Canvas Quotes

“USPAVANKA

Nećeš zaspati danas. Toliko svetlosti u prozoru.
Veštačke vatre rastu nad gradom.
Nećeš zaspati, previše toga se dogodilo.
Nad tobom bdiju knjige postrojene u redove.
Dugo ćeš razmišljati o onome što se zbilo
i nije se zbilo. Nećeš zaspati danas.
Pobuniće se tvoji crveni kapci, oči će ti biti crvene i natečene,
a srce naduveno od uspomena.
Nećeš zaspati. Otvoriće se enciklopedija
i iz nje izaći drevni pesnici, brižno obučeni,
zaštićeni od hladnoće. Kao padobran
Otvoriće se sećanje, iznenada zašištaće vazduh.
Sećanje će se otvoriti i uopšte nećeš zaspati,
ljuljaćeš se između oblaka,
pokretan i jasan cilj, u svetlosti vatrometa.
Više nikada nećeš zaspati, premnogo ti je
ispričano, previše se zbilo.
Svaka kap krvi mogla bi da
napiše svoju skerletnu Ilijadu.
Svako svitanje moglo bi da bude autor
mračnih uspomena. Nećeš zaspati
ispod debelog jorgana krovova, tavana i dimnjaka
koji bacaju uvis pregršt pepela. Bele noći tiho plove nebom
i šušte vesla, svilene čarape.
Izaći ćeš u park i granje će te
blagonaklono udarati po ramenima,
krizmajući te još jednom, kao da nisu sigurne
u tvoju vernost. Nećeš zaspati.
Trčaćeš kroz pusti park, postaćeš
senka i susretaćeš druge senke. Razmišljaćeš
o nekom koga više nema i o nekom
ko živi tako intenzivno da se život na obalama
pretvara u ljubav. Sve je više svetlosti
u sobi. Danas nećeš zaspati.”
― Adam Zagajewski, Canvas: Poems

“ZVONA

Sklonićemo se u zvona, u raznjihana
zvona, u huku, u vazduh, u srce zvonjave.
Sklonićemo se u zvona i zaploviti
iznad zemlje u teškim vagonima. Iznad zemlje,
iznad polja, tamo gde su livade koje nose
mladi jasenovi i seoske crkve, u zaklonu
jutarnjih magli i šuma koje trče kao stada
antilopa; tamo gde potoci tiho pokreću
vodenice. Iznad zemlje, iznad livada,
iznad bele rade, iznad klupe, na kojoj je
ljubav urezala nesavršen znak, iznad
vrbe poslušne hladnom vetru,
iznad škole u kojoj uveče latinske
reči razgovaraju jedne s drugim; iznad dubokog
ribnjaka, iznad Morskog Oka, iznad plača
i iznad žalosti, iznad lornjona koji se presavija
na suncu, iznad kalendara
ispunjenih vremenom koji leže na dnu fioke
spokojno kao grčke amfore u moru.
Iznad granice, iznad tvog budnog pogleda,
iznad nečije zenice, iznad zarđalog topa,
iznad baštenske kapije koje više nema,
iznad oblaka, iznad kiše koja pije rosu,
iznad puža koji ne zna uz kakvu se
statuu penje, iznad brzog voza,
koji ubrzano diše, iznad dečaka
koji vezuje kravatu uoči školske priredbe,
iznad gradskog parka, u kome još uvek leži
nekad izgubljeni švajcarski perorez.
Kad padne noć, sklonićemo se
u zvona, u lake kočije,
u bronzane balone.”
― Adam Zagajewski, Canvas: Poems