Da se ne baci Quotes

“Jedan put u životu san se bila ošišala skoro na nulu. Bija mi je umra prijatelj. Prijatelj koji je uvik nosija kosu svezanu u rep. Dan kad smo organizirali večer u njegovu čast, večer di smo tribali čitat njegove tekstove, hodala san ulicama moga grada tražeći ulicu u kojoj ću moć stat i vrištat. Nigdi nije bilo ulice za vrištanje, ni jedna nije bila dovoljno pusta ni dovoljno velika da bi moj vrisak u nju sta, a vrisak je u meni rasta i rasta. Moran nešto napravit, moran nešto napravit. Tako san mislila, tako su se misli u mojoj glavi utrkivale i gurale i tako san blesavo virovala da možeš nešto napravit kad ti umre prijatelj. Od svih ljudi na svitu on je bija onaj koji je najmanje smija umrit. Ovo je neka greška, glupa, svemirska greška i ja moran nešto napravit i moran to popravit. I tako san naišla na frizerski salon, ušla unutra, rekla „Dobar dan, molin vas na nulu.“ Nije bilo baš do nule, ali vrlo blizu. Bija je to čin agresije i ditinjasti čin ljutnje i nanošenja boli samoj sebi. Tila san da me nešto zaboli toliko jako da smanji bol za prijateljen i ošišala san se skoro na nulu i onda san otišla na tu večer i čitala njegovu priču tako bez kose ka da to nisan ja jer da san bila ja, ne bi bila mogla pročitat ni rič. Tako smo se svemir i ja minjali, dala san mu svoju kosu, a on meni hrabrost da se popnen na binu i pročitan priču čovika koji je najmanje na svitu smija umrit.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Na televiziji prikazuju Talijane kako na balkonima pivaju „Bella Ciao“. Oči mi se napune suzama. Nisan sigurna zbog čega. Mislin da se radi o tome da ta pisma podsjeća na sve revolucije koje su nas pojile. I na sve one koje nismo ni pokrenili, a tribali smo. Makar bili izideni.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Baba je većinu hrane držala pod ključem. Kruh bi se dijelio na onoliko dijelova koliko je bilo članova obitelji, svakome po jedna tanka, anemična kriška. Naranče, eh, naranče su bile nepojmljiv luksuz i znalo se da njih dobiju samo ozbiljno bolesni sretnici. Jednom, pod teškom upalom pluća, i moju Mater je obasjala milosrdna zraka – baba joj je donijela naranču na krevet. Ona ju je žestokim zamahom ruke bacila na drugi kraj sobe: – Šta će mi sad naranča? Šta mi je nisi prije dala, pa da se ne razbolin?!”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Više nemamo ni fešte ni vjenčanja, ostali su nam samo sprovodi. Pristojnost sudjelovanja u pokapanju nekoga kome se godinama nismo udostojili okrenuti broj, ali sad smo tu, tako da ostali mogu vidjeti da smo bili tu. Checking, checking...”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Napisala sam tisuće priča, a nikada onu jednu zbog koje sam napisala onih tisuću.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Iman godine za penziju, a prihode iz vrtića.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Kad bi se mozak prodava na pazaru, opet bi svak uzeja svoj.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“U nenormalnin vrimenima naš pas je još slobodniji nego inače, jurca po Maloj cesti ka da smo zadnji ljudi na svitu. A ko zna, možda i jesmo, samo nan nema ko javit.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Dobro, fokusiranje na bilo šta i inače mi nije jača strana u životu. Nije da, recimo, odlučin nešto pa onda hrabro i uporno slidin svoj cilj. Neki su me zbog toga doživljavali ka potpuno neambicioznu osobu, ali to je skroz pogrešno. U biti san preambiciozna, pa ne stignen. Jednostavno iman beskrajni interes za svašta.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Čitala san, bižala, ušuškavala se među stranice, čak i kad su mi gasili svitlo u sobi, čitala s baterijon pod pokrivačen, čitala do jutra i do iznemoglosti. Od knjiga san tražila politički azil i bija mi je odobren, svaki put. Bila san izbjeglica i knjige su bile moja sanjana zemlja u kojoj ću napokon nać mirnu, sigurnu egzistenciju i ljudsko dostojanstvo. Čitala san na školskin odmorima, na autobusnin stanicama, u vlakovima, ponekad bižala iz škole da bi – čitala. S obziron na to da ta moja manija u vlastitom mi domu nije nailazila na odobravanje, s vrimenon san i sama počela virovat da smenon nešto nije u redu; ka da iman neku mračnu tajnu, šporku strast koju moran sakrivat od normalnih ljudi.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Mater bi stala ispred mene i svečanim glasom rekla: – Sritan ti, ćerce, rođendan. Ćerce bi onda znala da slijedi taj njezin zagrljaj u kojeg bi se obje nekako čudno ugurale. Nismo se u tim zagrljajima uopće snalazile, otprilike onako kako se žene ne snalaze u tuđim kuhinjama. To nesnalaženje u zagrljajima ostalo mi je za cijeli život, uvijek se činilo da se ne uklapam u ničije ruke, da, jednostavno, ne stajem u to.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Kako ne znaš di ti je dite? – Eto ne znan, jer san nikakva mater. A volila bi da si i ti takva pa da ne znaš di san ja, tako bi mogla bar popit kavu u miru božjen!”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Zgrada u kojoj se nalazio naš stan, bila je lijepa. U našem ulazu bilo samo šest stanova. Mala zgrada – malo ljudi. Kad su nam isključili telefon, susjeda koja je stanovala iznad nas rekla nam je da možemo koristiti njezin telefon kad nam zatreba. Za razliku od dojučerašnjih kućnih prijatelja, ti susjedi počeli su često navraćati. Treba li nam nešto...? U očima sam im vidjela sram. Treba li nam nešto? O da, treba. Trebaju nam ljudi koji će nam doći, imati taj sram u očima i pitati nas treba li nam nešto. Ja sam se cijelo vrijeme tih ratnih godina držala za te ljude. Morala sam se držati za njih, da ne propadnem u ponor. Morala sam vjerovati da će, ako se stvari pogoršaju, netko stati između nas i zla, između nas i bezumlja. Tad sam shvatila da u vrtlogu užasa čovjeka ne razori toliko zlo samo, koliko šutnja onih koji mu svjedoče. Više sam se prepala ljudi koji su nam prestali dolaziti na vrata, nego onih koji su došli i zaprijetili nam iseljavanjem.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci

“Od puste uznapredovale komunikacije čoviku se danas može desit da danima ne čuje ljudski glas. Jer mu se cili društveni život stisnija u inboxu.”
― Slobodanka Boba Đuderija, Da se ne baci