Kolajna Quotes

“Колајна

Ступај са својим мраком
кроз пропаст хоризонта;
са тајном и облаком
од фронта, па до фронта.

Ступај са својом тмушом
кроз поноћ цијеле земље;
пјевај са својом душом
где год се спава и дремље.


Доста је лажи ! Што ми треба
то није много, добри Боже,
и толико се дати може:
тек љубав жене, видик неба

И ништа друго. Ништа веће.
Да је у тебе добре воље,
мени би било чисто боље
и - чисто раван пут до среће.”
― Tin Ujević, Kolajna

“Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje vjeđe pote;
i moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strašna u dubini,
ona je zublja u dnu noći;
plačimo, plačimo u tišini,
umrimo, umrimo u samoći.”
― Tin Ujević, Kolajna

“XXXI (Pokojnik)

S ranom u tom srcu, tamnu i duboku,
s tajnom u tom trudnu i prokletu biću,
sa zvijezdom na čelu, sa iskrom u oku
gazi stazom varke, mrtvi Ujeviću;

Smrt je tvoja ljubav pri svakome kroku,
smrt je u tvom iću, u tvojemu piću,
smrt je u tvom dahu, i u tvojem boku,
smrt, i smrt, i smrt u Nadi i Otkriću.

Što ti vrijedi polet u vlastitu čudu,
što ti vrijedi volja i voljenje slijepo?
Srce bije, pluće diše uzaludu;

gle, bez hvajde ljubiš sve dobro i lijepo;
kao sveli miris u razbitu sudu
pogiba u tebi pjev što si ga tepo.”
― Tin Ujević, Kolajna

“V

Ове су ријечи црне од дубине,
ове су пјесме зреле и без буке.
̶ Оне су тако, шикнуле из тмине,
и сада стреме к'о пружене руке.

Нисам ли пјесник, ја сам барем патник
и кадкад су ми драге моје ране.
Јер сваки јецај постати ће златник,
а сузе моје дати ће ђердане.

̶ Но оне само имати ће цијену,
ако их једном, у перли у злату,
колајну видим славно објешену,
љубљено дијете, баш о твоме врату.

XIV

У овој гужви, овој стисци
без оца и без учитеља
био сам сам, а моји врисци
сви, носе печат мојих жеља.

И сваким сликом, сваким звуком
Дио сам своје душе дао,
и стријељао сам лаким луком,
И гађао сам где сам знао.

Изгарах дати нешто Ново
а Бог мој био је мој Бедем;
И дух је крив и свијетло Слово,
ако тек драч и коров једем.

Најгоре тек је у тој ствари,
Што ево видим, монотоно:
Да умро Дух ̶ је онај Стари ̶ ,
И ја сам данас мртво Звоно.

XXI

Ноћас се моје чело жари,
ноћас се моје вјеђе поте;
и моје мисли сан озари,
умријет ћу ноћас од љепоте.

Душа је страсна у дубини,
Она је зубља у дну ноћи;
Плачимо, плачимо у тишини,
умримо, умримо у самоћи.”
― Tin Ujević, Kolajna