Slučaj vlastite pogibelji Quotes

“Jel te nekad zgrozi, mislim, da te baš uhvati jeza od toga golemog raskoraka između onoga kaj ljudi vele i onoga kaj je u njima? Ha? Jel ti nekad bude zlo od te situacije u koju smo se nekada kolektivno doveli? Da smo postali toliko lažni da svaka jasna direktna komunikacija zvuči agresivno?”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Ima nas koji vidimo. Ima nas koji pamtimo.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Imali su kvalitetu koju rijetko nalazim kod ljudi, gotovo nikako kod sebe. Savršeni izostanak prenemaganja i glumatanja. Jel te nekad zgrozi, mislim, da te baš uhvati jeza od golemog raskoraka između onoga kaj ljudi vele i kaj je u njima? Ha? Jel ti nekad bude zlo od te situacije u koju smo se nekada nekako kolektivno doveli? Da smo postali toliko lažni da svaka direktna komunikacija zvuči agresivno?”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Istina ne dođe kao nekakav pobjedonosni trenutak. Kad ispliva, cijeli svijet se sruši na onoga tko ju je izgovorio.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Sve svoje odluke, sve bitne, donijela sam iz jedinog razloga da su slučajno ne zakompliciram život. Ništa rizik, ništa vizija, samo drž' se onoga što imaš, kmetski. Tako sam odgojena: mi slabi, mi iz malog sela, moraš biti dobra sa svima, ne talasaj, ne buni se, moraju te svi voljeti. Meni je život bio neprekidna borba sa strahom od mogućnosti tuđe mržnje i trud da se pritom zadrži bezbrižna vesela faca.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Si mel negda osjećaj, da je sve kaj izgovaramo jedni drugima, geste, pogledi, ponašanje, da je sve to naučeno? Nas su starci nafčili ka ne smemo gledati direktno v nekoga ko šepa ili čudno zgledi, i ka ne mičemo pogled dok nam se neko obraća. Sve naučeno, dobar dio toga je laž.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Svako ima svoju bol i mene zovejo z sobom v nju, i ispadam izdajica i autist ako me ne boli na isti način kak i njih.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Gledam malo u pod, malo u nekog od prisutnih. Osjećam da je za njih sada sve sjelo na svoje mjesto. Ja sam bila ta mlada nadobudna, kao što su vjerojatno bili i oni kad su došli. Samo što su oni uspjeli suspregnuti ambiciju da ostave traga u životima srednjoškolaca pa relativno bezbolno prešli u fazu starih drkadžija, kad radiš onako kako rade i svi drugi, i štediš energiju za nešto izvan posla. Gledaju me s olakšanjem. Da nisu bili pametni, ovo se moglo i njima dogoditi.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Oboje smo voljeli putovanja i putovali redovito, a zapravo, sad mi tako izgleda, bježali u redovite potrage za nečim izvan nas samih. Trebalo je zatrpati rupu koja bez nas ne bi ni postojala.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“A, evo ipak pouke, pa bila mi je pred nosom: te dvije stvari iz nekog razloga ne idu skupa - sviđati se svima i raditi ono što voliš.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Tako sam odgojena: mi slabi, mi iz malog sela, moraš biti dobra sa svima, ne talasaj, ne buni se, moraju te svi voljeti.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji

“Koliko vode treba pasti na čovjeka da se potpuno rastopi? Pa da nas nađu, njega za stolom, mrtvog i prekrivenog paučinama, a pod tušem mene, stalagmita po kojem još uvijek curi voda. Nestalo mi lice i torzo, samo su noge još djelomično tu.”
― Kristian Novak, Slučaj vlastite pogibelji