De parte de la princesa muerta Quotes

“Ah! On est toujours en faute, ou parce qu'on n'aime pas assez, ou parce qu'on aime trop.”
― Kenize Mourad, De la part de la princesse morte

“Mandamientos y prohibiciones -dijo-, son altas murallas que se levantan para alcanzar el cielo, pero cuanto más altas se alzan más se encoge el cielo, y pronto no se ve más que un cuadrado azul miserable, que no tiene nada de cielo, que sólo es un cuadrado azul. Nos hablan de escaleras de mármol y tronos de oro, un mundo tan muerto como su moral. No comprenden que el cielo es la vida en su multiplicidad infinita; ¿cómo iba a estar la vía hacia el infinito rodeada de murallas?”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Ah si je pouvais moins l'aimer, ne pas être si maladroite, si anxieuse de lui plaire, si je pouvais montrer de l'indifférence. Alors elle m'aimerait, j'en suis sure. Mais on dirait que je lui pèse...Que de fois ne m'a-t-elle pas reproché de l'étouffer?”
― Kenize Mourad, De la part de la princesse morte

“Et voici qu'en fin de soirée il apporte sa réponse lumineuse: ces religions, dont les fidèles s'entre-déchirent, disent la même Réalité. Au-delà des rites, des formes surajoutées pour les obscurcir et permettre de dresser les hommes les uns contre les autres, elles mènent toutes à l'Être Suprême, l'Absolu dont chaque homme est constitué. Elles nous pressent de ne pas oublier, dans notre folie destructrice, que nous avons en nous l'Infini, que nous sommes la Beauté, le Savoir illimités, un grain de poussière mais qui contient l'Univers, car il est une parcelle de Dieu. Une parcelle? Non! Nous sommes Dieu: l'Infini ne se divise pas.
Ne pas oublier cela: comment alors désespérer de l'homme, voir en l'autre l'ennemi à écraser, cet autre qui n'est que Moi-même, comme moi je suis Lui.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Danas kad je naizgled sve protiv njihove ljubavi - da joj neka prijateljica ispriča cijelu tu priču,
gledala bi je sa sažaljenjem, uvjerena da ju je ljubavnik jednostavno napustio - ona nijedan trenutak ne sumnja u Harvija. Zna da je to što se medju njima dogodilo drugačije. Oni nisu izabrali jedno drugo. Ponijelo ih je nešto tako očigledno i nisu imali ni najmanju mogućnost da se odupru.
Osjeća u sebi neku ispunjenost koju ne može da objasni; kaže sama sebi da je onaj ko je živio potpuno, pa makar to bilo i samo na nekoliko trenutaka, možda doživio vječnost i da mu smrt ne znači više ništa.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Reći mu da je djevojčica njegova, ne znači li to zapravo uspostaviti istinu dublju od one koja je posljedica slučajnosti, dogadjaja u koje smo
bili umiješani a da u njima nismo uistinu sudjelovali? Ne zna kako da to objasni, zna samo da su hronologija i logika tu nedovoljne, da ne mogu objasniti
to što u dubini bića osjeća kao Istinu. Istinu oslobodjenju prošlosti kroz koju je prošla strana sama sebi i čvrsto ukorijenjenu u sadašnjosti što je proživljava cijelim bićem.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Selma je sama sa djetetom koje spava pored nje...djevojčica. Sudbina je tako odlučila. Bog joj je pokazao put. Sad je sve jednostavno - njeno dijete bit će slobodno.
Pa i sve ako bi morala da se skriva, Selma se nikada neće vratiti u Indiju. Zaklinje se u to nad kolijevkom svog djeteta.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Tog dana vračajući se iz hotela plaza govorila je sama sebi da je njen ponosni gest, koji bi Zejnil smatrao bezumnim, važniji za dijete od svih pelena na svijetu, jer smješteno u njoj tako intimno zavisno od nje ono mora upiti u sebe njenu pobunu i prkos.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Čemu će nam služiti nezavisnost ako samo protjeramo Engleze, a ne oslobodimo se načina mišljenja koji su nam utuvili u glavu,
koji odgovara bijelcima" Sad tačno razumije šta je mislio. I ona je zatočenica ideja u koje više ne vjeruje, koje su je sprečavale da živi. To uvidja sada uz Harvija. Živjeti odmah. Mnogi ljudi suviše kasno shvataju da su promašili u životu, i onda zapadnu u očaj. Vidio sam toliko jadnika koji nisu htjeli umrijeti, govoreći da nisu ni živjeli. Selma nikada neće zaboraviti ni jedan trenutak. Nikad nije mogla zamisliti da sreća može biti istovremeno tako snažna i čista.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Bacio sam se na rad kao ludak....noći sam provodio u biblioteci tamo sam odlazio poslije
škole, kad bi došlo vrijeme zatvranja skrivao sam se iza police sa knjigama. Ne možeš
zamisliti moju opijenost kada bih se našao u tom skrovištu znanja. U početku sam gutao sve što bi mi došlo pod ruku
no vrlo brzo su me oduševile knjige iz medicine i filozofije. Mislio sam da sam u njima našao objašnjenje života. Od oca čije je slikarstvo znalo da dotakne dušu
i nadraži oči, naslijedio sam strast da tragam za bitnim i da se ne zadovoljim prividima.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Na njen se poziv okrenuo. Gledali su se dugo i bolno. Ona odjednom predosjeća da se nikada više neće vidjeti, da više nikada neće vidjeti Indiju. On će poslije često misliti na taj trenutak u kojem koliko god to želio, nije mogao nadvladati stečeni refleks, zlatno pravilo koje muslimanskim supruzima zabranjuje da javno pokažu i najmanji znak prisnosti. A tamo je bila samo porodica. ....njegova mlada žena
ga je ćutke preklinjala da učini takav jedan pokret.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Rani Šahina nikada nije prihvatila tu izdaju same sebe, i naposljetku je pobjegla u ludilo. Onda Selma nije ozbiljno shvatila upozorenje, misleći da će se oduprijeti svakom pritisku.
Oduprijeti se sili, da, ali blagosti? Odjednom se uplašila. Znala je da ništa nije opasnije od te ugodne topline, blaženog zadovoljstva kojeg drugi nazivaju srećom. Mora pobjeći dok još nije kasno. Za dijete naravno - pogotovo za nju samu. Ne zato što je nesrećna, već zato što ne želi takvu sreću.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Mladi ljudi danas vjeruju samo engleskoj medicini, misle da su stari recepti zastarjeli, kakva nesreća! Posljedice se već vide, ima više pobačaja, djeca se radjaju osakaćena. Brak je cilj svake žene, uslov njene sreće, žena je stvorena da ima djecu. Vi ste draga moja živi dokaz za to. Odkad ste trudni, blistate.
To je nemoguće. Ne želi da donosi na svijet zatvorenicu. Njeno dijete neće biti jedno od onih ograničenih stvorenja čiji se svijet svodi na
vlastitu porodicu. Biće žena od akcije, pomagaće svojim drugaricama da se oslobode pritisaka koji stoljećima prigušuju njihovu pamet
i volju. Njena će se kći boriti. ..Plaši je težina indije, koja iz dana u dan otupljuje i zanose i ljutnje, polako bez drame, slabi volju, uništavajući želju. Može li shvatiti nepravdu onaj ko nikada nije upoznai pravdu?”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“našla je u kavezu mrtvu sjenicu, uginula je od hladnoće...Sa njom odlazi još malo od harvija....brani se od pomisli da je to predzank, no ne može to da zaboravi: na istoku ljudi paze na takve stvari. Zejnila zabrinjava ta djevojčica - u tom uzrastu djeca su tako osjetljiva.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“God 1936 Jevreji su podsticali donošenje tzv. socijalnih zakona koji su narušili odnose izmedju poslodavaca i zaposlenih i doveli do propasti i nezaposlenosti.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“To nije ništa opasno, zar ne zlato moje. Ispunjena nježnošću privila je dijete na grudi..barem ste vi malo dražesno čudo.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Imaš pravo da budeš to što jesi, dovoljno je što živiš...kad samo pomislim da je tvoja majka bila tako glupa i da joj je trebalo 28 god da to shvati....kad ga je pitala za savjet on joj je odgovarao da su svi ciljevi vrijedni od trenutka kada živimo potpuno, da nije važno stići već ići, a posebno posrtati, jer nas to tjera da razmišljamo o sebi. Govorio je da su ideali mrtvački lijesovi koji nas paralizuju, spriječavaju nas da vidimo i čujemo, da samo budale i slabići žive i rade za neki ideal - koji su od nekog preuzeli ili izmislili - jer nemaju hrabrosti da stoje na svojim nogama bez nekog tutora. Zatim o sreći koja ne dolazi od ovog ili onog dogadjaja već od naše sposobnosti da živimo u svakom trenutku, jer jedino mi dajemo stvarima njihovu tužnu ili radosnu boju.
Sada tek shvatam šta je htio da mi kaže, da mi je potreban rat, siromaštvo, samoća, da bih u sebi našla sreću. Jer sad sam srećna. Nikad nisam toliko voljela život, nikad mi se, uprkos odricanjima i strahu, svijet nije činio tako sjajnim!”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Nije napustila Indiju i zagušljivu atmosferu palate da bi se podvrgla običajima i hirovima otmjenog pariškog društva... U ono vrijeme činilo joj se obavezom da bude kraljica, nije mogla to izbjeći a da ne povrijedi uspomenu na svoje pretke koji su sve žrtvovali dužnostima vlasti. Dužnost ili potreba? Gdje je granica? Ne zna....Zar svako ne bira svoj put, svoju dužnost, u skladu sa svojom najjačom potrebom? Selma je dugo mislila da treba nadvladati svoje potrebe, zatim je malo-pomalo shvatila da ih, naprotiv treba proživjeti. Ne zato što su životne, već zato što su smrtne. Iživjeti ih, da bismo se oslobodili.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Dvije godine uzalud su se tražili...Ona je htjela da ga voli - tog stranca koji ju je opčinjavao i istovremeno povredjivao ono najintimnije u njoj. Sada uvidja da je i on nju pokušavao razumjeti, prigušiti svoje reakcije naslijedjene od stoljetnog poretka u kojem žena postoji samo da bi bila na raspolaganju muškarcu. Često su išli jedno prema drugom, ali je ponor koji ih je razdvajao bio isuviše dubok. Napori koje je amir ulagao da ga premosti, grane koje je dobacivao, za Selmu su bile samo grančice.
Sada može procijeniti koliko ga je povrijedila - zbog ponosa, nedostatka povjerenja u onog drugog - u njih same - nisu vidjeli ruku
koja se pružala. Njihovi svjetovi su bili različiti, no još važnije - oni sami bili su slični.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“On već ima spremno rješenje, ljudi uvijek imaju rješenje za probleme drugih. ....
U tim trenucima doživljava potpuni mir, snažan osjećaj pripadanja. Osjeća kako u njoj, na ruševinama nekadašnjih oklijevanja raste snaga
kojom bi mogla se suprotstaviti cijelom svijetu.Otkriva da je njen život to dijete što se hvata za sadašnjost, jer još nema prošlosti da bi se njome opravdalo, niti budućnosti da bi se obeshrabrilo. Može li ga Selma poštedjeti svojih zabluda, može li ga naučiti da se u igri sreće dobija jedino ako prihvati gubitke?”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Selma se divila toj glumi, nije očekivala da zločinci optuže sami sebe. Istinu će reći porodica žrtve. No, na njeno zaprepaštenje porodica će uporno ćutati. Protosnuta pitanjima, jedna će sestra na kraju priznati da joj je Parvati povjerila svoju namjeru....njene plave oči sjaje blagim sjajem iz nje zrači smirena ljepota
staraca koji znaju da je kraj posve blizu i mirno ga očekuju.
Sjedeći u dnu kreveta Selma je nježno posmatra. U ozračju vedrine i smirenosti oko rani, iščezavaju pitanja i problemi, poput
pjene svijeta koji odjednom izgleda ništavan i nestvaran. ....
Svijeća se ugasila, Selma osjeća suze po obrazima. Mrtva...majčica je umrla onog dana kada sam ja začela život, kao da se povukla da bi meni prepustila mjesto, ili kao da sam ja čekala da ona umre da bih preuzela njeno mjesto.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Uspomena na njihovu kćer je sveta, a njeno junaštvo čisti od grijeha sedam prethodnih i sljedećih generacija. Poreći da se dobrovoljno žrtvivala značilo bi izgubiti slavu i priznati da je bila loša supruga. To bi narušilo ugled porodice. U našim selima ne mogu se nekažnjeno kršiti zakoni zajednice, čak ako je pravo na vašoj strani. .. Bilo bi suviše jednostavno kada bi postojao izbor izmedju dobra i zla! U danima nakon satija i neuspjele istrage amira će obuzeti
mračna tuga.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Šta je bolje, biti mrtav u živom svijetu ili živ u mrtvom svijetu? ...rani Saida: "Sreća je voljeti mnogo više
nego biti voljen. ..shvatite dijete moje, promijeniti kožu takodjer je luksuz. Mi to smatramo svojom dužnošću, i čudimo se što
je oni odbijaju. Čak i osiromašena princeza ostaje princeza a obogaćeni seljak ostaje prosjak. Duboko u sebi oni to znaju i ne vole nas zbog tog nepremostivog jaza.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Ja sam apsolutno konzervativna..Mislim da nam je Allah pri rodjenju odredio mjesto i ulogu u svijetu i da je svaki pokušaj da se dovede u pitanje božanski plan osudjen na poraz.
..Bog je pravedan, padaju samo truli plodovi.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Nije nju odbacilo samo nekoliko seljaka...oni su samo grubo izrazili ono što su odavno svi mislili. ....
Jeste li čuli deklaraciju Mahasabaha na kongresu u Nabrouru? Kažu da su muslimani u Indiji kao Židovi u Njemačkoj, manjina bez ikakvih
prava. Gandi ih nije osudio ne podiže glas protiv povorki koje traže Indiju za hinduse. Znam samoi da se muslimani sve više plaše, da nas im 85 mil, da je to masa koju niko ne može ignorisati i da bi sve to moglo završiti loše.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Muslimani su izgubili povjerenje u svoju hindusku braću ..sve je više zamisao o "Pakistanu", "zemlji čistih" koju je prije 10tak
godina iznio pjesnik Ikbal i koja se tada činila pretjeranom možda jedino rješenje...ona se slaže sa Amirom...ti Evropljani su uvijek uvjereni
da bolje od onoga koga se tiče znaju šta je za njega dobro..ne samo što nameću svoje političke, ekonomske, društvene zakone već žele
da nametnu i svoj način života. Najopasniji su oni koji vole Indiju, kao što je taj major Rostik nasuprot realistima, koji
napuštaju borbu
kad situacija više nije u njihovu korist, ovi će se boriti do kraja i čak će se žrtvovati da bi nametnuli neko dobro koje ljudi neće....
Selma je bila vezana za Badalpur kao i on...Divio se njenoj požrtvovanosti, upornosti, no htjela je da ide suviše brzo...”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Ne možeš imati dijete i ostati djevica....svaki put kada je Selma pokušala da ispriča istinu o toj epizodi iz istorije svoje zemlje
dočekali bi je samo sažaljivi pogledi...i zbunjeni osmijesi...nisu joj vjerovali...mislili su da brani čast svoje porodice. Ogorčeno je shvatila da jedino pobjednik može nametnuti svoju istinu.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Zbog neke neobične kratkovidosti onih koji ostaju, svako biće koje umre čini se izuzetnim nekoliko sati, dana dok ne presahnu suze....
Zar se tako plašio porodice koju je morao prognati?...bio je jak, imao je snagu onih koji nemaju šta da izgube, onih koji nemaju prošlost i zato
po svaku cijenu žele za sebe sadašnjost. Zavidi mu na toj žedji za moći....više od hrabrosti i pameti
ona omogućava pobjedu. To je nedostajalo posljednjim otomanskim vladarima, kao i ovim indijskim prinčevima koji ne žele da se bore i postepeno dopuštaju da ih stisnu: mnogo stoljeća imali su vremena da ugase svoju žedj.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“Uvijek se može birati...pitanje je zapravo imate li hrabrosti da izaberete i da se toga držite?..Iskoristite ovu krizu i snagu
koju vam je čini se donijela...otputujte na neko vrijeme...Vi ne poznajete moju majku..preživjela je uzdignute glave najgore dogadjaje, prezire slabost...
U Selminim venama teče krv 38 sultana. 6 stoljeća apsolutne vlasti - ali i 6 stoljeća kurtizana. Ona je podjednako plod i jednih i drugih, istovremeno i kraljica i robinja.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte

“varam li se zaista kada mislim da će jedino demokratija omogućiti napredak Indije?
Ponekad se pitam jesu li godine provedene u Engleskoj bile prokletstvo. U početku sam
usvojio njihove ideje da bih se mogao sa njima uspješnije boriti, a pod njihovim uticajem promijenio sam se protiv svoje volje .
Uvjerili su me da su njihove vrijednosti univerzalne, da je moral "beo"! Mrzim ih, a istovremeno mi se čini da su oni u pravu a ja nisam. U tome je njihova pobjeda.
Vjerovatno će uskoro otići ali ostat će u našim mozgovima bijelaca....Zar ne shvataju kako je smiješno pokazivati tu raskoš i uzvikivati da ih država uništava? To je provokacija. Pokušao sam im
objasniti nisu poslušali...Naš narod...jeste dijete koje poštuje samo moć i sjaj. Ako izgledamo slabi, pokušat će da nas pregaze.
Ako pokažemo snagu, uplašit će se i razmisliti prije nego što počne da slijedi naredbe kongresa.”
― Kenizé Mourad, De la part de la princesse morte