Кад су цветале тикве Quotes

“I, vremenom, to što si otišao prestane da te boli onako jako kao u početku, ali da te tišti - ne prestaje. Ležeš u krevet, budiš se ujutru s tim...”
― Dragoslav Mihailović, Кад су цветале тикве

“A vi, ako nekad odete na Dušanovac, pogledajte ga dobro. Čujem da se dosta promenio; ako. Tada ćete se možda setiti da ovde živi jedan čovek koji i kad stoji i kad hoda, i kad se smeje i kad spava - plače za njim; jedan čovek koji još može da se uzda - jedino u rat.”
― Dragoslav Mihailović, Кад су цветале тикве

“Tada uzmem od fabrike nekoliko dana neplaćenog odsustva - i oni su na to navikli, pa mi više ne prave pitanje - i sednem u kola, pa po tri dana i tri noći vozim kao lud. Tek kad dođem do austrijske i naše
granice, zaustavim se. I, polako, predjem preko
granice. Tada udjem u Ljubljanu, ili u Celje ili Maribor - niže da idem nemam hrabrosti: o
Beogradu da vam i ne pričam - zastanem i parkiram se pored trotoara. I tako ostanem u
kolima. Spustim prozore, gledam oko sebe i - slušam. I, verujte, Slovenci sasvim dobro
žvalave po naški, ništa se ne razlikuju.
I tako, ne izlazeći iz kola, presedim po pola sata, ili sat ili dva.
Onda polako krenem natrag.”
― Dragoslav Mihailović, Кад су цветале тикве

“Kao klinca, mene su mangupi na Dušanovcu zvali Ljuba Vrapče. To je zato sto je keva
htela da ima lepo vaspitanog sina, pa me naučila da kitu zovem vrapče. I u školu sam vec
išao, a tako sam je zvao. Mangupi čuli - i eto ti.”
― Dragoslav Mihailović, Кад су цветале тикве

“Trideset i četiri godine, kažes, Andro. A ne kažes - trideset i četiri godine na muci. Celog
veka - štrajkovi, otpuštanja, zatvori. Nikad nisam mogla da budem sigurna da ću sutra
imati nesto da vam skuvam da jedete. A koliko sam tek za vreme rata izdrhtala. Jedan
ludak se uhvatio sa devojkama i boksom, druga dva ludaka s politikom: objasni im nešto.
Niste hteli da mi pomognete, eto.”
― Dragoslav Mihailović, Кад су цветале тикве