Oflajn Quotes

“U tvojim godinama prvo dolazi ljubav, pa poverenje. U mojim možeš da zavoliš samo one kojima možeš da veruješ.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Mene nijedan muškarac ne može dovesti do ludila jer – ja sam luda rođena.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Prošlost te ne posećuje da bi nešto promenio, da bi nešto dobro donela. Prošlost dolazi da te testira, da se uveri da li te je izgubila ili iznova dobila. Od svih demona prošlost je najgora. Dovoljno je samo malo da popustiš pred starim greškama, da naivno pomisliš da možeš da ih ispraviš i da time sebe promeniš. Tako se otvaraju vrata pakla i tako u goste dolazi zaslužena kazna – zvana lekcija koju nikad, ma koliko želeo – nećeš naučiti. Kad te prošlost poseti, to nije ona prošlost koju si nekad živeo. To nije prošlost koju si nekad voleo. To je sadašnjost, maskirana u sve što tvoje biće nije naučilo, a trebalo je. U sve što tvoje biće nije prebolelo, a moralo je.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Takve ne voliš. Takve obožavaš. I zbog takvih izgubiš sve onog trena kad veruješ da svet osvajaš.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Goriš za istinom. Treseš se od nemoći. I sve to zbog ljubavi. Ljubav ne spasava, direktore. Ljubav ubija. Čuo si za bubu po imenu bogomoljka? To je njena omiljena životinja. Obožavala je tu bubu. Buba ubija svog partnera prilikom parenja. Glavu mu otkida. Nađi svoju glavu i zašij je, tako ćeš jedino doći do istine.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Koliko sam se samo smejao s njom. Koliko sam je samo voleo. Zbog te žene ponovo sam se rodio. Sada ne znam da li se uopšte zvala Iris.
Iris.
Dužica oka. Jedinstvena. Drugačija kod svakog čoveka. Kao i sećanja. Kao i istina.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Iris je cvet. Lep cvet. Samo na suncu cveta, ne cveta u senci. Iris je i dužica oka. Dužica oka upija svetlosne zrake, pretvara ih u nervne impulse. Ona je jedinstvena. Unikatna. Kao otisak prsta. Ona je drugačija kod svakog čoveka. Kao i sećanja. Kao i istina.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Ja nisam kao druge. Ja sam drugačija. Potpuno drugačija devojčica. Kad ranjavam, ne otkidam glave. Nateram one koji su me ranili da sami svoje glave otkinu.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Postoje žene koje prećute bol koju si im naneo. Ništa ti neće reći, neće te pogledati, odmahnuće rukom kao da si im poželeo dobar dan, a ne laku noć. Čuvaj se takvih žena. Žena koje ništa ne kažu kad ih ranjavaš, žena koje ne trepnu kad ih ostavljaš. Proklinju te u sebi. Kletve takvih žena, nikad izgovorene, sputane i zadržane, prate te kao senka. Postoje i žene poput mene. Bol koju mi nanose ne osećam – zato je oberučke prihvatam. Znatno sam opasnija od drugih – običnih žena i devojčica. Njih, koliko voliš – toliko te vole. Koliko ih raniš, rane te duplo. Ja to ipak vraćam troduplo.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Neko će reći da sam prodala dušu đavolu zbog uspeha. To je istina. Ono što neće reći je – taj đavo sam ja. Samoj sebi sam se prodala.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Hahah, psihopata? Ja?! Psihopata kao psihički bolesna osoba? Da. Istina. Ali, ne ja, već oni kojima se poigravam. Kad rešim. Ako rešim. Psihopata... Neko čija psiha... Pati? Moja ne pati. Moja je sasvim OK i uglavnom se dobro zabavi kad se tuđa napati.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Postoje ljudi koji se rode spremni na sve. Postoje žene drugačije od onih u bajkama. Usudi se pa me takni dok puzim, nasmej se mojim odranim laktovima i ranama, nasmej se besu koji mili po obrazima. I sviraj kraj. Svoj kraj.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Ja sam žena koju kad polome u paramparčad, sastavi se brzinom svetlosti – sa samo jednim ciljem. Da tog koji me je slomio, polomim duplo jače.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Ne daje uspeh smisao čoveku, već čovek uspehu smisao.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“Nisam čovek koji odlazi. Ja sam čovek koji nikad ne dolazi. Ne ispraćam ljude kad zatvorim vrata. Ispraćam ih čim vrata otvorim. Čim te ugledam, ja te ispratim. Do mene niko, nikada, istinski ne dolazi.”
― Tamara Kučan, Oflajn

“tako je to s nesrećama poput naše. Neka nesreće se dogode. Ne možeš na njih da utičeš. Takve nesreće izaberu tebe. One su brze, događaju se u sekundi, prestraše te. Postoje i nesreće koje sâm biraš. Isuviše liče na sreću, dolaze u tvoj život s osmehom, s krupnim očima koje te gledaju zaneseno i željno. Misliš da si srećan dok sve dublje toneš u propast. Takve nesreće ostave te u večitom strahu, ali i nadi da su možda, ipak, negde, na kraju – sreća. Da su mogle i da će moći jednog dana biti sreća. Znaš da neće, ali nada je lepša od svakog znanja. Gospodariš njom dok tuga gospodari tobom. I maštaš. Posle takve nesreće, samo ti mašta ostaje.”
― Tamara Kučan, Oflajn