Bajka nad bajkama – Senka u tami Quotes

“Zmaj u tebi budi se samo kada je potrebno – u nekom mirnijem vremenu mogla si provesti i ceo život, a da on nikada ne bude probuđen. Ali, nažalost, ne živimo u takvom vremenu…”
― Nenad Gajić, Bajka nad bajkama – Senka u tami

“„Ti si, Žarko, junak drevnog kova, i mnogi te spram bogova mere! O tebi se pesme ispevaju, ime ti se svud spominje… Kako će te sutra spominjati, jao dragi pobratime, kad postaneš hurski sluga? Kako će te narod zvati, uz dušmana kad zemljom projašeš?“ Žarko polako podiže glavu i pogleda govornika, dugo i sasvim blago, kao da prvi put od kada se znaju on ima Miloša nečemu da nauči: „Moj Miloše, lepo zboriš, kako tvoj pobratim nikad znao nije… Ali slušaj i zapamti: nije moje šta će narod reći. Ako su mi pesme ispevali, nisu zato što sam to tražio; ako će me sutra pominjati, nije što sam to tražio. Ako valjam, pevaće i dalje, ne valjam li, tad i ne trebaju! Ali znam da neće reći da je Žarko posmatrao kako seku njegovu družinu…”
― Nenad Gajić, Bajka nad bajkama – Senka u tami

“Biti hrabar ne znači biti bez straha, već pobediti taj strah; manje je teško biti junak u prisustvu drugih junaka.”
― Nenad Gajić, Bajka nad bajkama – Senka u tami

“Bila je otvorena prema svetu oko sebe, jer više nije bilo ničega poznatog za šta bi mogla da se uhvati u strahu od tog istog sveta. Lišena svakog oslonca, devojčica od dvanaest godina bila je prisiljena da poleti poput lista koji otpadne s drveta. I sada je letela, svesna svakog koraka, svake reči, svakog zvuka, svakog trenutka. Senka je živela.”
― Nenad Gajić, Bajka nad bajkama – Senka u tami

“Bio sam hroničar, lako, jer kada se dovoljno izmakne neko ko je čuo, sakupio i pročitao mnoštvo fragmenata, odjednom se pred njim ukaže oblik, ne nejasan i maglovit, već sasvim jasan i određen, kao što se iza putnika prikaže šuma tek kada izađe iz nje i popne se na brdo. I mada hroničar, baš kao ni putnik, ne poznaje svako drvo ni svaku stazu, ipak zna kako je prošao kroz tu šumu, te ume da je opiše onima koji još nisu prošli kroz nju. Osetio je, poput putnika, strah od nepoznatog tokom brojnih noći provedenih u šumskom mraku, čuo čudne zvuke, video oči nepoznatih bića… iako možda ponešto preuveliča ili izmeni, bilo iz namere, ili nehata, pa i neznanja, to je ipak najbliže što će šumi prići onaj koji sluša, osim ako se ne odluči da i sam prođe kroz nju.”
― Nenad Gajić, Bajka nad bajkama – Senka u tami