Žigice Quotes

“Dolje u gradu po čitav bi dan za sobom vukao neku nejasnu tjeskobu. S tom je tjeskobom ustajao, s njom je ručao i lijegao. Osjećao je oko sebe tu zebnju kao neko nepomično, crno jezero koje udiše i u kojem pliva. Ono je stalno bilo tu - kad bi jeo, spavao, hodao, razgovarao s Mirelom. Samo je u planini nestajalo. U planini bi se crna voda netragom povukla, a obuzeo bi ga umirujući osjećaj da je ipak sve u redu. Taj bi ga osjećaj obuzeo postupno i sasvim, a onda bi potrajao čitav dan, nekad i dan i pol ili dva. Ljudi obično kažu kako su u prirodi napunili baterije. Mladenu je dugo trebalo da shvati koliko je ta metafora pogođena.”
― Jurica Pavičić, Žigice

“Otvorila je s reda prvu bajku: Puškin, Bajka o ribaru i ribici.
Netom što je počela čitati, pomislila je kako je odabrala krivu bajku. Ta s ribarom i ribicom uvijek joj je išla na nerve. I u toj bajci za sve je kriva žena, a muški je žrtva. Žena je kriva što nešto želi, što bi htjela da im se život poboljša, što nije bez ambicija i ne bi skončala u istom učmalom krugu. Tjera neambicioznog muškog da makne guzicom i preuzme inicijativu, ali da - zato je u bajci prokažu kao negativku pa se to čita idućih tristo godina.”
― Jurica Pavičić, Žigice