Kuća mrtvih mirisa Quotes

“A ti i ja? Mi smo stalno pomalo gladni. Samo tražimo gde ima hleba. Mi jedemo unazad i unapred, da utolimo bivše i buduće nestašice. I samo sužavamo polje rada, kao bajagi da postignemo što veću stručnost. Mi imamo stručnjaka za mostogradnju koji ne zna da čita. Kod nas, ako čovek dobro računa neki složeniji račun, nije u stanju ni obično pismo da sastavi, ali to se smatra prirodnim, kažu, nije mu to struka.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Ja sam u ovom našem naslednom, maternjem socijalizmu ispran, oceđen, osušen, pelcovan protiv uticaja mašte, formulisan i zabetoniran. Formula moje ličnosti glasi: matura, pa za četiri godine diploma, za godinu vojska, za tri magisterij, za šest doktorat, za dvadeset i nešto, ako zaslužim, dvosoban komforan, za četrdeset penzija, ukoliko ranije ne skrenem s puta, pa na groblje. Prateći uslovi za razvoj mog sjajnog životopisa jesu: nemaština, porodična rutina, jeftin alkohol, sirotinjska putovanja, žena privlačna koliko i morski jež, isto takve prilike za preljubu, lažna slavlja, stalno smanjivanje zahteva, sahrane, neki skrpljeni radovi,pisani za kuhinjskim stolom, o piscima za koje kod nas zna jedva stotinak ljudi, objavljeni po časopisima koje ni njihovi urednici ne čitaju, nacionalno duvanje u prdaljku, politička tupost i sve ruševnije zdravlje.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Silno se obradovao tom poklonu. Iako je ga retko oblačio, to će biti jedna od retkih stvari koja će se uredno i dosledno seliti sa njim kroz sve nastambe, kuće i brakove u njegovom životu. Ovaj smoking je moja uža domovina, govorio je uvek kad je tužan, ili pri piću, u njemu stanuje moja duša.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Ovde se svi žure, to im je osnovni posao. Jedu s nogu, pričaju preko zalogaja, piju u hodu, vode ljubav u trku i stalno su u prolazu. Večno nekud hrle i sklanjaju se, kao da su na njih trajno odapete otrovne strele.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Malo je stvari u životu koje su same sebi početak.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Miris je stalno kretanje čestica. I sam život je nije ništa drugo nego neprestano kruženje mirisa, a ta je traka sačinjena od kosmičnog broja sitnih mirisnih formula, čiji su sastavi za nas tajna. I čovek je samo jedna od mirisnih organizovanih celina unutar te kružnice.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Pamtimo miris nesvesno, skoro nadnaravno, jer zapravo nikad ne znamo da li smo ga zapamtili dok se ponovo ne sretnemo sa njim. Dakle, možemo da ga proverimo samo njim samim.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Sve što je bez mirisa, nije ni prisutno.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Mene zanima samo setni dah nekadašnjeg doba, poruka davno svenulog sveta, tihi prijatni vonj odbolovane prošlosti.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“Nije samo kovitlac vetra neprijatelj mirisa. O, ima ih on mnogo više. Čak se i mirisi međusobno potiru. To je osetljiva, a ipak u svojoj krajnjoj konzekvenci neuništiva materija.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси

“U njegovom slučaju i najsmelija maštarija zvuči sasvim prirodno i moguće. To mene izluđuje, zato što sam dobro shvatio u čemu je stvar. Oni od života zahtevaju sasvim nešto drugo nego mi, čoveče. Zato rade tačno ono čemu se mi nemoćno izrugujemo. Tomas, na primer, osluškuje i sledi svoje najluđe zamisli, provocira ih čak, daje im zamaha, inspiriše se, a ti ja ih skrivamo i potiskujemo. Mi se stidimo svega što nam padne na pamet, a nije prosečno. Naš je ideal imati hleba, ne pravimo pitanje kako do njega doći, a njegov: učiniti sve da taj hleb bude savršeno ukusan. Zato kad on kaže da će se manuti svega i početi u njegovim godinama da se bavi nekim zanatom, mada još nije ni odabrao ni kojim, to zvuči sasvim normalno i svi mu veruju, ta se njegova ideja poštuje, svi znaju da je on to zaista u stanju, jer on poznaje kvalitet života. Kad bih ja to rekao, to bi delovalo lažno, pozerski, komično, a mnogima i sasvim nedotupavno. Evo, prvi ti mi se rugaš dok ovo pričam. Samo, nadam se, da si svestan da tvoj smeh odjekuje u zatvorenom prostoru, unutar bunara. Oko tebe su zidovi. Ne mogu da verujem da ne shvataš da je tvoja životna staza, baš kao i moja, obeležena kredom još u prvom razredu osnovne škole.”
― Vida Ognjenović, Куќа на мртвите мириси