“Знаш да је то глупо, Жозе. Ко је тражио да живи? То је као да те неко позове на викенд у викендицу пуну замки и клизавих подова, кућу у којој узалуд тражимо домаћина, Бога или било кога другога. А нема никога. Да, баш као викенд и ништа више. И како онда да имамо времена за разумевање, љубав, упознавање? Каква је то необична шала? Једног дана неће постојати више ништа. Мрак. Одсутност. Смрт.”