Dwukropek Quotes

“STARI PROFESOR

Upitala sam ga za stara dobra vremena,
kada smo bili veoma mladi,
naivni, ushićeni, glupi, nespremni.

Malo je ostalo od toga, s izuzetkom mladosti
- Odgovorio je.

Pitala sam ga da li i dalje pouzdano zna,
Šta je za čovečanstvo dobro a šta loše.

To je najsmrtonosnija moguća iluzija
- Odgovorio je.

Pitala sam ga za budućnost,
da li je još vidi jasno.

Pročitao sam previše istorijskih knjiga
- Odgovorio je.

Pitala sam ga za fotografiju,
onu u ramu, na pisaćem stolu.

Bilo pa prošlo. Brat, rođak, snaha,
žena, ćerkica na ženinim kolenima,
mačka na ćeričinim rukama,
i rascvetala trešnja, a iznad te trešnje
leti neidentifikovana ptičica.
- Odgovorio je.

Pitala sam ga da li je ponekad srećan.

radim
- Odgovorio mi je.

Pitala sam ga za prijatelje, ima li ih još.

Nekoliko mojih bivših asistenata
koji takođe imaju bivše asistente,
gospođa Ljudmila koja vodi kuću,
neko veoma blizak, ali u inostranstvu,
dve gospođe iz biblioteke, obe nasmejane,
a naspram mene mali Gžesjo i Marko Aurelije.
- Odgovorio je.

Pitala sam ga za zdravlje i kako se oseća.

Brane mi kafu, votku, cigarete,
nošenje teških uspomena i predmeta.
Moram da se pravim da to ne čujem.
- Odgovorio je.

Pitala sam ga za baštu i klupu u bašti.

Kad je prijatno veče, posmatram nebo.
Ne mogu da se načudim
koliko je tamo tački gledišta.
- Odgovorio je.”
― Wisława Szymborska, Dwukropek