isključivo sagorijevanjem. I dalje postojimo u paru. Naše gravitacije ne dozvoljavaju da se odmaknemo jedno od drugoga. Kad ti se primičem, plave sam boje, kad odmičem, crvena sam. Izjedaš me polako. Osipam se u tebe. Od mene rasteš. Potrebni smo takvi jedno drugom. I to je neka vrsta trajanja.
Postoji i treća opcija. Ogromne smo crne rupe. Ti i ja. Kružimo jedno oko drugog. Kosmički ples, dok se ne spojimo u jednu, gigantsku. Tada smo centar galaksije. Naš sudar, naša integracija stvara gravitacione talase čiji zvuk odjekuje svemirom milionima svjetlosnih godina.
U dokumentarnom filmu o kosmosu crna rupa izgleda kao tvoja zjenica.”
― Senka Marić, Gravitacije

“Ne przni kad jedeš. To je govorila. Rukom skupljala mrvice po stolu, dlanom. Pa prstima, jednu po jednu, s poda.
Ne przni, ružan će ti biti muž.
Imam osam godina i ne treba mi muž. Đulsa to kaže kao da se mora imati muž. Onda mislim da ga i ja moram imati. Boli me stomak. Ne mogu ni da jedem više. Nisam ni bila gladna. Stavila je kuhinjsku krpu na stol. Na nju tanjir s grahom i šnitu kupovnog hljeba.
Gledaj kako si mršava, jedi, niko te neće htjet takvu.
Hljeb se sam od sebe truni čim ga dirneš. Mrve se rasipaju na sve strane.
Ne przni, ne przni!
Počinjem misliti da je to najgore što mi se može desiti. Da pored toga što imam muža, on još bude i ružan.
Jesi li i ti prznila, neno?
Đulsa šuti.”
― Senka Marić, Gravitacije