Jutra sa Leutara Quotes

“Nesreća je što niko ne meri sreću prema sebi i svojim potrebama, nego prema drugom, i to prema najsrećnijima. Manija svih ljudi je da usvajaju tuđa merila i za svoj sopstveni život. Prava sreća čovekova biće ako postigne svoje oslobođenje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tuđih primera, dajući svom zivotu pečat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Sve bede među ljudima, to su nesreće koje učini čovek samom sebi, ili urade ljudi jedan drugom. U prirodi nema sreća i nesreća, nego ima samo smrt ili život. Čovek je najveća štetočina na zemlji.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Svaka filozofija je tužna. Ako govorite duže o sreći, vi cete se naposletku osećati pomalo nesrećnim... Užasi života postanu jednim delom naše sudbine samo ako se u njih naročito udubljujemo.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Samo je gospodin u stanju da vam kaže pohvale u lice, a samo prostak misli da je sebe obezoružap ako je o drugome kazao prijatnu reč. Gospodin je navikao da lako dadne slatku reč, kao što lako ispusti zlaznu paru, a fukara sve plaća u marijašima i uvek misli da je sve pretplatio.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Iskrenost ne znači reći sve što čovek misli, nego ne reći nikad ono što ne misli; a čak su najopasniji ljudi koji kažu sve što im je na srci i na pameti - što na umu to na drumu. Jer oni ne govore istinu ili zabludu zato što su iskreni, nego zato što su slabi i što ne vladaju sobom. Ima često i više plemenitosti da neke istine prećutimo, nego da ih otvoreno kažemo; a mnoge vam istine ljudi kažu ne iz dobrote da bi vam koristili nego iz cinizma da bi vas unizili.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Prvi uslov da vas neko i zavoli, to je svakako da mu diskretno najpre prikrijete vaše najbolje odlike; i to bar za onoliko za koliko oprezno prikrivate vaše mane. Treba naročito prikrivati svoju superiornost iz delikatnosti prema nedostacima drugih.
Naročito treba zapamtiti da niko ne voli da se divi drugome većma nego sebi.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Ljudi se obično zbližavaju prema istim manama svog karaktera.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Čovek se svaki dan za ponešto kaje što je učinio, što najčešće znači da čovek u izvesnom momentu bio nesposoban da savlada urođeno ludilo, i uradi ono što je najmanje želeo da uradi. Od stotinu stvari koje čovek uradi, on ih je najviše uradio u ludilu, ili u bunilu, ili bar slučajno, ali svakako najmanje promišljeno.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara

“Miran razgovor je jedino moguć udvoje. Ako u razgovoru učestvuje više njih, onda ne samo da je razgovor nespokojan i strastven, nego i neiskren i izveštačen, čak i među ljudima koji su inače među sobom najiskreniji. Uopšte sve što jse utroje govori, taj govor ne prestaje da stoji u vezi sa onim trećim, da se zadobije njegovo mišljenje, da bude po njegovom ukusu, da bude na strani kojeg od ove dvojice koji diskutuju. On je tu da sudi, odmeri, presudi.
Za miran život treba što manje ljudi i što manje reči.”
― Jovan Dučić, Jutra sa Leutara