Lara > Recent Status Updates

Svaki je anarhist zbunjeni diktator.

Uspješna metoda opstanka jest - micati se što manje. Ne mahati, ne uzrokovati valove, ne ukazivati na sebe. I ne dirati publikacije Ministarstva.

...ovdje ne možeš ni da živiš, a kamoli da budeš pokopan kako želiš.

I nekad bi u tom entuzijazmu zastala, zagledala se, ali stvarno zagledala u vlastiti odraz i odjednom sama sebi postala smiješna. I tada je najgore.
I čitava se ta konstrukcija od stakla rasprsne u sekundi.

Najviše je, ustvari, žudila za tim osjećajem pripadanja nekoj zajednici, ma koliko ona bila mala i glupava.

Možda ću tako lakše zaboraviti, ako prihvatim i pustim da bude. Kako da zaboravim nešto čega nikada nije bilo?

Dobro veče. Ja sam rat. I ovi ljudi su rat. I vi ste rat. Sve je rat, iz puste neophodnosti da tako bude.

Otkud bi on mogao da zna nešto o meni? Otkud bi bilo ko mogao? Interpretacija najbliža istini je ona moja. Istina sama je, ipak, nešto svima nama neprirođeno.

Tu, naspram nje, poništio sam sebe. Izuzeo svoj oblik, ostao bestelesan...

Sećam se, njen glas je dolazio odasvud, iz svih uglova, iz svih soba, iz svih podruma, kupio se kao mraz po oštroj travi, ječao sa krila papirnih zmajeva, izrastao sa prolećnim izdancima; slušao sam, valjao se ka meni iz pravca ludnice, režao zajedno sa potmulim automobilskim motorima, isticao iz zahrđalih slavina, noktima sam mogao da ga skidam s bolničkih zidova dok me je usijana para sprečavala da gledam.

Zvučimo. Odjekuje. Negde, postoji mesto na kome ne prestajemo.

Zar ste me se odrekli, odljudi? Zasluge moje, gde su sada? Palite lomače, a šta ćete sa pepelom? Ko će o vašoj žgadiji brinuti, ko će se njome baviti? Čujete li, izmećari? Ja sam vi, bagro, a vi ste ja, kud možete bez mene?

A onda se profesor zamislio i suočio s prazninom sveta iz kojeg je pokušao da izuzme samog sebe. I gle, strašan je taj svet bio!

Da li i dalje želim da se izdižem iz sopstvenih reči, da se dovikujem njima, da otpozdravljam njima? Da volim njima. Da umirem njima?

Sanjao sam kako dodirujem cveće posle kiše. San je mirisao.

Odjednom počinjem udisati težak pokvaren zrak, kao da je zloćudno strujanje došlo i proželo svaki centimetar sobe. Tako sjedim nijem i slijep, gledam slike koje ne vidim i slušam glasove koje ne čujem...

Znamo vrlo dobro da je kava izgovor. Cilj je, ne previše prikriven, zasladiti samoću s nekoliko žličica šećera.

Nisam naviknut na pukotine. Ja sam onaj od preciznih rezova.

Vozimo se po cesti koja vodi do hangara usred redova nagomilanih auta, kubističkih oblika, olupina bez života. Nizova podignutih totema ljudske i mehaničke žrtve, bez ikoga tko bi ih obožavao.

Katkad malene opsesije kompenziraju velike probleme.

Oštrica otkriva tragove realnosti usred mojih dječjih igara i ponovno se pronalazim s glatkim obrazima, kako gledam očima koje su postale odrasle s vremenom, osobnim izborima i onima nametnutim. Koji su upravo ti zbog kojih se brže stari, iznutra.

Ali na kraju ju je pustila na miru, rekavši da je opasno voziti ako nisi vezan. Još opasnije je voziti suprotnom trakom, mislila je Esma, ali nije ništa rekla.

Upravo tako, sramota je da drugi znaju da si nesretna. Da ti je jedna noga kraća. Da te muž tuče. Da ti dijete ima šećer. Da je narkoman, ili još gore, peder. Naprosto, sramota je biti drugačiji.

Sa ženom koja ima takve oči ne pričaš o vremenu.

... kao na primjer oprost preljubnici, s argumentima tipa "onaj koji je bez grijeha", itd. Pa nije to bilo tako komplicirano, trebalo je samo pozvati dijete od 7 godina - vražji klinac bio bi ga bacio, prvi kamen.

Ja sam se osjećao spreman izgubiti sebe, ne specijalno za svoju zemlju, osjećao sam se spreman izgubiti sebe uopće...

... kad metodički šutiš gledajući ih ravno u oči, i ostavljaš dojam kao da upijaš svaku njihovu riječ, ljudi govore. Vole kad ih se sluša, to znaju svi istražitelji, svi pisci, svi špijuni.

Nisam želio čak ni ljubiti, ma jesam pomalo želio ljubiti ali u isto vrijeme pomalo sam želio umrijeti...

Počela sam 30 Day Poetry Challenge na Wattpadu pa ako nekog zanima, bacite oko :D
https://www.wattpad.com/story/9221647...

i zašto onda jabuka posmeđi kad se udari?
i zašto tako brzo istruli kad nije od ljudi napravljena?