Senke u raju II Quotes

“Ja njima pripadam'', mislio sam, ''pripadam toj hordi ubica, to je moj narod, svejedno kakvu sam ja varku po danu stvarao, svejedno da li su me oni proganjali i odbacivali i oduzeli mi državljanstvo, ja sam među njima rođen i bilo je ludo ako bih hteo da se zavaravam kako su jedan veran, pošten, naivan narod napale i hipnotisale legije sa Marsa. Te legije su u njima samim izrasle, one su se razvile iz urličućih kasarnskih strvodera i razbesnelih demagoga. To je bio stari furor teutonikus, njega su obožavali naši nastavnici, on je procvetao među robovima poslušnosti, obožavaocima uniformi i životinjskog atavizma; sa jednim ograničenjem, dabome, da životinja nikada nije toliko životnjska. To nije bila usamljena pojava! Nedeljne smotre sa desetinama hiljada razjapljenih, razbesnelih njuški, nisu pokazivale narod koji je trpeo, nezadovoljan, kome je bilo naređeno, to je klicao sam pranarod, on je bio probio tanki sloj civilizacije i sada se valjao u svojoj krvavoj kaljuzi. Furor teutonikus! Sveta reč mog bradatog nastavnika sa naočarima! Kako se time naslađivao! Kako se početkom prvog rata i sam Tomas Man naslađivao kada je pisao o 'Misli o ratu' i 'Fridrih i Velika koalicija'. Tomas Man, štit i vođa emigranata. Koliko je duboko moralo biti usađeno varvarstvo kada čak ni kod tog humanog i humanističkog pesnika nije bilo potpuno iskorenjeno.”
― Erich Maria Remarque, Senke u raju II

“- Ja se osećam krivim zato što je neko bolestan.
Ravik je ostao na stepenicama da stoji. - Ta niste valjda i vi već načeti?
- Zar to nije svako?
On se smeškao. - To zavisi od stepena promene. Oni koji najbolje umeju da potiskuju, ti su najugroženiji. Ko sve ispljune, nema čega mnogo da se plaši.
- To ću da zapamtim - rekao sam. - Šta je s Beti?
-Moramo je otvoriti. Pre toga se ne može mnogo reći.
- Jeste li svršili sa svim ispitivanjima?
- Da.
- Hoćete li vi operisati Beti?
- Da.
- Do viđenja, Ravik.
- Ja se sada zovem Rezenburg. Moje stvarno ime.
- A ja još uvek Ros. Ne moje stvarno ime.
On se smejao i brzo otišao.”
― Erich Maria Remarque, Senke u raju II