Usta puna zemlje Quotes

“Žudeo je u tom času: za neodgonetljivim hukom talasa koji se razbacuju o obalu; za smirujućim tišinama bonace; za onim usijanim danima kada se na potamnelom kamenju otapaju lišajevi, a sa prezrelih, ispucalih smokava cedi šećerna sluz; žudeo je za onim povišenim, gotovo bolnim pevanjem nevidljivih zrikavaca; za oporim i razdražujućim mirisima soli, katrana, prepržene ribe, isušenih algi, joda, crnog vina, zagorelog maslinovog ulja; žudeo je za stišanim noćima ispod niskog neba koje, poput srebrnastog zvona, svetli u nedrima pučine; žudeo je za nekom pustom plažom Juga, kraj Budve, na kojoj će, ispružen u vrelom pesku, ležati sam, nepomičan i omamljen svim što postoji kao da sve i postoji zbog njega; i žudeo je, gotovo očajnički, za uspaljenim, bestidnim telom neke žene, u čiju će utrobu, izgladnelu od sunca i čekanja, čitav potonuti, zaboravljajući na smrt i na vreme!”
― Branimir Šćepanović, Usta puna zemlje