Krug Quotes

“Teško onome koga narod uzme na zub.”
― Meša Selimović, Krug

“..smatrao je da je život izbor a ne sudbina, jer običan čovek živi kako mora, a pravi čovek živi kako hoće: život na koji se bez otpora pristaje to je bedno tavorenje, a izabrani život je sloboda.”
― Meša Selimović, Krug

“Nagon, najveći učitelj, premošćuje ponore, drogirajući razum, da ne veidi i ne osjeća nespretnosti, nedoličnosti, odbojnosti, stid, obzire, strah, ništa što bi ga moglo zaustaviti ili oslabiti.”
― Meša Selimović, Krug

“Čovjek nije samo tijelo, već ono što od njega živi.”
― Meša Selimović, Krug

“Kakve koristi imaju zvijezde koje kruže oko sunca, privučene njegovim sjajem?”
― Meša Selimović, Krug

“Postoji li prošlost, ili je sadapnjost zatrpava, kao korov? Ili postoji samo prošlost, jer sadašnjosti nema; spoznaćemo je tek kad prođe.”
― Meša Selimović, Krug

“-Dokle ćemo stići kritikujući sve. Do anarhije?
-Dospećemo do slobodnog mišljenja.
-A u čemu je rešenje?
-U slobodnom traženju.”
― Meša Selimović, Krug

“Ja protiv vlasti koja počiva na moći, a za vlast većine, dogovaranja i razuma.”
― Meša Selimović, Krug

“Imamo li pravo da žrtvujemo bliske ljude zbog ma kojih ciljeva?”
― Meša Selimović, Krug

“Ideja, ako zahteva promenu, zahteva i borbu.”
― Meša Selimović, Krug

“Opasna je ta spremnost da se sve uvek dovede u pitanje, to rušenje već izgrađenih sistema življenja i mišljenja.”
― Meša Selimović, Krug

“... smrt ne zna za lukavstvo.”
― Meša Selimović, Krug

“... običan čovek živi kako mora, a pravi čovek živi kako hoće.”
― Meša Selimović, Krug

“- Ljudima nije lako kad se otkrije njihova pokvarenost.
- Ali ih to ne sprečava da budu pokvareni.
- A kakvi bi tek bili kad bi mogli biti sigurni da će njihova djelatnost ostati neotkrivena.”
― Meša Selimović, Krug

“Vladimir nije znao šta da misli. Možda mu je bilo bliže Čizmićevo humano i razumno shvatanje (iako je možda suviše idealističko), a razumevao je i njihovo ogorčenje: bili su svedoci nečuvenih zverstava koje ne mogu da zaborave ni da oproste. Ali ga je začudila i zaprepastila žestina ispoljene mržnje. A tolike godine su prošle od rata! Užasnuo ga je ubilački bes koji je video u njihovim očima. Kako oni žive s tim otrovom u sebi? Kako se može raditi i razmišljati s takvim teretom u mozgu? Pa, svaka njihova odluka se zna unapred, njihova strašna mržnja je automatizovala njihovo mišljenje. Oni su paralizovani za ma kakvu pravednu odluku, odlučno okrenuti prema neprijateljstvu. A možda im je ta mržnja omogućila da prežive, možda im je davala snagu da se odupru, možda je ona životna snaga koja im je rešavala bitke. Možda su oni generacija žrtvovana za podvige i mržnju. Oni su se branili i napadali, borili su se za slobodu i budućnost. Pitanje je kakva može biti budućnost naroda s takvom mržnjom. Nijedan narod ne živi sam i nijedan se ne može isključiti iz saradnje. A sarađivati s takvim mračnim uspomenama, znači uvek stvarati uslove za nove sukobe. Ili će možda u generaciji otaca potpuno odgoreti strašna mržnja, i na zgarištu njihovih zlokobnih sećanja ostaće čist prostor za život mladih, sa željom i spremnošću na razumevanje. Naivna želja, verovatno, ali suviše lepa da bi se olako odbacila.”
― Meša Selimović, Krug