Očevi i oci Quotes

“Jezik nije čoveku dat samo zato da bi mogao tražiti papuče ili još malo čaja. Jezikom čovek, svaki ponaosob, pokazuje dušu, besmrtnu sa svoje jedinstvenosti sadržane u načinu, više no u predmetu, govora.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers

“Odjednom me nije nimalo sramota što mi je zemlja neuka i zabita, orijentalna, odjednom vidim u ozbiljnosti sa kojom se moj gladni narod odnosi prema životu, njegovu moralnu, ljudsku uzvišenost nad lagodnom mušičavošću ovoga što oko mene pije čaj, već stotinama godina at four o'clock, ima univerzitete već osam stoleća i kraljevsku porodicu koja je još u šesnaestom veku razrešila svoje obrenovićko-karađorđevićke međusobice.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers

“Osvrnimo se, profesore, oko sebe. Šta vidimo? Šta drugi vide? Da li je prizor privlačan? Da
li je, drugim rečima, lako Beograd voleti i poštovati? Sa jedne strane vlasotinačka, lužnička, nišavska, belopalanačka, svrljiška, zaglavska, timočka, rekanska, brsjačka pečalbarska duša jadnika koji će prihvatiti svaki, i najgori rad, ali tek kada ga pritisne ljuta nemaština, kad se više nema kud; ne
rad već pečalovina, pečal, potmula patnja, duševna bol i poniženje, nastavak meropaškog i sebarskog, rajetinskog rada, životinjski izdržljivo slaganje pare na paru; sa druge psihoza nesite ćiftanske lakomosti, ćar i profit sa što manje rada, pravljenje »poslova« tako što se posao izbegava, pa nije nimalo neobično što i jedan i drugi, i pečalan i ćiftinski rad, dakle svaki rad, izaziva u Srba samo prezir. Beograd je postao grad u kome ni jedan čovek, ni jedan stari ni novi društveni sloj nije na svom pravom mestu. Studenti služe kao kelneri, penzionisani činovnici prodaju đinđuve i opravljaju kišobrane, ljudi koji ni svoje ime ne umeju valjano potpisati dižu mnogospratne palate, gomilaju se kapitali i imanja za koja niko ne zna odgovora na pitanje: otkud i kako? — a u isto vreme mnogi naučnik, profesor, zanatlija pita se posle petog u mesecu šta će sutra ručati. Sve je u zadihanoj jagmi i jurnjavi da bi se zahvatilo što više sa što
manje zasluge i truda. Neobrazovani i nesposobni otimaju mesto kadrima i učenima, čitavo društvo izdeljeno je u grupe koje se uzajamno podržavaju rodbinskim, kumovskim, plemenskim, partijskim vezama, a sve drugo što nije u tom orijentalnom klupčetu ti meni ja tebi, bezobzino se gura u stranu, gde god pogled zaustaviš — Miloševa kurdžonska
Srbija potiskuje Mihajlovu, Svetozarevu,
Skerlićevu plemenitu težnju ka evropskim načinima mišljenja i ponašanja. Beograd danas liči na neki rašireni prostor, privremeni zbeg, Wild West na koji se sjurila kaza i prikaza da što pre zauzme što bolje mesto, pa najbeskrupulozniji, a ne najsposobniji, zauzimaju najviša. Oni, u osnovici svojoj još palančani, ošamućeni i neuravnoteženi novim i stranim gradom, oslobađaju nesputano biologiju
samoodbrane, jagme, nestrpljenja. Atavizmi
iz seljačkog vremena, rudimenti iz plemenskog
patrijarhalizma, bore se sa poslednjim zapadnjačkim usmerenjima Užičana-Francuza, piroćanskih-Londonaca, Bosanaca-Bečlija.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers

“Ćovek može svašta izdržati, jer se na svašta ume naviknuti. Što u zamišljanju izgleda nepodnosivo, u stvarnosti postane obično. Zato je odstojanje važno. Važno je naviknuti se na stvarnost, imati vremena za to. Nisam bio srećan zbog moga mudrovanja, ali nisam ni potcenjivao njegovu upotrebnu vrednost. Treba nešto učiniti, rekoh sebi, da Elizabeta ovo veče preturi preko glave. Sutra će nam sva zla ovog sveta izgledati manja, a nedoumice takve da iz njih ipak izlaz postoji.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers

“Vodili smo ljubav, ne kao da nam je prvina, i da je bračni vek pred nama, već kao kakvi osuđenici na smrt kojima su dani odbrojni.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers

“Istina je, naime, da sam u njenom telu uživao makar koliko i u - njenom uživanju.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers

“Politika je za Srbe - alibi, olako nađen i lažan.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers