Sveti Antun Quotes

“Čežnja je najčistiji i najlepši oblik ljubavi. U svetu ne žive savršena bića, ali zato žive ponekad u našem srcu. I žive dotle dok ne podlegnu surovoj i večitoj analizi mozga i očiju. Nesrećni i nezadovoljni ljubavnici ne znaju, da su u stvari najsrećniji i najzadovoljniji ljubavnici. Ne dobiti biće koje volimo, ne biti kraj njega, to je ono najviše što sudbina deli samo izabranima. S druge strane, pretvoriti čežnju u stvarnost, znači pad. Verter nije shvatio mudrost, zato se ubio. don Žuan je mogao da ju shvati, i svaki onaj kojji misli da je Don Žuan bio srećan čovek, tone u zabludu. Niko nije ostvario ideal. Brak je najvulgarnije i najbednije rešenje. Uzajamnost ne postoji, ali to nije tako velika nesreća. Romeo i Julija izvukli su iz ljubavi maksimum, a taj maksimum to je bila njihova zajednička smrt. Neko je rekao "da je u životu najlepše voleti i biti voljen". Ova izreka samo na jedan način može da se sačuva od besmislenosti. Naime, treba je ovako izmeniti. Dobro je voleti, pa čak i ako hoćete biti voljen, samo se dobro treba čuvati da nikd više ne sretnemo biće koje nas voli. Inače ćemo bolno zaplakati nad ruševinama naše "kule od karata". Kad smo već kod arhitekture, ja mislim da su "kuće od karata" ili "kule u vazduhu" kako se one drugačije zovu, najlepše što je do sada u toj umetnosti načinjeno. Prema njima Notre Dame je naivna, a kube na crkvi Sv. Petra puka običnost. Ipak, gotika će ostati vrhunac između onog što je stvoreno da se vidi i opipa. To pravo je ona zaslužila baš zato što su joj "kule u vazduhu" bile uzor simboliziran u mašti. Naš vek, koji ima ambiciju da oskrnavi duše na račin materije i stomaka, i koji ima još više - snagu da to učini, pretpostavlja, u suludoj uobraženosti sveznalice, radost bolu, i smatra da će, kad se ljudi uzmognu bez brige sparivati, biti postignut krajnji cilj svih napora, računatih u krvi ratova i revolucija.

(I biće postignut cilj. Mi ćemo postati životinje.)”
― Mića Popović, Sveti Antun: Ratni dnevnik iz zatvora

“Moje unutrašnje moranje da od svakog pojedinačnog trenutka u životu pravim novi život, ono potpuno predavanje raspoloženjima, to je sva moja tragedija i sva moja veličina. Jer ja nikada neću "oguglati", kako se ovde kaže; prolaziću kroz sve patnje širom otvorenih očiju, proživeću svoju sudbinu do dna. I ne'u se ybog toga kajati. Ja znam da "oguglati" znači nositi praznu dušu, a ja hoću punu dušu, pa makar i bola punu. Ni malo ne menja situaciju to što mi se može dogoditi, da budem osuđen na pet, šest, osam godina. Iz tamnice, ne sporim, mogu da me iznesu bez pluća, ali ja sam iz nje neću izaći bez sjaja u očima.”
― Mića Popović, Sveti Antun: Ratni dnevnik iz zatvora

“Marcel Dieulafoy, u svojoj "Istoriji španjolske umetnosti" upotrebio je dve strane da izloži delo Velaskezovo, isto toliko mesta dao je El Greku i Goji, a o Zuloagi je zabeležio jednu rečenicu na pola reda, koja znači taman koliko i ništa. To sve skupa iznosi šest strana. A cela knjiga ima 320 strana.

Razmišljajući o toj proporciji, setih se kolege Nikolajevića, koji mi je jedanput rekao, da su profesionalni estetičari i istoričari umetnosti najveća opasnost po slikarstvo i slikare.

Ja sam jedno vreme silno mrzeo Solomona Renaka, zato što je on u knjizi "Apolo" (Istorija umetnosti) o Sezanu umeo da napiše samo ovoliko:

- Sezan se, ponekad, slobodom kičice takmiči sa Šardenom. -”
― Mića Popović, Sveti Antun: Ratni dnevnik iz zatvora

“Mili moj brate, moj Sašo; kloni se ljudi. Čuvaj svoju lepu dušu za jesenji pejzaž, za muziku Mocarta i Franka, za slike Vermera od Delfta, za nedeljna poslepodneva u našem domu.

Ako budeš imao sto šesnaest poznanika, imaćeš sto petnaest nesreća, i sto petnaest prilika da se zbuniš pred zidom sebičnjaštva koji raste i da se zgadiš na rugobu neosetljivosti koja se šeta gola i bez stida.”
― Mića Popović, Sveti Antun: Ratni dnevnik iz zatvora

“A ja sam čitav život do sada, skoro žmureći pretrčao, samo da bih slikao, da bih našao izraza. Ne sećam se, da sam i jedanput, makar i jednim delom sebe mislio na karijeru; izuzimajući one strasne i nevine ambicije da pošteno slikam i uspem. Uostalom čemu ova priča ? Pred kim se ja pravdam ?”
― Mića Popović, Sveti Antun: Ratni dnevnik iz zatvora

“Zanimljiv porodični detalj vezan je za jedno od prvih čitanja "Svetog Antuna". Naime, slikarka Vera Božičković, buduća supruga Miće Popovića, upoznala je umetnika 1947. na njegovoj slavi Svetom Nikoli, upravo dok je prijateljima čitao (ovaj) dnevnik iz zatvora. (Tom prilikom je, uz obavezno mladalačko preterivanje, Borislav Mihajlović Mihiz ovo štivo proglasio najboljom ratnom prozom.) A Vera, studentkinja Akademije likovnih umetnosti, pomislila je: "Bože, kako talentovan čovek! A propašće ako se ja ne udam za njega! Znači, moram da se udam!"

Iz predgovora Jovana Popovića knjizi "Sveti Antun - Ratni dnevnik iz zatvora" Miće Popovića”
― Mića Popović, Sveti Antun: Ratni dnevnik iz zatvora