Psihoslajdovi Quotes

“KAKO JE ISUS POSTAO AUTOSTOPER

za dve, tri decenije, ili par godina ranije
biće nebitno – da li je crveno na semaforu
crveno na kalendaru ili prestupna godina
za dve tri decenije, ili par sati nakon toga
biće nebitno – da li je Isus u crkvi, ili u menjačnici

Grad će ustati kao šuma
koja probija plafone tržnog centra
Grad će se prohodati kao korenje
koje razdvaja zebre i trotoare
koje diže asfalt, penje se na semafore
spušta se niz ivičnjake
i grize izolaciju atomskih skloništa

Grad će mirisati kao second hand u zoološkom vrtu
Grad će udahnuti kremirano porodilište

i ostaće samo mast na dnu glasačke kutije
i kosti sa biračkih spiskova da pošalju razglednice
za preostale predsednike i njihove ozračene unuke
dok kupuju svemirske deonice i radioaktivne sanduke
jednog ponedeljka, ili utorka ujutru
Grad će poslati preostalu novorođenčad
da raste i ljulja se ispod naftnih platformi na mesecu

ostaće samo žiro-računi na dnu mora, i potomci berze
da kupuju bazene, tobogane i armaturu
za javne kuće na Merkuru

i preživeće samo barut i poternice
najgladnije bespilotne letilice
hiljade spomenika obezglavljenih idola
milijarde lajkova i bubašvaba
u zajedničkoj grobnici
bar-kodova i sigurnosnih kamera
preživeće samo divlje cveće
koje raste na deponiji androida
jednog četvrtka posle ručka

na portirnici gradske opštine, parking mestu za invalide
ispod oglasa za slobodna radna mesta
na terasi skupštine, hodnicima gradske kuće
u kupatilu gradonačelnika

spavaćemo mirno i udojeno – kao demografska bomba

iza blindiranog stakla menjačnice, u pisoarima noćnih klubova
na pokretnim trakama fabrike kablova
na pragu milicije, kancelarijama komunalnog preduzeća
u slivnicima javnog toaleta, u redovima supermarketa
na poslužavnicima ekspres-restorana
u kolicima saniteta, na crvenom tepihu Univerziteta

na recepciji toponice, renoviranim šalterima
pošte i distribucije
pekarskim pećima i policama, u bolničkim krevetima
iza vatrogasnih kamiona i garaža
otvorenih kredita i trezora
iza vrata automata za kafu
spavaće
najlepši insekti
nezaposleni glodari
zaljubljene škorpije
krvoločne ovce
pitomi vukovi
i armije ptica grabljivica
mirno i udojeno

a ti draga

ti ćeš biti poslednji obrok dugačke crne kose
u ljubičastom somotu
šetaćeš svoju kilometarsku haljinu u talasima
zemljom koja guta bilborde
kroz zelenilo koje grize asfalt i narasta semafore

šetaćeš kroz šiblje i rastinje
koje obara svetleće reklame farmacije
i žvaće prazne bensedine
u prevrnutom kombiju hitne pomoći
sakrićeš ključeve
svojih velikih kapija Mašinske industrije
urasle u koru drveća

ključeve, koje će dobiti oni
koji stoje na litici hotela ’Ambasador’

mirni, kao lavovi od kamena
hrabri, kao veliko i ranjeno srce
Isusove poternice...”
― Goran Živković, Psihoslajdovi

“BELA NOĆ!

Ako nedeljom uveče umesto reprize Srećnih ljudi
stružem po plafonu opljačkane ludnice

ako za večeru progutam senku sijalice
ili namažem na hleb ono što je ostalo
između nožnih prstiju
čekajući gromove na Sinđelićevom trgu
da skinu me do pojasa
da promaše i udare u petočlanu porodicu bez plafona
//////////////////
tako je uvek i bilo
na omiljenoj slomljenoj klupi
probudim se u ponoć
dvoumim se sat vremena
pokupim te u pola dva ujutru
usput nekoliko praznih ambalaža
i betonskih jastuka sa Filmskih susreta

ruku pod ruku stisnem te
istresem te kao poslednji gutljaj
ispred zatvorene trafike

i 7 dana u sobi bez vazduha, jeftina isparenja
bez komšiluka, bez drugog dnevnika, kurve iz hodnika
bez dinara, praznika, kontrole, konduktera
7 dana bez signala i propuštenih poziva
samo fijuk ventilatora
morska so u bojleru
i upaljena ringla u mraku
//////////////
7 dana
dok nas ne probudi sirena za prestanak opasnosti
repriza Boljeg života
i krkljanje Srećnih ljudi
///////////////////////

okolo proleću bestseleri
sigurnosni pojasevi, ležeći policajci
okolo vetar gura kamion za pranje ulice
liže poklopce nagradne igre
koju šaht neće da proguta
i samo se grafiti guraju u liftu
dok poplava diže katance iz podruma
na osmi sprat, slušajući
kako udaraju nezatvoreni prozori

kako padaju mesečne kartice
cegeri, štipaljke i kineske lutke
pod muzikom crnih ptica
proleću sniženja iz mesare
SNS članske karte
nasmejani posteri, prekrštene ruke
kuponi narodne kuhinje
pod muzikom crnih ptica
na omiljenoj slomljenoj klupi
gledam kako seva iza brda

bela noć čupa granje RTS-a
prašina i lišće u hodnicima ugašenog televizora
(počinje prava vremenska prognoza)
////////////////

oohh, kako volim ponoć u sobi bez vazduha
apokaliptične uspavanke

oohhhhh dolaze, kao krv crveni
brutalni anđeli, paganski anđeli
jeftino pivo, žestina, jeftina isparenja
nebeskih kontejnera...
u sobi bez vazduha draga”
― Goran Živković, Psihoslajdovi