Knjigom u glavu discussion
Knjige općenito
>
Dovršiti knjigu koja ti se ne sviđa ili ne?
date
newest »
newest »
Dovršiti svaku. Makar ubrzanim čitanjem.Iako sam čitao neke računice tipa koliko možeš pročitati knjiga godišnje i koliko u životu, pa iz tog kuta treba biti jako racionalan s vremenom. Ali svejedno, često ne možeš dobiti pravu sliku o knjizi ni nakon 100-200 strana. Zato glasam za prvo pažljivo birati, pa onda dovršiti.
Mod
Ja se trudim da svaku završim. Bilo je par koje zaista nisam mogla da se nateram da završim, ali to su stvarno izuzeci. Jednostavno ne volim taj osećaj nedovršenog, koliko god da mi je dosadna knjiga, ipak me barem malo zanima šta će biti na kraju.
Čitam do kraja i onda kada to postane zapravo hrvanje s rečenicama i stranicama. Rijetko kad sam odustajao od započete knjige, a takvima se kasnije iz inata vracam.
Mod
Ali volela bih da budem u stanju da mirna srca odlučim da ne traćim vreme. Šta mislite, može li se to naučiti?
Mod
Moj rođak ima pravilo 20%, ako mu se dotad knjiga nije svidjela ne gubi više vrijeme nego počinje s nekom novom. Doduše, zbog toga je odustao od nekih knjiga čiji je početak trebalo baš istrpit da se dođe do dobrog dijela
Ja odustanem od onih koje mi se ne svidjaju. Prije sam bila luda i gubila vrijeme jer sam mislila da ih moram zavrsiti, ne znam ni ja iz kojeg vise razloga, ali ne vise. Ne zelim gubiti vrijeme. Do sad vec znam sta volim, a sta ne pa ako mi se npr. stil pisanja ne svidi do 20%, ako mi ide na zivce glavni lik, mala je sansa da ce ostatak knjige biti bolji. Ponekad ih zavrsim, ali samo da bih napisala ranty review u inat svim silnim peticama koje je knjiga dobila iz meni posve nejasnih razloga.
Ja uvijek dovrsim do kraja,, ne znam zasto moram :p Mislim da sam samo od 1 ili 2 knjige odustala u potpunosti...
Ja sam do pre dve godine imala običaj da dignem ruke od knjige ako mi ne drži pažnju i ne "uvuče" me u sebe u prvih sto stranica. Onda sam pre 2 godine odlučila da svaku knjigu koju započnem i završim, ali evo ove godine sam u iskušenju ponovo. Jednostavno, koliko god se ja trudila, ipak neke knjige ne zaslužuju da gubim vreme na njih, posebno kad se uzme u obzir toliko divnih knjiga koje čekaju da budu otkrivene i pročitane. I ovako sam ponekad u bedaku kad pomislim da ne mogu da stignem da pročitam sve što bih htela :)
Zato sam rešila da se maksimalno potrudim oko svake knjige, ali ako vidim da neka knjiga ne zaslužuje sav moj trud da ipak ne gubim vreme na nju.
Mod
Jadranka, kako si uspela da izgradiš tu mantru? :) Pre dva meseca sam procitala prvo i pola drugog poglavlja neke totalne gluposti i i dalje se kanim da dovršim...
Jelena wrote: "Glass, baš tako: znam i ja šta volim i obično ni ne uzimam u ruke knjige prema kojima imam otklon. Ali kad se desi da pogrešno procenim knjigu, opet ne mogu da ne dovršim.Jadranka, kako si uspela ..."
U principu polazim od toga da kupujem knjige za koje sigurno znam da su dobre, koje me zanimaju dovoljno da ću želeti da ih pročitam više puta, provereni naslovi, dela koja su vredna pažnje i novca koji za njih dajem. Za sada u svojoj biblioteci imam oko 500-550 naslova, od toga bez preterivanja 95% su knjige koje sam oduvek želela da imam, koje sam pročitala ili koje planiram da pročitam. Ovih 5% su statistička greška ;)
Dakle, knjige koje kupujem su knjige koje ću sigurno pročitati do kraja/ili sam ih već pročitala.
S druge strane, kako sam član biblioteke još od osnovne škole, to koristim u svrhu provere naslova koji me zanimaju, da li vredi kupovati ih, kao i za čitanje guilty pleasure naslova :)
Veoma rano sam razvila ozbiljan odnos prema knjigama i tome šta mi pružaju, i posle toliko godina čitalačkog iskustva, mogu da "osetim" bukvalno posle 20 stranica da li vredi da nastavljam dalje sa čitanjem neke knjige. Naravno, glavno pitanje je da ipak imam dovoljno strpljenja da nastavim sa čitanjem knjige koja me ne zanima, da li sam možda trenutno u nekoj čitalačkoj krizi (koja nas verovatno sve uhvati s vremena na vreme), da li odmaram od čitanja neke ozbiljne knjige, pa bukvalno "pustam mozak na ispašu"...kod mene sve to utiče na odluku da li ću knjigu ostaviti ili završiti.
Ono što me obično dovede do odluke da ostavim knjigu je, kao što sam već rekla, pomisao na ostale divne naslove koji me tek čekaju.
I uglavnom se držim sledećeg pravila:100 strana mi je uglavnom prekretnica, ako pređem tu "magičnu brojku" knjigu u 99,9% slučajeva i završim.
Moj stav je najsličniji Jadrankinom i mišljenja sam da nije sramota odustati od knjige.Trudim se završiti svaku knjigu koju započnem, ali ako ne ide dajem si za pravo da odustanem. Zato imam police ''unfinished'' - za knjige za koje sam sigurna da nikada neću završiti i ''on hold'' - za knjige za koje se nadam da ću im se vratiti (nada umire zadnja ;) ). Knjigama prilazim sa što manje predznanja, jer tako ne stvaram predrasude ili očekivanja koja uvelike diktiraju konačan doživljaj; a takav stav me ponekad odvede tamo gdje ne želim biti i zato knjigu ne završim.
Ja se vodim onim iz Atlasa oblaka A half-read book is a half-finished love affair ali sa svešću da isto kao što ne možemo da uđemo u ljubavnu aferu sa svakim, tako ne možemo da završimo ni svaku knjigu. Neke osobe i neke knjige jednostavno nisu vredne ni truda ni vremena.
Da, vječito pitanje bez konkretnog odgovora :) Osobno sam imala par knjiga za koje sam mislila odustati ali očito nisu bile toliko dosadne jer sam ih završila. Zadnja u nizu je bila "Chapman report" od Irwing Wallacea i bila je pain in the ass stvarno. U biti dobar početak i onda dosada idućih 200-tinjak stranica, ali kako sam odlučila pročitati, moram priznati da me kraj oduševio. Sve u svemu, moja preporuka je da kad kreneš (vjerovatno postoji razlog zašto uopće kreneš čitati određenu knjigu)probaš završiti...barem ja radim tako. Dobar odabir je bitan, pa kad krenem onda i završim jer nikad ne znaš šta te još čeka :)
Mod
Upravo to! To mi je jedna od najdražih rečenica iz Atlasa (dokaz: https://www.dropbox.com/s/udwyy3x1f5h...), kao što mi je i Frobišerova priča najdraža.
Moja potreba da pročitam kompletnu knjigu nema veze s ljubavlju prema knjigama nego je stvar naravi: ne volim nedovršene poslove i neraščišćene odnose. Bitno mi je da zaokružim celinu u svemu što radim, makar i samo da bih iskristalisala šta mi je smetalo u nekom delu (kad govorimo o knjigama). Ali dovoljno poznajem i prihvatam sebe da uopšte ne osećam obavezu da svakoj knjizi dam šansu. Kao uostalom ni svim ljudima sa kojima se susretnim. (Ni ljubavnim aferama)
Inače, zaboravila sam da napomenem nešto veoma bitno, a to je da nikada do sada nisam digla ruke od recimo jednog Markesa. Tačnije, ako sam odustajala od knjige, to je obično bilo odustajanje od nekog trenutnog hita, knjige koja nema neku posebnu književnu vrednost.Na primer, prošle godine sam čitala Praško groblje Umberta Eka, i nije mi išlo tako glatko kako sam očekivala, čitala sam bukvalno u talasima, jedan dan bih pročitala stotinjak stranica, pa naredna 3-4 dana ništa. Moje strpljenje i trud su se isplatili, knjiga je stvrano odlična.
Tako da presudnu odluku po ovom pitanju, mogu slobodno i tako da kažem, ima to koja knjiga/autor je u pitanju.
Baš pomenuto Praško groblje je interesantno za ovu temu pošto sam Eko u njoj pominje kako je napisao dugačak mrcvareći uvod da bi odbio neozbiljne čitaoce :)Ja se divim svima vama! Iskreno! Imam hrpu započetih/pauziranih knjiga i to ne knjiga koje mi se ne sviđaju, na ličnu žalost i samoprekor :( Problem je što uglavnom u svakom trenutku imam jasnu ideju šta bih želela da čitam (zavisno od trenutnog raspoloženja i interesovanja) i tek kada mi se poklopi trenutna želja sa žanrom i stilom konkretne knjige to bude ono pravo uživanje. Poslednjih godina je i "prigodnost" izdanja (tisak/kindle/phone/audio book) ušla u problematiku, pa sad samo imam gomilu započetih knjiga u svim ovim varijantama :(
Što se tiče samog utvrđivanja da li mi se knjiga sviđa ili ne, takođe koristim princip da ako mi se ne sviđa posle 30% to je definitivno za odustajanje. U suštini mislim da postoji toliko genijalnih knjiga koje nam "leže" da je zaista šteta na silu se terati da "preguramo" do kraja one koje nam se ne sviđaju (a obzirom na tendenciju da čitam isključivo po nahođenju to je barem meni potpuno neprihvatljivo). Eventualni slučaj da do kraja knjiga "zablista" mislim da možemo saznati iz recenzija ili komentara prijatelja...
Svaku knjigu koju počnem kad tad završim. Patim se, razvlačim ali na kraju ipak završim. Moguće da je to kao u onom vicu kada se nose tijesne cipele jer "ne bih dala onog meraka kada ih izujem". ;)
Uvijek dovršim čitanje..iako se,ponekad,strašno mučim.Nekako mi je glupo odustati.Uvijek iščekujem da će se na nekoj stranici dogoditi preokret,te da ću ostati zainteresirana...
Slazem se u potpunosti sa vama koji odustajete od daljeg citanja ako vam knjiga nije interesantna; naravno, cast izuzecima, zavrsavala sam i one koje mi u pocetku nisu interesantne, mada nema mnogo takvih; cak sam uvela i da evidentiram te neprocitane i na srecu nema ih bas mnogo (u odnosu na broj koji sam procitala)
Mod
http://nancypearlbooks.wordpress.com/...
bi li pristali ovakvo nešto odlučiti i prakticirati =)
Nice! Jedino... po tom pravilu bi npr. Praško groblje otpalo odmah :( ali mi svakako deluje primamljivije od mog dosadašnjeg pravila od 30% (gde onda gomila knjiga ostane u limbu :))
Čula sam za ovo pravilo, ili barem slično njemu, a to je da se od broja 100 oduzme broj godina starosti čitaoca i da onda taj broj predstavlja praktično broj stranica koje su na neki način prekretnica u pogledu čitanja knjige ili odustajanja od iste.U mom slučaju 100-33=67, znači negde 70 str.je biti ili ne biti :)
E sad meni i ovo pravilo sa linka, i ovo koje sam ja prethodno navela nema mnogo smisla kad je reč o knjizi koja ima 500+ stranica.
Šta vi mislite, kako obim knjige utiče na slična pravila?
Mod
Pa možda nekih 20% knjige. Po mom sudu, ako do tada knjiga nije postala dobra, neće ni poslije... Ovo poslije je samo čitanje da dovršim, ali uglavnom je dojam isti.
Opet ste me naveli na razmisljanje na ovu temu. Ima smisla ovo sa brojkama i s obzirom na godine koje imam :D ja bih trebala da odustanem vec posle nekih 50-60... ali, evo bolje od toga, ako, kad pocinjem neku knjigu da citam i ako dodjem do 100-te i ne obratim paznju da sam oupste stigla do 100-te, sigurno cu je procitati do kraja, ali ako vec kod 50-te pocne da obracam paznju da sam tek kod 50 i neke strane, znaci vise razmisljam do koje sam strane stigla a ne na to sta pise na tim stranicama, to znaci samo jedno - prica mi ne drzi paznju ... sta reci dalje :/
Odustati od knjige.Knjiga treba sjesti nakon 40 stranica. Nakon trećeg poglavlja. Treba privući želju za daljnjim čitanjem, bilo radnjom ili spisateljskim stilom ili nečim trećim.
Ali odustati treba. Knjiga je na svijetu toliko mnoštvo da svatko može naći dovoljno onih po svojoj mjeri i guštu za čitavi životni vijek. Ako takvo nešto želi i ako voli čitati aktivno i redovito.
Odustanem od tri od četiri knjige kojoj dajem priliku. Više ne vidim nikakav problem u tome. Kao obožavatelj dobrog humora, nedavno sam procijenio kako Catch-22 mora biti idealna knjiga za mene, s obzirom da se nalazi u Top 10 najsmiješnijih knjiga na velikom broju lista. Ali u prvih pedesetak stranica nije ponudila (prema mojim kritrijima) baš ništa vrijedno. Odustao sam ne trepnuvši.
Pa kad sam na netu naišla na savjetu da svaku knjigu koju počneš čitati trebaš i dovršiti, no sad sam vidjela da je to pošteno gubljenje vremena.
Što vi mislite?
Dati svakoj knjizi šansu do kraja ili odustati nakon 2 poglavlja, ili pola knjige? Koja je vaša praksa?