Hana Quotes

“Ja, sin mutnoga lovca, i vidra i ovca,

zavoleo sam u gradu kolonijalnu Hanu,

kćer tužnoga trgovca, jevreja udovca,

kraj groblja što je držao bakalnicu i mehanu.
…

Čim sam joj video prsa nad vagom kraj izloga
Između presečene narandže i sapuna

zavoleh je što je najljepša, zavoleo sam je stoga,

što je sva bila hranjiva, sva kao usta puna.

Hana sa zenicom od bibera, s pramenjem od vanilje

sa prstima kao cveće što u čiraku gore…

Ko ne bi voleo te začine, to lisnato obilje,

taj dimnjak nosa, ta prsa: bibavo more.

Ti ne znaš njene usne što se svlače;
zube što škripe, sneg što vrije

tu harmoniku s dva reda dugmeta od porculana.

Njeh smeh me svog iscepa i smehom sve zašije

taj radosni bunar, ta životinja Hana,

kad me poljubi ustima vrelim ko mlado kuče

i ljulja poljupcima bez severa i smera,

zagrljaji njeni u meni toče i izruče

sve što divljak ruča i matroz večera.

Ti ne znaš njen pogled prljav od uglja
što se puši i gleda iz peći,

Te kapke što se dižu: spore zavjese;
oko što sine: beli badem oljušten,

njene zube krilate, zube od malih reči

i jezik šiljat i vreo, taj jezik pomalo raspušten.

...
...

Masakri, masakri,

nigde polja časti,

nigde živa brata.

U lepljivo blato

mrtvi ćemo pasti

sa čioda ratnih karata.

....
...

Ja nisam od ića, od kolenovića

što bez straha ležu, ustaju veseli.

Ja sam od onih crnih nikovića

što su krv pljuvali i mnogo voleli.
...
Ja sam od gorkih nigdenikovića
...
...

(1939)”
― Oskar Davičo, Hana